Politika prema Izraelu nagriza podršku demokrata Bajdenu

Dugogodišnje jedinstvo Demokratske partije oko predsednika Bajdena počinje da nagriza njegova nepokolebljiva podrška Izraelu u ratu sa Palestincima, sa levičarskom koalicijom mladih glasača koji pokazuju više nezadovoljstva prema njemu nego u bilo kom trenutku od kada je izabran.

Od Kapitol Hila do Holivuda, u sindikatima i grupama liberalnih aktivista, na fakultetima i u srednjoškolskim kafeterijama, emocionalna podela oko sukoba grči liberalnu Ameriku, piše „Njujork tajms“.

Dok su umerene demokrate i kritičari na desnici aplaudirali Bajdenovoj podršci Izraelu, on se suočava sa novim otporom energične frakcije njegove stranke koja vidi palestinsku stvar kao produžetak pokreta za rasnu i socijalnu pravdu koji su dominirali američkom politikom tokom leta 2020.

U protestima, otvorenim pismima, pobunama osoblja i napuštanjima, liberalne demokrate zahtevaju da Bajden raskine sa višedecenijskom američkom politikom i pozove na prekid vatre.

Politička moć izraelskih skeptika unutar stranke ne može jasno da se izmeri, a do predsedničkih izbora 2024. je ostalo više od godinu dana. Njihovi napori su bili neorganizovani, i oni se malo slažu oko toga koliku krivicu da prebace na Bajdena i da li da ga kazne sledećeg novembra ako ignoriše njihove molbe, piše „Njujork tajms“.

Bajden se već bori sa slabim demokratskim entuzijazmom, i ne bi trebalo mnogo slabljenja u podršci glasača koji su ga podržali 2020. da njegova kandidatura za reizbor bude dovedena u pitanje. Njegova margina pobede u ključnim državama bila je samo nekoliko hiljada glasova — jedva dovoljno da poštedi značajan pad u glasovima mladih birača otuđenih njegovom lojalnošću desničarskoj izraelskoj vladi koju vide kao neprijateljsku prema njihovim vrednostima.

U suštini, turbulencija oko Izraela je fundamentalno neslaganje oko politike, što ga izdvaja od izazova kao što je nezadovoljstvo birača ekonomijom, za koje Bajdenovi saveznici veruju da se može rešiti boljim porukama. Predsednik, koji se decenijama pozicionirao u sredini svoje stranke i upravljao ideološkom i generacijskom podelom demokrata tokom prve polovine svog mandata, sada se suočava sa pitanjem koje nema laku sredinu.

Za Bajdena je možda najviše zabrinjavajuće to što su u holovima Kongresa najkritičniji glasovi demokrata iz redova crnaca i Hispanoamerikanaca koji su pomogli njegovu pobedu 2020. godine. Od četvrtka, svih 18 članova Predstavničkog doma koji su potpisali rezoluciju koja poziva na „neposrednu deeskalaciju i prekid vatre u Izraelu i okupiranoj Palestini“ bili su iz njihovih redova.

Stotine bivših članova osoblja koji su radili za predsedničke kampanje senatora Bernija Sandersa iz Vermonta i senatora Elizabet Voren iz Masačusetsa ove nedelje potpisali su otvorena pisma u kojima ih pozivaju da donesu rezoluciju o prekidu vatre u Senatu.

Senatori su se odupirali takvim pozivima, ali gospodin Sanders je ove nedelje pozvao na „humanitarnu pauzu“, stav koji su neki drugi liberalni zakonodavci i grupe počeli da prihvataju i za koji je državni sekretar Entoni Blinken rekao da se „mora razmotriti“.

Drugi progresivni poslanici, međutim, tvrde da takva „pauza“ ne ide dovoljno daleko i insistiraju na prekidu vatre.

U „Muv-onu“, grupi liberalnih aktivista koja je podržala Bajdena u aprilu, mlađi članovi pobunili su se nakon što je organizacija izdala početno saopštenje u kojem osuđuje napad Hamasa , ali ne i ponašanjem Izraela prema Palestincima.

Najnovije saopštenje „Muv-ona“ o ratu, u prvi plan stavlja humanitarnu krizu u Gazi i navodi da „predsednik Bajden i naši lideri moraju javno da pozovu na hitan prekid vatre“.

Demonstracije protiv američke politike u Izraelu proširile su se sa Kapitola i univerzitetskih kampusa na srednje škole širom zemlje. 

Pokret „Sanrajz“, koalicija mladih, progresivnih klimatskih aktivista koji su se mobilisali u ime Bajdenove kampanje 2020. godine, jedna je od grupa koja je pozvala na prekid vatre. Neki u organizaciji zapitani su oko toga da li će se oni i drugi mladi ljudi ponovo mobilisati za Bajdena, rekla je politički direktor grupe Mišel Vajndling.

Podrška Sjedinjenih Država Izraelu je nepopularna među biračima mlađim od 35 godina, pokazale su ankete, a studenti na desetinama koledža u sredu popodne su napustili časove u okviru nacionalnog napora za mobilizaciju grupe Studenti za pravdu u Palestini.