Последице НАТО бомбардовања: Осиромашени уранијум и данас убија дјецу

Последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом први пут су уочене послије војне акције „Пустињска олуја“ у Заливском рату 1991. године. Утврђено је да је седмина од 697 хиљада америчких војника који су учествовали у овој инвазији оболела од синдрома Заливског рата.

– У почетку се није знало шта је узрок потпуног губитка концентрације, пада когнитивних функција, брзог губитка мишићне снаге, неуролошке слабости са поремећајем кретања, испадања зуба, рекла је за лист „Одбрана“ професорка Бранка Ђуровић, начелница Одељења за радиолошку заштиту Војномедицинске академије.

Истраживања су показала да је 67 одсто дјеце ветерана из Заливског рата имало тешке урођене аномалије, које су биле исте и код дјеце у Ираку, гдје је у првој години бомбардовања умрло њих 50.000.

– Та 1991. година је била показна вјежба за муницију са осиромашеним уранијумом, а већ 1995. године употребљена је и у Босни и Херцеговини, гдје је испаљено 10.000 радиоактивних пројектила. На тим локацијама у БиХ забиљежена је највећа смртност становништва, рекла је професорка Ђуровић.

Искуство професорке Ђуровић и лекара Одељења за радиолошку заштиту ВМА било је пресудно за појачани медицински надзор над припадницима Војске СРЈ, полиције и цивилима који су били у рејонима који су гађани пројектилима са осиромашеним уранијумом 1999. године.

– Послије бомбардовања Војска СРЈ није могла сама да изнесе праћење здравља угрожених цивила и војника. Без обзира на наша образложења, став државе је тада био да нема материјалних и људских ресурса да се праћење последица примјене муниције са осиромашеним уранијумом настави. Да смо наставили да радимо тада, данас бисмо имали опипљиве резултате и не бисмо морали сада да почињемо из почетка, навела је она.

Екипа официра из Центра за атомско-биохемијску одбрану и стручњаци из Института „Винча“ испитали су 12 локација за које је у току рата утврђено да су гађане осиромашеним уранијумом.

На њима је садржај уранијума био од неколико десетина до 235.000 бекерела по килограму. Ријеч је о драстично повећаној контаминацији, јер се осиромашени уранијум природно налази у земљишту свега 10 до 50 бекерела по килограму.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: