Poražavajući podaci o strukturi zaposlenih u institucijama Federacije BiH

U Federaciji BiH na sceni je sistematsko uništavanje srpskog naroda. Srbi koji su se nakon rata vratili na područje FBiH, na svoja vekovna ognjišta, teško mogu dobiti posao u kantonalnim institucijama ili na nivou FBiH.

Zaposlenje za Srbe u kantonalnoj policiji, vladi i drugim institucijama u praksi ne postoji. Srbi, kako kažu sagovornici „Novosti“, dobiju jedno radno mesto od stotinu, u nekom od resora u FBiH.

Radna mesta su rezervisana za Hrvate i Bošnjake zavisno o kojem se od deset kantona radi. Jedini izuzetak, ako se tako može nazvati je Kanton 10 ili Livanjski kanton, u kojem se nalaze opštine Drvar, Grahovo i Glamoč, gde su Srbi većinski narod. Tu Srbi mogu da dobiju posao u policiji ili u nekoj drugoj instituciji.

Goran Broćeta (SNSD), srpski delegat u PBiH, kaže da se od završetka rata sprovodi plan napravljen u Sarajevu da se Srbi sistematski unište na području Federacije i da se kroz zabranu zapošljavanja ne dozvoli njihov povratak.

– U Federaciji ne žele Srbe. To se vidi i o položaju Srba u opštinama Drvar, Grahovo i Glamoč, koje su na marginama FBiH i one se zaobilaze kod kapitalnih investicija. Da RS ne pruža pomoć svom narodu ovde, teško bi opstali – ističe Broćeta.

On kaže i da je zanimljivo da srpska mesta popunjavaju neki podobni Srbi koje predlaže Sarajevo ili Mostar, i koji su „Srbi samo po potrebi“.

– Nije problem za Srbe samo naći posao u institucijama, već je problem uopšte pronaći bilo kakav posao u FBiH, pogotovo ako ste Srbin povratnik – ističe Broćeta.

Poslanik DNS u PBiH Nenad Nešić je tražio da mu se u roku od 30 dana dostave tačan broj Srba zaposlenih u policiji, javnoj upravi, ustanovama i preduzećima. I nakon dva meseca čekanja dobio je odgovore samo iz pet kantona.

– Podaci su poražavajući o broju zaposlenih Srba u kantonima FBiH i svaka priča da se poštuje popis stanovništva iz 1991. pada u vodu, jer su brojke neumoljive – kaže Nešić.

On je istakao da je svaki kanton u Federaciji priča za sebe.

– Sama činjenica da sam za dva meseca dobio odgovor samo iz pet kantona sve govori – konstatovao je Nešić.

On je rekao da je u Srednjobosanskom kantonu u javnim institucijama zaposleno samo 10 Srba. U MUP-u je samo šest odsto Srba od ukupnog broja zaposlenih, a samo 72 zaposlena radnika se izjašnjavaju kao Srbi.

U Tuzlanskom kantonu, naveo je Nešić, od 476 zaposlenih u javnim institucijama, samo sedmoro su Srbi, dok u MUP i policiji radi 112 Srba od 1.986 zaposlenih.

– U Bosansko-podrinjskom kantonu zaposleno je 18 Srba u institucijama ovog kantona, a samo 21 u MUP.

Nakon takvih poraznih podataka pokušavaju zamagliti brojke pa kažu da u Ministarstvu finansija radi pet odsto Srba u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Kada malo bolje pogledate, vidite da je to samo jedan čovek – istakao je Nešić.

Nešić je konstatovao da je jasno zašto nema Srba u Federaciji.

– Da bi negde čovek mogao da živi, mora da radi, ima pravo na svoj jezik i pismo i da bude konstitutivan, što Srbi još nisu u tri kantona – podsetio je Nešić.

Statistička greška

Prema rezultatima popisa iz 2013. godine, Federacija BiH je etnički očišćena od Srba, koji u tom entitetu čine svega 2,55 odsto. Od 600.000 pre rata, sada ih u FBiH ima 56.550.

Srbi tako, u tom entitetu čine svega 2,55 odsto stanovništva, a taj procenat se u stručnim krugovima često naziva i „statistička greška“.