Posledice od NATO bombardovanja: Dokazi nađeni u projektilima

Tokom 78 dana bombardovanja SRJ, američki avioni A-10 gađali su ciljeve municijom sa osiromašenim uranijumom, iako je političko i vojno rukovodstvo NATO dugo posle agresije negiralo upotrebu ove vrste oružja. 

Za list „Odbrana“ general u penziji Slobodan Petković, koji je u vreme bombardovanja 1999. godine bio načelnik Uprave za atomsko-biohemijsku odbranu, a kasnije načelnik Sektora za civilnu odbranu i pomoćnik ministra odbrane, rekao je da je NATO tek februara 2000. godine potvrdio upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom tokom agresije na SRJ:

– Izveštaj o lokacijama na kojima su to činili dostavili su tek posle zahteva UNEP (Program UN za zaštitu životne sredine), krajem septembra iste godine.

Prema rečima generala Petkovića, avioni A-10 gađali su 28. i 29. marta 1999. projektilima sa osiromašenim uranijumom širi rejon Prizrena.

– Upotreba municije sa osiromašenim uranijumom dokazana je po primercima i ostacima njenih delova, koje su pronašli pripadnici Vojske SRJ i drugi učesnici posle bombardovanja – istakao je Petković. – Takođe, upotreba ove municije dokazana je i kontaminacijom zemljišta u rejonima u kojima su dejstvovale snage NATO avionima A-10.

Podaci Vojske SRJ, a i NATO, pokazuju da je izvršeno oko 112 udara municijom sa osiromašenim uranijumom na 91 lokaciji. Međutim, bitne su razlike u broju upotrebljenih projektila.

– Prema našim podacima reč je o 50.000 uranijumskih projektila, NATO zvanično priznaje svega 31.000 (što je oko 10 tona), a ruski izvori govore oko 90.000 – naveo je Petković. Iako postoje razlike u podacima, bitno je istaći da je 44 odsto napada osiromašenim uranijumom izvedeno posle postignutog sporazuma o prekidu agresije. – Dakle, u poslednjih 10 dana rata, što nedvosmisleno govori o nameri agresora da nam ostavi što više radioaktivnog otpada.

Od Zalivskog rata, preko dejstava na BiH, do agresije na SRJ, na Zapadu je umanjivano i prećutkivano dejstvo municije sa osiromašenim uranijumom. Ako je tako, pita se general Slobodan Petković, koautor knjige „Zločin u ratu, genocid u miru„ zašto su Amerikanci svojim vojnicima koji su ulazili na teritoriju KiM 1999. i 2000. godine davali uputstva kako da se ponašaju, recimo, da beže od oštećenih tenkova srpske vojske, da im ne prilaze na odstojanju od 500 metara, da bacaju kontaminiranu odeću…

Izvor: Novosti