Поново се одлаже позивница за чланство Црне Горе у НАТО

Један од могућих сценарија, који се помиње у НАТО круговима, је да чланице Алијансе на министарском састанку у децембру од Црне Горе затраже додатно испуњавање услова, како би одлуку о позивници одложили за самиту у Варшави 2016. године.

Шефови дипломатија чланица НАТО могли би у том случају од Владе тражити већи ангажман на јачању подршке чланству и владавини права.

Један од извора из Владе је рекао да је то “реалан” сценарио, док други вјерује да ће позивница Црној Гори бити упућена у децембру, наводећи да је то наговјештено на прошлонедјељном самиту шефова дипломатија у Анталији.

Према тврдњама саговорника „Вијести”, европске чланице сматрају да Црну Гору треба позвати, док се из САД о томе нијесу прецизно изјашњавали.

Директор Алфа центра Александар Дедовић сматра да би у случају пролонгирања позива један од разлога могао бити „низак ниво владавине права“.

“То би могло бити формулисано кроз недосљедно спровођење усвојених легислатива и препознату корупцију на свим нивоима. Како од упозорења са Самита у Велсу, нема видљивих резултата, коначно је тренутак да се од будућих савезника захтијева директан одговор на питање који су то квалитативни и квантитативни мјерљиви индикатори којима се утврђује степен владавине права у земљи која је, по њима, свијетли примјер и шампион интеграција” казао је Дедовић.

Црногорски амбасадор у Вашингтону Срђан Дармановић још прије пар мјесци је наговјестио да би се о позивници могло расправљати наредне године, појашњавајући да САД, због предсједничких избора, траже да се самит НАТОа одржи у марту или априлу.

Предсједник Француске Франсоа Оланд је у марту поручио је да НАТО не треба да се шири и да све захтјеве за чланство треба одбити. Специјализовани портал “Политико” објавио је да је Оланд у Минску, током преговора са предсједнико Владимиром Путином о прекиду ватре у Украјини, руском предсједнику казао да се НАТО неће даље ширити, а да је сличног мишљења и врх Њемачке у којој сматрају да ће ширење погоршати односе са Русијом.

Дедовић сматра да су управо дешавања у Украјини као однос ЕУ и НАТО са Русијом разлози за заједнички интерес Црне Горе и НАТОа. “Уколико поново будемо пасивни за постављање конкретних и директних питања, може се десити да опет чујемо исти став из Брисела па и Варшаве”.

Замјеник помоћника државног секретара за Европу и Евроазију Брајан Хојт Ји је крајем априла указао да су чланице НАТО забринуте због ниског нивоа подршке јавности учлањењу у алијансу.

Он је на свједочењу о Балкану пред Комитетом за вањска питања америчког конгреса казао да је НАТО од Црне Горе тражио да појача владавину права како би побољшала своју позицију за позив крајем године.

“Слажемо се са нашим НАТО савезницима да нико изван 28 земаља чланица, укључујући Русију, нема право да се уплиће, и ставља вето, у одлуке НАТОа о питању чланства. Такође, забринути смо због релативно ниског нивоа црногорске јавне подршке за чланство у НАТО (тренутно око 38 посто), што увелико зауставља погрешно разумијевање о одговорностима и добробитима чланства”, казао је тада Хојт Ји.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: