Porošenka ruše optužbama za korupciju

Ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku izgleda da se približava kraj mandata, iako bi prema zakonu mogao da ostane na funkciji još tri i po godine, odnosno do kraja petogodišnjeg mandata na čelu Ukrajine. Iako je u maju 2014. godine na predsedničkim izborima, koji nisu održani na istoku zemlje i Krimu, izabran većinom glasova u prvom krugu, popularnost ukrajinskog predsednika pada, naročito među zapadnim državama koje su se diplomatski i finansijski angažovale u smeni vlasti u Ukrajini 2014. godine, a potom izdašno finansirale novouspostavljenu vlast.

Porošenko pokušava da preokrene ovaj trend stalno upozoravajući da je Ukrajina prvi bedem EU protiv agresivnih namera Rusije i da joj je potrebna pomoć i stabilnost. Međutim, EU je podeljena i neke članice ne dele više američki entuzijazam da se sankcije održavaju po cenu njihovih vlastitih interesa. Juče je bivši šef NATO-a Andreas Fog Rasmusen, koji je Porošenkov savetnik, povodom vizne liberalizacije koju Ukrajina ne može da dobije dok ne ispuni nekoliko uslova, od kojih je najvažniji borba protiv korupcije, rekao da se Porošenko nedavno sa samita Ukrajina – EU iz Brisela vratio „pomalo razočaran iako je pokušao da zadrži optimizam”. Rasmusen je rekao da je zapravo u pitanju izdaja EU, jer je Ukrajina navodno ispunila sve uslove za viznu liberalizaciju.

U vreme kada sve intenzivnije rastu optužbe EU, MMF-a i drugih međunarodnih institucija da Ukrajina ne čini dovoljno u borbi protiv korupcije, „Indipendent” je objavio optužbe bivšeg poslanika, biznismena i oligarha Aleksandra Oniščenka na račun vlasti i predsednika Porošenka. Samo nedelju dana ranije „Transparensi internešenel” je po indeksu korupcije Ukrajinu rangirao na 130. mesto od analiziranih 168. država.

Prošle nedelje, dakle, Oniščenko je javno optužio predsednikovu administraciju da potkupljuje poslanike kako bi glasali za zakone koji su mu važni i da je naredio političko eliminisanje bivšeg premijera Arsenija Jacenjuka. On tvrdi da ga je izvesni visokorangirani državni zvaničnik zamolio da organizuje i finansira diskreditujuću kampanju protiv bivšeg premijera (koga su na tu funkciju postavile SAD), koja je navodno koštala oko tri miliona dolara mesečno i trajala skoro deset meseci (tim novcem su plaćani antivladini protesti pripadnika „Desnog sektora” i mediji koji su objavljivali naručene tekstove). List navodi da nije mogao da dobije zvaničnu potvrdu ovih tvrdnji, pa zbog mogućeg suočavanja sa tužbom nisu navedena imena ovog zvaničnika i posrednika koga je oligarh spomenuo u drugom slučaju korupcije.

Jacenjuk je posle ogromnog pada popularnosti podneo ostavku u aprilu ove godine, a podršku mu je pružio američki potpredsednik Džozef Bajden. Bela kuća je istog dana kada je premijer najavio ostavku objavila da podržava važnost nastavka ekonomskih reformi i korake ukrajinske vlade ka energetskoj nezavisnosti koju je preduzeo Kijev.

Porošenko se iz Brisela vratio pomalo razočaran, iako je pokušao da zadrži optimizam. „Ja bih upotrebio oštriju reč: mislim da je u pitanju izdaja EU, jer je Ukrajina ispunila sve uslove za viznu liberalizaciju”, rekao je njegov savetnik Andreas Fog Rasmusen, bivši generalni sekretar NATO

Jacenjuk, koji je lider „Narodnog fronta”, i dalje je politički aktivan i ima česte kontakte sa evropskim i američkim zvaničnicima, pre tri dana je najavio tužbu protiv onih koji šire lažne vesti o njemu, poput one da je u Majamiju kupio 24 vile.

Oleg Carev, predsednik novorusijskog parlamenta koji vladu u Kijevu smatra nelegitimnim, javno je govorio o tome kako i sam Jacenjuk sve vreme uz pomoć funkcionera i ministara koji su mu odani vodi kampanju u medijima protiv Porošenka, predstavljajući ga odgovornim za ekonomsku katastrofu, propast vojne operacije u Donbasu i postavljanje stranaca na položaje ministara. On tvrdi da u Kijevu nema više političara koji nisu odani SAD i da ima nekoliko kandidata koji u bilo kom trenutku mogu da dođu na vlast.

Kancelarija ukrajinskog predsednika je oštro demantovala sve optužbe koje je izneo Oniščenko, podsećajući da je upravo on taj protiv koga je zbog korupcije u vezi sa gasnim aranžmanima podignuta optužnica u Kijevu. Oligarhu je letos oduzet poslanički imunitet, ali je on dva dana ranije privatnim avionom otputovao navodno na proslavu rođendana u Nicu i danas živi u egzilu u Londonu. Početkom ove godine oženio se 25 godina mlađom hrvatskom mis univerzuma, što mu je drugi brak.

Ovo je u kratkom roku druga osoba od Porošenkovog poverenja koja se „odmetnula” i javno optužuje predsednika za korupciju. Prošlog meseca je Mihail Sakašvili podneo ostavku na mesto guvernera regiona Odesa i javno optužio Porošenka za korupciju. Bivši gruzijski predsednik pre desetak dana je održao miting u Kijevu i zatražio vanredne izbore i promenu političke elite.

U rušenje Porošenka uključila se i bivša premijerka Ukrajine i predsednica partije Domovina Julija Timošenko, koja je pre nekoliko dana izjavila da smatra pozitivnom inicijativu o ukidanju funkcije predsednika Ukrajine. U intervjuu za televiziju „112 Ukrajina” ona nije direktno odgovorila da li želi ponovo da se kandiduje za predsednika države (na izborima 2014. Porošenko ju je potukao do nogu sa 53,7 odsto u odnosu na njenih 13 odsto glasova), samo je rekla da će iskoristiti sve instrumente kako bi promenila zemlju. Neke ankete navodno pokazuju da bi ovog puta ona imala mnogo veće šanse. Timošenkova je u junu ove godine javno branila Oniščenka, tvrdeći da su mnogi biznismeni na udaru nove vlasti i da on odavno vodi svoje unosne poslove.

Očigledno je trka za novog predsednika Ukrajine već počela. Šef ukrajinske parlamentarne frakcije „Opozicioni blok” Jurij Bojko je u Vrhovnoj radi podsetio da je Oniščenko sarađivao sa administracijom predsednika dve godine, da je „bio čovek od poverenja u tim krugovima i ispunjavao različite zadatke” i da se mogu očekivati još mnoga imena, brojke i kompromitujući materijal.

U podužoj ispovesti za britanski list Oniščenko je opisao da je njegova kandidatura za poslanika na izborima 2014. godina bila pod znakom pitanja, ali da mu se onda javio posrednik i objasnio da treba da plati šest miliona dolara kako bi „podržao predsednika”. Navodno je na pitanje šta će dobiti za tih šest miliona dobio odgovor da će dobiti prioritet u gasnom biznisu. Tvrdi da je novac dao u lokalnoj valuti, grivni, u pet ili šest sportskih torbi, naravno, bez ikakvog pisanog traga. Upitan kako može da dokaže ove optužbe, oligarh je rekao da nema dokaz, ali da pristaje da ide na poligraf.

On je opisao da je to uobičajen mehanizam podmićivanja koji traje 20 godina u Ukrajini i da je i u vreme Janukoviča bilo sasvim normalno da biznismeni njegovog kalibra daju predsedniku polovinu profita posle plaćenog poreza. „Uvek je vladao isti sistem. Oni (vlada) imaju moć, imaju poresku administraciju, državne tužioce. Ako žele da vam stvore probleme, to će i učiniti. Mogu vas sasvim uništiti i vi morate da nađete način da s njima uspostavite dobre odnose”, ispričao je oligarh.

Tusk: Obećali smo viznu liberalizaciju

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk smatra da EU dovodi u pitanje svoj kredibilitet dozvoljavajući da „unutrašnja politička prepucavanja” zaustave obećanu viznu liberalizaciju Ukrajini i Gruziji. U pismu upućenom predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, u koje je Rojters imao uvid, Tusk je u utorak urgirao da zakonodavna tela naprave kompromis sa nacionalnim vladama kako bi se odblokirala vizna liberalizacija, jer se ove dve države osećaju oštećeno zbog toga što Brisel ne ispunjava svoja obećanja.