Popović iz Moskve: Srpski i ruski narod najveće žrtve nacističke agresije, nećemo dozvoliti reviziju istorije

„Naši zapadni saveznici u Drugom svetskom ratu danas vode propagandni rat sa ciljem da potru nepobitnu istinu – da su ruski i srpski narod najveće žrtve nacističke agresije u Drugom svetskom ratu, ali i narodi pobednici“, istakao je ministar u Vladi Republike Srbije i predsednik Međuvladinog komiteta za saradnju sa Rusijom Nenad Popović.

Učestvujući u onlajn konferenciji „Između rata sećanja i revizionizma: Ko i zašto danas relativizuje Dan pobede?“, Popović je istakao da se zbog današnjih geopolitičkih interesa pojedinih sila prekrajaju istorijske činjenice i relativizuju žrtve koje su položene u borbi za slamanje nacizma u Evropi.

„To govori o poraznoj stvarnosti da trenutni geopolitički interesi, u ovom slučaju interesi NATO država, mogu bezočno da prelaze preko miliona nevino ubijenih Srba i Rusa, preko razorenih gradova, sela i privrede, preko koncentracionih logora“, rekao je Popović, koji je ujedno i predsednik Fondacije Besmrtni puk u Srbiji.

On je istakao da se u ovom trenutku vodi propagandni rat protiv Rusije sa ciljem da se falsifikuje uloga Crvene armije u oslobađanju Istočne Evrope od nacizma.

„U tom propagandnom ratu veliča se nacionalistička ideologija naroda Istočne Evrope iz perioda nacističke okupacije. Zapadnim NATO silama danas ne smeta nesporna činjenica da su te nacionalističke ideologije i njihove vođe, poput Stepana Bandere u Ukrajini, služile nacistima i direktno učestvovale u vršenju najmonstruoznijih zločina“, rekao je Popović.

On je istakao da ovaj propagandni rat ima za cilj da oblikuje umove novih generacija u Evropi, kako bi se u budućnosti stvorila atmosfera za neku novu agresiju na Rusiju.

Popović je istakao da je srpski narod, kao i ruski, preživeo, posebno devedesetih godina, a preživljava i danas, kontinuiranu i sistematičnu satanizaciju.

„Uporno i agresivno je stvarana slika o Srbima kao narodu agresoru da bi se opravdalo razbijanje Jugoslavije i cepanje srpskog nacionalnog bića u više novostvorenih država pod kontrolom NATO pakta“, objasnio je Popović.

On je istakao da su brisana sećanja na zločine okolnih naroda i njihovu odanost nacističkom okupatoru, jer su ti nacionalizmi – ustaški, muslimanski, albanski i montenegrinski – bili osnova za stvaranje novih država kao NATO protektorata na Balkanu.

„Srbija nije deo NATO pakta, niti će ikada biti. Zato nas ta propaganda revizije istorije i širenja laži o ulozi ruskog i srpskog naroda u Drugom svetskom ratu ne dotiču“, rekao je Popović.

On je naveo da „borbu za istinu o Drugom svetskom ratu dugujemo svim velikim žrtvama naših naroda, velikom herojstvu i stradanju naših predaka“.

„Nije moguće sačuvati slobodu i nezavisnost, bez sećanja na oslobodioce i njihovu žrtvu za našu slobodu. Samo podsećanjem na cenu današnjeg života u slobodi, mi možemo nadahnuti nove generacije naših naroda da budu spremne da tu slobodu po svaku cenu čuvaju i brane“, rekao je Popović.

On je istakao da borba protiv revizije istorije nikada nije bila potrebnija nego sada, ali i upozorio da će ta borba biti teška i dugotrajna.

„Ali siguran sam da ćemo i u toj borbi pobediti, jer mi smo pravoslavci, i znamo da na kraju istina i pravda uvek trijumfuju“, zaključio je Popović.

Konferenciju „Između rata sećanja i revizionizma: Ko i zašto danas relativizuje Dan pobede?“, organizaovao je danas, povodom obeležavanja 9. maja, Dana pobede, Centar za ruske studije Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Na konferenciji su učestvovali prof. dr Jelena Guskova sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, Jevgenij Baranov, direktor „Ruskog doma“ u Beogradu, dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije, dr Zoran Milivojević, ambasador u penziji, doc. dr Željko Budimir, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjoj Luci i Dušan Proroković, direktor Centra za evroazijske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

Moderator konferencije bio je Siniša Atlagić, profesor Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za ruske studije.