Popiši-obriši

Piše: Goran Šćekić

Od malih nogu koliko ja znam, učili su nas da kada pop*šamo dasku na vc šolji, morali smo je obrisati.

Tako smo počinjali da brišemo naše ružne navike i ubjeđenja.

„Piši, briši“ je postao naš pečat, naša istorija i naša sudbina.

Tako smo nastajali, tako smo i nestajali, „Piši, briši“

Stvarali smo male i velike države, pa smo ih sve izbrisali.

Stvarali smo heroje pa smo ih brisali.

Stvarali smo velika i mala preduzeća pa smo ih brisali.

Stvarali smo lidere, diktatore, velika djela, stvarali smo istoriju, na kraju smo i to izbrisali.

Kada bi mogli da nam izbrišu pamćenje i to bi nam izbrisali.

Živjeli bi kao u bajci.

Svi kriminalci bi bili pošteni, sve što je ukradeno bilo bi zarađeno, lažne diplome bile bi originalne.

Na kraju, pošto sam rođen i živim u državi „Piši, briši“ sve ovo što sam napisao IZBRISAĆU.