Posledice NATO bombardovanja katastrofalne: Agresori i nakon 24 godine nekažnjeni

Profesor međunarodnog krivičnog prava Sreto Nogo izjavio je povodom 24 godine od završetka NATO NATO agresije na SR Jugoslaviju da su posledice tog brutalnog čina po stanovništvo katastrofalne, da su agresori nekažnjeni, ali i da krivična dela ratnog zločina ne zastarevaju, prenosi RTRS.

On je rekao da oni koji su se iživljavali nad građanima i zemljom ostaju nekažnjeni jer se kao državna tajna čuvaju podaci koja NATO zemlja je učestvovala u gađanju kog lokaliteta.

Nogo, koji je osnivač Udruženja građana „Osiromašeni uranijum“, rekao je da se u jednom trenutku pre četiri godine prijavilo oko 20.000 ljudi obolelih od posledica dejstva osiromašenog uranijuma, da su njihovu medicinsku dokumentaciju pregledali medicinski eksperti, ali da tužbe nisu usledile jer nisu znali koga da tuže.

„Stalo je jer ne možete utvrditi mesnu nadležnost onoga ko vas je bombardovao i ne možete ni podneti tužbu jer će ona iz proceduralnih razloga biti odbačena. Možete vi, na primer, tužiti Ameriku da je bombardovala Radio-televiziju Srbije, a oni kažu, naši avioni iz Avijana uopšte nisu bili podignuti taj dan, rekao je Nogo.

Nogo je naveo da krivična dela ratnog zločina ne zastarevaju i da se nada da će jednom ono što se čuva kao državna tajna biti dostupno.

On je istakao da su posledice agresije sada dostigle vrhunac, na šta je svojevremeno upozoravao cenjeni onkolog Slobodan Čikarević.

„Iz dana u dan se povećava broj obolelih od karcinoma, a što je najžalosnije veliki je broj mladih ljudi i dece koji su oboleli od te opake i podmukle bolesti. Zagadili su nam prirodu, vodu i zemljište pod plaštom demokratije, ocenio je Nogo.

On je naveo da ćutanje o zločinu predstavlja svesno činjenje zločina.

„Bio sam vođa ekipe tih ljudi. Hteli smo da tužimo svaku zemlju ponaosob jer ne možete da tužite NATO kao organizaciju, ali to je moguće samo ako imate čiji je avion šta bombardovao, da biste utvrdili mesnu nadležnost, precizirao je on.

Agresija NATO–a na SR Jugoslaviju, u kojoj je učestvovalo 19 zemalja članica Alijanse, trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine, kada je generalni sekretar izdao naredbu o prekidu bombardovanja.

Savet bezbednosti UN usvojio je tada Rezoluciju 1244 i na Kosovo i Metohiju je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR, iz 36 zemalja.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije NATO-a ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije.

Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo.

Municija sa osiromašenim uranijumom koju je koristio NATO ostavio je velike posledice na zdravlje stanovništva.

Prema proceni stručnjaka, od karcinoma, kao posljedice izloženosti osiromašenom uranijumu, u Srbiji godišnje oboli oko 20.000 ljudi, a život izgubi 15.000