Poslednji

Piše: Nebojša Jevrić

Nenad Čečar je živio na uglu Ohridske i Trebevićke. U srpskom naselju pored Jevrejskog groblja.
Završio je književenost i u potaji pisao.
Samo za Slavicu.
Zaludu su ga odgovarali da se ne ženi.
Slavica je imala bolesne bubrege. Jedan joj je skroz otakazao. Ali je ipak odlučila da rodi. Upozoravali su je doktori da za nju to može biti kobno ali nije ih slušala.
Rodila je zdravu devojčicu.
Na porođaju otkazao – drugi bubreg.
Nenad joj je dao svoj.
Kad je rat počeo, pozvali su ga da su ga da radi na televiziji. Ali je otišao na front.
Fudbal mu nikada nije išao, kao da je imao dve leve noge, ali zato neustrašiv, hrabar borac. Uvek namršten. Ozbiljan.
Srbi sa Jevrejskog su odučili Muslimane od rata.
Rov KFORA se nalazio na vrhu groblja.
Muslimani su iskopali rov ukoso i došli Srbima iznad glava. Kopali su naši sarajevski Srbi koji nisu na vreme izašli iz grada. Zato na njih nisu pucali.
Iz tog rova je ubijen Rus, dobrovoljac.
Drugi ranjeni.
Rov na groblju morali su zauzeti.
I zauzeli su ga. Na bajonet i bombu.
Stavili eksploziv i zemlja se odronila zajedno sa kostiima Jevreja Sefarda, ko zna kad sahranjenim.
A onda je Nenad na Lučindan devedeset treće nagazio na „paštetu“.
Našu. I ostao bez noge. Prebacili su ga za Pale pa za Beograd.
Ostao je dok nije dobio kljakaru, plastičnu nogu.
I opet ga ostavljali da radi na televiziji. Nije hteo.
Vratio se u rov na Jevrejskom groblju.
Svaki drugi dan je išao dvanaest kilometara uz Trebević, gde su mu bile žana i ćerka.
Nosio im vojničku hranu. Sa nogom kljakarom. Približavao se kraj rata. Svaki rat jednom prođe.
Političari su otišli u Dejton.
Zatvorili su ih u neku kasarinu da se dogovore.
Primirje. Nije se pucalo.
Nenad Roki, tako su ga zvali prijatelji, po Bob Roku iz Alena Forda, nije mogao da sedi miran. A i bilo mu je dosadno.
Uzeo je da baca flaše ispred rova da bi muslimani teže prišli.
Popravljao je rov, namešatao i premeštao džakove.
Nije se mnogo krio. Primirje. Nigde se nije pucalo.
„I poslednja koja puče Turska….“
Pogodio ga je metak iz bestrzajca. U onu kljakavu nogu. U arteriju.
Nije mu bilo pomoći. Iskrvario je. Slavica kojoj su javili, stigla je prekasno.
Dok je umirao radio je javljao da je rat završen.
Umro je sa osmehom na licu.