Politika objavila fotografiju staru 81 godinu, a onda se javio dečak sa slike

Iz Švajcarske se redakciji „Politike” javio osamdesetdevetogodišnji Velimir Popović, snimljen kao dete davne 1938. godine u Rogaškoj Slatini.

Kao i svakog jutra, Velimir Popović je na računaru otvorio veb-stranu „Politike”. Iako odavno živi u švajcarskom gradu Nojšatelu, osamdesedetdevetogodišnji Beograđanin pridržava se uobičajenog rituala. Najpre pročita naš list u elektronskom izdanju, a potom vodeće švajcarske i svetske dnevnike.

Ali 25. januar 2019. godine ni za Popovića ni za „Politiku” nije bio običan dan. Na jučerašnjoj naslovnoj strani, uz tekst o 115. rođendanu naših novina, gospodin Popović je ugledao sebe, osmogodišnjeg dečaka, sa primerkom „Politike” u rukama.

– Bacio sam ponovo pogled u računar i rekao sebi: „Što ovaj dečak liči na mene. Pogledao sam bolje i prepoznao svoju majku i baku. Bio sam zaista dirnut. Posle osam decenija, video sam sebe” – kaže u telefonskom razgovoru Velimir Popović. A kada se uverio da je to nepoznata slika iz njegovog detinjstva, odmah je telefonom pozvao našu redakciju i ostavio svoj broj.

Pozvao sam ga i sećanja Velimira Popovića su navrla. Svake godine, sa majkom Verom i bakom Jelenom, odlazio je u Rogašku Slatinu, jer je njegovoj baki prijala lekovita voda iz nadaleko čuvene slovenačke banje, koja i danas predstavlja jedan od stubova turizma nekadašnje jugoslovenske republike. Trenutak kada osmogodišnjak u odelu, sa kravatom i kačketom, držeći „Politiku” u ruci, zajedno sa majkom i bakom šeta Rogaškom Slatinom, fotoaparatom je 1938. godine ovekovečio Josip Pelikan, slavni slovenački fotograf iz Celja.

Tako je priča o neobičnoj sudbini gospodina Popovića, njegove porodice i fotografije koju je naš fotoreporter Rade Krstinić kupio u jednoj od slovenačkih antikvarnica, upravo na jučerašnji dan dobila svoj epilog.

Ne sećam se trenutka kada je snimljena ta fotografija, ali dobro pamtim banju visokog stila, sa bazenima. Sa ostalom decom rado sam išao na kupanje. U parku je bila pravoslavna kapela, jer je veliki broj ljudi iz Beograda i Srbije odlazio tamo. Majka i baka su, naravno, i u Rogaškoj Slatini svakog jutra kupovale „Politiku”. Ona je bila, a i sada je deo naše porodice. Moj otac Milan je svakog dana pažljivo čitao. Sećam se da je u građevinskom preduzeću moga oca radio jedan šofer koji je otišao od nas i zaposlio se u „Politici”. Vozio je „ford” sa drvenom karoserijom i svakog petka dolazio pred moju osnovnu školu da mi donese „Politikin Zabavnik” – nastavlja Popović.

Njegova porodica bila je bogata. Na staroj fotografiji, baka, majka i on odeveni su kao tipični predstavnici građanske beogradske porodice s kraja tridesetih godina prošlog veka.

Velimir Popović rođen je u kući preko puta sadašnjeg Ateljea 212. Pohađao je Osnovnu školu „Kralj Aleksandar” u Dečanskoj ulici, a potom Drugu mušku gimnaziju, koja se nalazila na mestu gde je danas smeštena redakcija „Politike”.

Još jedan događaj simbolički povezuje porodicu Popović i „Politiku”. Tokom Drugog svetskog rata Milan Popović je zatvorio svoje građevinsko preduzeće, odbijajući da radi s nacistima i kvislinškom vladom Milana Nedića.

„Politika” takođe nije radila ni tokom Drugog, ni tokom Prvog svetskog rata, čime je, kao najstariji list na Balkanu, poslala nedvosmislenu poruku: samo onda kada se „Politika” štampa, Srbija je slobodna!

Posle oslobođenja, Milan Popović se zaposlio u Beogradu, preduzeće mu je nacionalizovano, a junak sa fotografije diplomirao je na Građevinskom fakultetu. Početkom 1959. godine otišao je u Pariz, gde se oženio dugogodišnjom devojkom Zoricom, koja je pošla za njim u Francusku.

Radio je u inženjerskom birou, ali se 1962. godine vratio u rodni Beograd. Jedna značajna švajcarska kompanija angažovala ga je da 1974. otputuje u Alžir.

– Radio sam tamo 15 godina. Majka mi je jednom mesečno slala paket s primercima „Politike” – priča Popović. Životni vrtlog odveo ga je iz Alžira u Švajcarsku, gde i danas živi. Poslednji put je došao u Srbiju pre tri godine. Njegov sin ima svoju firmu u Francuskoj, oženjen je i ima troje dece.

Zahvaljujući internetu, Velimir Popović svoje mirne penzionerske dane provodi uz računar i tvrdi da upravo preko veb-izdanja „Politike” stiče sliku kretanja političkog, društvenog, kulturnog i sportskog života u Srbiji.

– Kada upoređujem „Politiku” sa ostalim svetskim listovima, primećujem da je profesionalni nivo moje „Politike” veoma visok – kaže penzionisani građevinac, ne skrivajući da je fotografija stara 81 godinu u njemu probudila drage uspomene.

U svetu, kao globalnom selu, slika o dečaku u novinama koje su juče proslavile 115. rođendan prešla je samo naizgled kratak put. A istina je zapravo drugačija. Snimio je, za svoju dušu, čuveni slovenački fotograf kome je grad Celje posvetio muzej, potom je slučajno otkupio naš fotoreporter, da bi u štampanom i elektronskom izdanju konačno dospela do švajcarskog grada u blizini Francuske.

Sa svog računara Velimir Popović je „Politici” elektronskom poštom poslao svoju sliku iz vremena sadašnjeg, tako da je priča o dečaku i fotografiji postala još jedno svedočanstvo epohe porodice Popović, „Politike” i Srbije.

Izvor: Politika