Pompeo: Priština ne traži ubice Olivera Ivanovića, Srbi su meta na Kosovu

Američki državni sekretar Majk Pompeo je u Stejt departmentu predstavio ocjene iz izveštaja o stanju ljudskih prava na Kosovu u 2018. koje su kako je kazao alarmantne i zabrinjavajuće.

„Priština ne traži ubice Olivera Ivanovića, napadi na Srbe na Kosovu ne prestaju, a samo u prvih sedam mjeseci prošle godine registrovano je 100 incidenata u kojima su mete bili naši sunarodnici u južnoj pokrajini. Korupcija na KiM cveta, a albanski lideri ne čine ništa da omoguće povratak raseljenih“, navodi se u izveštaju.

U dokumentu se navodi da su najveći problemi napadi na etničke manjine, uključujući i one koje čine snage bezbjednosti kosovskih Albanaca, zatim endemska korupcija u redovima vlade, kao i prijetnje i napadi na novinare.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je da je izveštaj Stejt departmenta još jedna potvrda da je na Kosovu stvorena „toksična atmosfera“:

„Očigledno je da Priština ne želi dijalog, što se vidi i u tome da je na čelo pregovaračkog tima postavljen Fatmir Ljimaj, koji je ubio desetine civila. A usvojena platforma Prištine predstavlja poslednji ekser u mrtvački kovčeg dijaloga s Beogradom, to je veoma ozbiljan napad na budućnost Srba i Albanaca“, istakao je Đurić za TV Pink.

I zamjenik premijera i ministar za zajednice i povratak u ostavci privremenih institucija u Prištini Dalibor Jevtić naglašava da je dokument Stejt departmenta konačno ukazao na probleme sa kojima se Srbi suočavaju:

„Nadam se da će taj izveštaj uticati na djelovanje i predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu da po ovim pitanjima urade više„.

Oglasio se i američki ambasador u Prištini Filip Kosnet, koji je na svom tviter-nalogu, između ostalog, napisao da „Kosovo nastavlja da stagnira u borbi protiv korupcije, napada na novinare, deportacije stranih državljana suprotno propisima, i nasilju nad manjinama„.

U izveštaju se, između ostalog, ukazuje da je prošla godina od ubistva Olivera Ivanovića, a da nije identifikovan nijedan osumnjičeni za taj zločin. Navodi se i da je proces povratka raseljenih Srba otežan zbog bezbjednosnih incidenata, kao i nespremnosti lokalnih zajednica da prihvate povratnike. Uprkos zvaničnim pozivima na povratak raseljenih lica, vlast u Prištini nije preduzela korake da eliminiše prepreke njihovom povratku, kao što je, između ostalog povratak imovine.

Izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu Stejt department radi svake godine od 1977, a obuhvata oko 200 država i teritorija.