Посјета књаза Данила Петровића Паризу

На данашњи дан, 14. фебруара 1857. године књаз Данило је посјетио Париз у намјери да код комисије великих сила још једном, након неуспјеха на Париском конгресу, отвори “црногорско питање”. Том приликом је посјетио и Наполеона III, од кога је очекивао помоћ.

Књаз Данило је у Паризу тек схватио колико је црногорско питање, а посебно признавање независности Црне Горе у условима послије закључивања мира у Паризу, постало тешко за европску дипломатију. Преговори вођени у Паризу учврстили су књаза Данила у увјерењу да се не може извојевати признавање Црне Горе дипломатским путем. Без обзира на то што практично у француској пријестоници није добио ништа опипљиво у својој дипломатској акцији, књаз је дошао до сазнања да даље не треба “чекати”. Књаз се држао у Паризу веома достојанствено.

Одбио је да француском владару буде представљен посредством турског амбасадора. Зато га је Наполеон III приликом аудијенције третирао као “приватног отменог госта”. Владар једног народа о чијим су се ратничким одликама шириле легенде изазивао је пажњу грађана Париза, поготово што се представио и као личност способна да води префињене дипломатске преговоре о најсложенијим проблемима европског Истока.  Црногорско питање постајало све више прворазредан дипломатски спор. Његово се рјешење тешко назирало. Књаз Данило је то у пуној мјери осјетио приликом боравка у Паризу. Иако његова мисија није окончана никаквим значајним резултатом за Црну Гору, књаз је задовољан напустио француску пријестоницу.  Пут за отаџбину водио га је преко Беча. У пролазу кроз аустријску територију, свуда су му указиване почасти као владару. Ипак, по доласку у Беч није га примио аустријски император.

Претпоставља се да су аустријске власти знале да ће књаз одбити да код Фрања Јосифа буде представљен од стране турског амбасадора, па такав пријем није ни био планиран. Крајем априла књаз је напустио аустријску пријестоницу и почетком маја стигао у Задар. Ту га је далматински намјесник дочекао са свим почастима. По одласку из Задра стигао је у Котор, гдје су му аустријске власти такође приредиле свечан дочек. На дочеку је било присутно око 500 Црногораца. Пошто по аустријским прописима толика маса наоружаних људи није могла бити пропуштена у град, умало није дошло до озбиљних нереда. Тек на интервенцију грађанских власти дозвољено је четрдесеторици Црногораца да могу учествовати непосредно на свечаности дочека. Одмах по доласку на Цетиње сазвао је сједницу Сената. На њој је поднио детаљан извјештај о боравку у Француској и предузетим дипломатским радњама. Сви сенатори су у потпуности одобрили књажев извјештај.

Приредио: Миомир Ђуришић, Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: