I pored ulaska u EU, loše ocene za Vladu Hrvatske

Redovno mesečno istraživanje CRO Demoskop pokazuje potpuni gubitak pozitivnog učinka hrvatskog ulaska u EU kako na percepciju rada Vlade tako i premijera.

Tome je svakako pripomogao spor Vlade Hrvatske s Evropskom komisijom oko vremenskog ograničenja u tzv. Lex Perković, za izručenje počinilaca teških krivičnih dela.

Tako je Vlada u oktobru na samom dnu poverenja i s najnižom ocenom za svoj rad, dok je premijer Zoran Milanović dobio značajno više glasova u izboru za najnegativnijeg hrvatskog političara, prenosi portal Index.hr.

Istarživači navode da Vlada RH u svom dvadesetom i prvom mesecu od potvrde u Hrvatskom saboru uživa podršku 30,3 odsto hrvatskih građana u odnosu septembarskih 37,3 odsto, dok Vladinu politiku ne podržava 55,1 prema 45,5 posto građana u septembru.

Tako je ovog meseca Vlada za svoj rad dobila najslabiju ocenu u ovom mandatu (2,21 prema prošlomesečnoj 2,39), dok je na početku mandata u februara 2012. ta ocena iznosila 3,10.

Ipak, na listi stranaka vladajuća SDP je i dalje na prvom mestu, sa 25 odsto glasova podrške. Glavnoj opozicionoj stranci HDZ-u je zaustavljen rast pa je ovog meseca podržava 21,9 odsto anketiranih (prema 22 odsto u septembru). Zabeležen je, međutim, vrlo visok udeo hrvatskih građana koji ne znaju za koga bi glasali -23,5 odsto ispitanih.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je i dalje najpozitivnija ličnost sa 40,1 odsto glasova. Premijer Milanović je peti s podrškom od 3,1 (u septembru 3,7 odsto anketiranih), dok je njegov glavni politički rival,lider HDZ, Tomislav Karamarko s 2,2 odsto podrške na sedmom mestu.

Vrh lestvice negativnog doživljaja hrvatskih političara već deveti mesec zaredom drži Karamarko s 30,8 odsto glasova, a Milanović je na drugom mestu s 26,8 odsto glasova, što je značajni porast u odnosu na prošlomesečnih 20,8 odsto.

Taj porast negativnog doživljaja premijera direktna je posledica njegove politike koju je manifestovao u septembru, u čemu se posebno isticao spor s EK, povodom Lex Perković, ocenjuju istraživači.

Taj sporni zakon je u oktobru bio najvažnija tema za 32,4 odsto hrvatskih građana, sledi privredna kriza s 16,8 odsto i događaji vezani za dvojezičnost i ćirilicu u Vukovaru sa 12,7 odsto glasova, prenosi portal.