Polnost i plodnost su tema, a ne seksualnost, Marija Stajić u „Srpskom sv(ij)etu“

„Američki naučnik Alan Karlson koji se oko 40 godina bavi porodicom je jedan od sturčnjaka koji su definisali pojam prirodne porodice, jer se ukazala potreba u današnjem svetu koji se menja i menjaju se različiti oblici suživota da se definiše taj pojam. Pojam prirodne porodice podrazume oca, majku i decu, za razliku od svega drugog što možemo vidite u svetu. Neke do pojava kao što su samohrani ili razvedeni roditelji jesu posledica, nisu idealna porodica, ali zaslužuju pomoć države i društva; dok se neki oblici pokušavaju nametnuti danas, možemo ih nazvati netradicionalnim. To je sada aktuelno oko ovog predloga Zakona o istopolnim zajednicama, gde pokušavaju da nam kažu da je porodica svako ko se voli, pa to mogu biti i dvojica tata sa usvojenom decom, ili decom dobijenom putem surogat materinstva, ili dve mame koje vantelesnom oplodnjom mogu da dobiju dete sa osobom koja nije u toj zajednici. U tom slučaju mora postojati donator materijala, jer ne može bez muškarca da se napravi dete“, objašnjava problematiku savremenog društva u emisiji „Srpski sv(ij)et“ Marija Stajić, koordinator Koalicije za prirodnu porodicu, organizacije koja je 15. maja bila suorganizator Šetnje za porodicu u Beogradu, čiji je cilj osvješćivanje javnosti povodom predloga Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izmjena Zakona o diskriminaciji.

Ona je govorila o neustavnosti ovih zakona po tvrdnjama Koalicije, što je bila tvrdnja i za predlog Zakona i istopolnim zajednicama koji je povučen iz procedure:
„Naš Ustav ne prepoznaje kategoriju roda,već kategoriju pola. Mi imamo Zakon o ravnopravnosti polova. Ako je rodna ravnopravnost isto što i jednakost polova, zašto onda donosimo novi zakon? Vi u pravnom sistemu ne možete imati pravne norme koje su duplirane, jedna mora da nestane. To je problem i sa istopolnim zajednicama. Ako unesete pojam istopolnih zajednica, a kasnije kažete da ako želimo da postignemo punu bračnu jednakost, onda moramo da ih izjednačimo sa brakom. Jer ako imate jedan red za istopolne zajednice, a drugi za heteroseksualne parove, to je opet neka segregacija, i tražiće se izjednačavanje, da i ovo drugo bude brak. Tako je to išlo u drugim zemljama“.
Urodnjavanje istitucija, rodni mejnstriming, rodno budžetiranje- to su pojmovi koji nas očekuju u slučaju da budu izglasani ovi zakoni. Međutim, Marija Stajić kaže da nikako ni izglasavanje tih zakona ne treba da nas obeshrabri, već da borba za prava prirodne porodice mora da se nastavi, kao što je to u slučaju zemalja gdje se ovakvi i slični zakoni nalaze na snazi već više decenija.
Ona nam je otkrila da homoseksualaca u nekim i najliberalnijim zemljama ima do tri odsto samo, kod nas ih je do jedan odsto, ali da problem nastaje kada se uvodi pojam roda, koji dovodi do različitih konfuzija:
„Bio je jedan čovek u Americi koji je bio muškarac, pa je postao žena, i sada je postao zmaj. On se sada zove Lejdi Dragon, i potrošio je 75 000 dolara na operacije, da bi uklonio nosnu hrskavicu, isturpijao zube, stavio implante da bi dobio rogove i istetovirao se kao da ima krljušt. Vidite, imate lekara koji je spreman da u etapama zaradi i do 75 000 dolara, samo da bi zadovoljio nečije potrebe za tim dubokim iskustvom i doživljajem sebe. Očigledno ima dosta zbunjenih ljudi, i to naročito u adolescenciji“.
Transrodnost, kako kaže naša gošća, je problem trenda, u koji vrlo često roditelji guraju svoju djecu, po uzoru na Anđelinu Džoli i Šarliz Teron. Dalji problemi, kako pokazuju primjeri iz svijeta se tiču pedofilije i incesta, koji se već polako legalizuju na pojedinačnim slučajevima, koji mogu biti iskorišteni u budućnosti kao pravilo.
Ona je ponovila da sloboda mišljenja, kao i druge slobode koje su demokratske tekovine, poput slobode vjeroispovjesti, moraju i trebaju da nam budu oslonac za sve što pokrenemo i kažemo:
„Crkva nema stav, ona ima svoje učenje. Nije homoseksualnost jedini greh, pa sad mi samo o tome pričamo. Naša nas vera uči da je i preljuba greh, i mnoge druge stvari. Mi idemo u crkvu jer stalno grešimo, ali nećemo da ostanemo u tom blatu. Ne mislimo da smo bezgrešni“.
„Roditelji treba da znaju da moraju da se pitaju šta će njihova deca učiti u školi. Kada smo sprečili da ti obrazovni paketi uđu u naše škole 2017. godine, Slobodan Antonić je napisao tekst u kom je naveo primer Rusije, šta su tamo uradili kada su pod direktivom UN bili primorani da uvedu neko seksualno obrazovanje. Oni su doneli zakon da ne mogu da usvoje ništa što je u suprotnosti sa njihovim Ustavom. Tako su se ogradili od tih međunarodnih sporazuma. Odbili su ono što im je došlo sa Zapada, i angažovali pedagoge, sociologe, psihologe i roditelje i napravili ogroman društveni dijalog, kojim su definisali šta to njihova deca mogu da uče. To je odličan primer i za nas“, navodi jedan od pozitivnih prijemera iz ruske prakse koordinatorka Koalicije za prirodnu porodicu.
Ona je govorila o nedostatku obrazovanja, odnosno dostupnosti informacija koje se tiču rizika koje nose homoseksualni odnosi, kontracepcije, abortusi i razne druge prakse koje se propagiraju u raznim udžbenicima za seksualno obrazovanje, od kojih su mnoge vrlo često nenaučne, pa čak služe u propagandnu svrhu.
Kritika udžbenika za seksualno obrazovanje je najviše u tome što one opterećuju djecu temama koje nijesu za njihov uzrast, pa je na primjeru sopstvenog djeteta govorila o tome koja su to pitanja koja se nameću djeci određenog uzrasta:
„Ona zna da rode ne donose bebe, za šta nas često optužuju da mi lažemo decu. Ona zna da beba nastaje od maminog jajaščceta i tatine semenčice, ali nije pitala kako ta semenčica dospe do jajašceta. Upravo je to ono što nam psiholozi govore: da odgovorimo na pitanja deteta, ali da ne idemo dalje, da ne širimo previše priču. Moramo biti svesni psihičke i kognitivne zrelosti deteta. Nije isto kada vas pita ono dete od tri ili šest godina“.
U tom smislu, kako kaže Marija Stajić, treba da se učimo šta je to polnost i plodnost, a ne seksualnost, i na kraju konstatuje:
„Mi ne osposobljavamo mlade za život“.
Pogledajte cijelu emisiju na Jutjub kanalu IN4S.