Пољопривредницима од данас на располагању 2,6 милијарди динара

Помоћ пољопривредницима, како би се отклониле мере пандемије, сада је већ извесна и износи 2,6 милијарди динара. И док поједини економски стручњаци сматрају да је она намењена само за велике пољопривредне произвођаче, и да ће без ње претежно остати мали и средњи, надлежни тврде управо супротно. Сва помоћ управо је усмерена на њих, уз једини услов да су регистрована и активна пољопривредна газдинства.

Новац је произвођачима на располагању од данас, кроз две уредбе – о новчаној помоћи пољопривредним газдинствима и о финансијској подршки газдинствима кроз олакшан приступ коришћењу кредита. Део новца намењен је за директна давања и право на то има свако пољопривредно газдинство које се налази у регистру и има активни статус. Они који траже новац за повртарство или сточарство, морају да имају уписане површине на којима гаје поврће у заштићеном простору или да су власници крава, оваца или коза, које су облежене и регистроване.

Како се наводи у донетој Уредби о новчаној помоћи пољопривредним газдинствима, право на помоћ имају и власници обележених и регистрованих кошница пчела, било да су носиоци газдинства или његови чланови, а имају више од 70 година. Повртарима је доступно 25 динара по квадратном метру уписане површине, под поврћем у пластеницима. По газдинству највише може да се добије до 90.000 динара.

Када је реч о сточарима, они могу да добију 3.000 динара по грлу краве, а највише 30.000 динара, 500 динара по овци или кози, максималан износ за ово је 20.000 динара. На 800 динара по кошници могу да рачунају старији пчелари, а највише могу да добију 20.000 динара. За реализацију ове уредбе, држава је издвојила 1,15 милијарди динара.

Ова једнократна помоћ нема везе за субвенцијама које држава додељује пољопривредницима у Србији, и које су много веће од овога, пишу Новости

– Сваки динар који уђе у пољопривреду је добродошао – испричао нам је агроекономиста Милан Простран. – Када је реч о кредитима, највећи број малих и средњих пољопривредних газдинстава, који у укупној структури чине 80 одсто, неће моћи да дође до тих пара. Мали беже од кредита, јер им је то омча око врата. Нису економски способни да се носе са кредитним аранжманом. Пољопривредницима је исто битно да им држава исплати све што им дугује. А и да им отвори пијацу. Јер и то што мало произведу, углавном су продавали на пијацама. Треба имати на уму да се код малих и средњих газдинстава налази 90 одсто земљишног и сточарског потенцијала.

Да је свака помоћ добродошла, потврдио нам је и Горан Даничић, повртар из Свољака. То неће надокнадити губитке, али може да користи за набавку репроматеријала.

– Добро је да се пољопривреднику на неки начин помогне – каже Даничић. – Целер је ових дана продавао на кванташу, а сада долазе на ред купус и тиквице. Да раде ресторани, хотели и други објекти и цена би била другачија. Сада сам целер продавао за 70 динара по килограму, а да је све нормално био би и 100 динара за килограм.

Држава кредитира дио камате

Држава ће да финансира део камате на кредите које би могли да узму пољопривредни произвођачи. Кредити ће бити са један одсто камате, на три године. Њих могу да узму сва пољопривредна газдинства за развој сточарства, да купе животиње, или плате премију осигурања, за набавку хране за животиње, куповину механизације и опреме, за развој ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства. Кредит могу узети и за ликвидност. Појединац и предузетник могу да узму кредит до шест милиона динара, а фирма до 18 милиона динара. Износ кредита за ликвидност је до три милиона динара.

Прочитајте ЈОШ:

Шанса за повратнике у Србију у пољопривреди, прехрани или туризму

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: