IN4S

IN4S portal

Poslednji razgovor djeda i unuka: Dva srpska kralja Nikole i Aleksandra

1 min read
Đedo ode u svet, u tuđinu, u neizvesnost, a unuk ostade s narodom, da s njime podeli svu težinu nesreće i svu svirepost jednog udesa
Potomak

Kralj Nikola Petrović Njegoš i kralj Aleksandar Karađorđević

Priredio: Dragan Jočić

Poslednji susret i poslednji razgovor dva kralja, djeda i unuka više je nego potresan. Kako se navodi u knjizi „Na oštrici noža“, te večeri jedan je sišao sa istorijske pozornice, a drugi ostao sa narodom, podijelivši s njime „svu težinu nesreće i svu svirepost jednog udesa“.

„U noći 20. i 21. oko jednog časa, izvještava guverner Skadra da će oko tri časa te noći stići u medovsko pristanište sa svojom pratnjom Kralj Crne Gore NJ. V. Kralj Nikola I i tu se sastati sa NJ. K. V. Prestolonaslednikom Aleksandrom.

Naglašava da će oboje potom otputovati za Italiju i moliti komandanta pristaništa da olakša i obezbijedi ova ukrcavanja što tajnije. Od italijanskog admiraliteta traženi su torpiljari za prenos djeda i unuka.

Bilo je potrebno uhvatiti vezu sa Lješom i dobiti potvrdu ove vijesti. I zaista, dežurni ordonans oficir potvrdiće kako će NJ. K. V. Prestolonaslednik biti oko tri časa u medovskom pristaništu.

Odmah preduzesmo potrebne mjere zajedno sa crnogorskim komandantom pristaništa, i u uzbuđenju očekivasmo svršetak ove istorijske drame.

Noć je bila tamna i hladna. U pristaništu velike količine municije, vreće sa brašnom, sanduka sa diopekom i konzervom namjenjene prvoj i drugoj armiji. Pristanište neosvjetljeno. Prst pred okom se ne vidi. Dva šarena fenjera, na velikom rastojanju jedan od drugog, prosipahu blijedu svijetlost oko sebe samo na nekoliko koraka.

Oko tri časa začu se u mukloj noći kloparanje kola i topot konja. To je dolazio On, NJ[…]”

„Izašao sam mu na raport. Na njemu ne opazih pikakvog uzbuđenja. Štaviše izgledaše mi kao i da je raspoložen. Prve reči behu mu: ‘Gde je Sandra?’ (Tako je NJ. V. Kralj Nikola zvao svoga unuka, blaženopočivšeg Kralja Aleksandra. Unuk je pak zvao starog Kralja ‘Đedom’). Odgovorih mu da je u Lješu. Naredi mi da ga izvestim o dolasku našeg prestolonaslednika.

Vojnici u Medovi

U pristaništu duvaše hladni jutarnji povetarac. Ponudismo starom Kralju da se skloni u sobu koja je admiralu Turbridžu služila za kancelariju. Kad je počela zora da sviće morski povetarac primirio se malo. Kralj je izaišo na terasu pred carinarnicom. Tu sedeći dugo je razgovarao sa svima redom. U razgovoru stalno je gledao put Lješa .Očevidno da je očekivao dolazak svog unuka sa nestrpljenjem.

U praskozorje, na glatkoj morskoj pučini, videle su se dve tamne siluete. To su bili italijanski torpiljari „Animozo“ i „Bronceti“, namenjeni da prime kraljeve srpskog naroda bez kraljevine.

Tek oko 6 časova izjutra dođe i blaženopočivši Kralj Aleksandar. Susret đeda i unuka bio je dirljiv. Đedo je zagrlio obema rukama svoga unuka i duže ga zadržao u zagrljaju. Oči su mu bile pune suza. Zašto je tako slab, pitao[…]”

„Stena Malog Rensita. Na ovim stenama u jutarnjoj svetlosti belasao se veliki kameni krst, podignut našil junacila i mučenicila iz 1913 godine koje ‘Halidija’ potopi i pobi kada potegoše preko mora braći Crnogorcima u pomoć, da osvoje Skadar na Bojani. Ispod plavog neba mirna morska pučina blistala je od sunčeve svetlosti.

Blaženopočivši Kralj Aleksandar dozva me rukom:

‘Pitajte komandanta torpiljara šta mu je naređeno u pogledu mog prevoza u Drač?’

Pri ovim rečima oba se kralja podigoše i pođoše ka barci, spremnoj za njihovo ukrcavanje u torpiljara. U barci su bili italijanski mornari, na ulazu oba kolandanta ‘Aniloza’ i ‘Broncesi’. ‘Anilozo’ je bio određen za našeg Vrhovnog kolandanta da ga ukrca i preveze u Brindizi. Tako bi saopšteno. Na ovo saopštenje NJ. K. V. Prestolonaslednik iznenađen i vrlo srdit, otpoče vikati kako on nije tražio torpiljer za Brindizi, nego za Drač. Dodao je da on neće ići u Brindizi ni no koju cenu, no da će peške produžiti za Drač. Najzad je izjavio da protestvuje najenergičnije zbog ovakvog postupka prema njemu.

Kralj Nikola sa sinovima i kralj Aleksandar

„Đedo ga je umirivao. Govorio mu je da je bolje no njega i no njegovo zdravlje da ode u Italiju, da mu italijanski kralj stavi na raspoloženje jedan od svojih zamkova, gde će se oporaviti na miru, na docnije, kad bude potrebno da se može pridružiti svojoj vojsci.

Unuk je dugo i ispitivački posmatrao svoga dedu i izreče kao reči dostojne potomka beslrtnog Vožda Karađorđa:

‘Đedo, hvala i tebi i italijanskom kralju. Ali ja se od svojih vojnika rastaviti neću. Sudbina njihova i moja je sudbina’.

Đedo je opazio da je unuk ljut. Zagrlili su se i izljubili. Đedo je plakao. Kao da je predosećao da se više nikada ieće videti.

I tako se rastadoše dva srpska vladaoca, vođi srpskog naroda i glave dveju srpskih kraljevina. Rastadoše se na pystoj obali jadranskog pristaništa, u Medovi. Rastadoše se na albanskoj Golgoti. Jedan je otišao da se skine sa istorijske pozornice, a drugi je ostao da se na tu pozornicu popne još mnogo više. Đedo ode u svet, u tuđinu, u neizvesnost, a unuk ostade s narodom, da s njime podeli svu težinu nesreće i svu svirepost jednog udesa.”

Iz knjige: Stanislav Krakov, „Na oštrici noža“, knjiga prva

Podjelite tekst putem:

21 thoughts on “Poslednji razgovor djeda i unuka: Dva srpska kralja Nikole i Aleksandra

  1. To nije istorija nego beletristika To je romansirana priča, a ne nešto što se stvarno dogodilo. To je poput onoga što je pisao Dušan Baranin i nema veze sa činjenicama! Razlikujete li vi beletristiku od istorije stručnjaci?

  2. ono sto jes jes, nije lijepo sto je unuk prognao Đeda, nije mu to bas na cast. ali, nije ni knjaz Nikola dozvolio mome djedu da ozeni jednu od njegovih cerki jer je moj djed bio vec zenjen negdje drugo no iako jos bez djece nije se stigao crkveno rastati tako da je Knjaz Nikola bio u pravu, ali moj djed nije ni stigao obaviti razvod jer je bio proganjan od austrije i jedva zivu glavu spasio, no da je Knjaz samo malo pricekao mogao je imati lijepo prijateljstvo i imanje po danasnjoj hrvatskoj, ovako ga dijelimo napola sa hrvatskim dijelom porodice.

  3. E tu treba osvijetliti ulogu (cincara) Nikole Pasica , pace biti jasni razlaz Djeda i Unuka.

    5
    2
    1. Nikola Pašić ako je mogao da odmog ne, on je odmogao i u ovom slučaju, progona Kralja Nikole. Tako je nastavio da radi protiv Srpskog naroda,za svo svoje vrijeme,dok je bio Premijer.

  4. Drobnjak je si li ti procitao ovaj tekst na osnovu koga pises komentar.

    Ne okle, ta avetinja da sto cita,on je kao ker na lancu,kad neko zakuca na kapuju a on zavija,tek kad gazda ugazi na rep e onda laje!

  5. Ko je koga odje izdao.
    Kralj Aleksndar je ostao sa vojskom u ratu a kralj Nikola se ukrcao na brod i sa parama posao na Azurnu obalu ,vojsku raspustio i ostavio svoj narod na nemilost neprijatelju koji je veliki dio naroda Crne Gore poslao u logore po Austrougarskoj.
    Drobnjak je si li ti procitao ovaj tekst na osnovu koga pises komentar.

    15
    4
  6. „Tek oko 6 časova izjutra dođe i blaženopočivši Kralj Aleksandar. Susret đeda i unuka bio je dirljiv. Đedo je zagrlio obema rukama svoga unuka i duže ga zadržao u zagrljaju. Oči su mu bile pune suza…Zagrlili su se i izljubili. Đedo je plakao. Kao da je predosećao da se više nikada ieće videti.“
    I onda unuk fino dhjeda nogom u muzicu i dodade mu onu chuvenu Srbsku kovanicu“Sikter“
    Srbska je tradicija da njihovi kraljevi i despoti ubijaju svoje ocheve i dhjedove, rechimo Dushan izvadi ochi svojemu ocu…
    Stho je Crni Nikola moga drugo ochekivati. Mislijo je da je to njegovo dijete, pa je Crn suze ronijo… A nije zna da diluje sa Srbinom… No kad je sazna bilo je kasno… bar zanjega….Ali nije za sve nas. Nije!

    6
    8
  7. Interesantno da Novica Radović i svi drugi pišu o srbske države i srbska kralja a jedan isti narod,srbski…a ovi Montenegrini govore o 2 naroda različita. Pa ko je u pravu,ovi prije komunizma ili postokuistička kopilad bez tradicije,istorije,korjena,duha predaka…?

    Radović (str. 109.) piše: dvjema kraljevinama istog naroda… dvije srpske države…, čime dokazuje da je Crnu Goru smatrao još jednom državom srpskog naroda… Lovćen spominje kao prostor na kome se 5 vjekova čuvao barjak, sveto znamenje srpske slobode (str. 133.). Petar Pešić mu je veliki grešnik koji je doveo do kapitulacije i uništenja Crne Gore i koji je posijao klicu mržnje jednog istog naroda (str. 136).

    12
    2
  8. E lijepo je unuk đeda izdao , taj Aca palikuća je ništa roba !
    Nego se narod Crnogorski digao iz pepela u koje nas je Aca palikuća utrpao , vratili smo državu , naciju , još da vratimo crkvu i naše otete Crnogorske svetinje pa da zaboravimo ovo od Palikuće Ace , tuđeg kralja i Crnogorskog krvnika !

    17
    32
    1. Muci avetinji nijesi znao sto su donje gace, nego si od bravalje koze nosio dok nije dosla Jugoslavija,i sada vi je Aleksandar zapalio kuce,zato se bacate kamenicama na autobuse iz Srbije ,nijest bolji od onih divljih plemena iz Amazona,jer oni nijesu vidjeli civilizaciju pa ih mozemo i moramao razumjeti,a vi…………………?

      17
      4
    2. U boj krenite junaci svi
      kren te i nežalte život svoj
      Cer da čuje tvoj Cer nek vidi boja rijeka Drina
      slavu hrabrost i junačku ruku srpskog sina.
      Poj, poj, Drino, vodo hladna ti
      Pamti priče kad su padali
      Pamti hrabri stroj
      Koji je pun ognja, silne snage
      Protjerao tudjina sa rijeke naše drage.
      Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
      Kako smo se hrabro borili
      pjevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode
      Krv je tekla
      Krv se lila Drinom zbog slobode

      5
      1
    3. bitno je da je vas narodni heroj josip broz, a kralj aleksandar (obnovitelj Njegoseve kapele) palikuca, Njegosa takodje nazivate genocidnim pjesnikom.

      16
      1
    4. A one pare sto Kralj ponese da mu se nadju po bijelom svijetu,a sve placuci za Otadjbinom?????,Dje se djedose pare ,koliko je ostavio nesretnom narodu da se i njemu nadje.Kakav kralj je to bio kad je ostavio svoj narod u najtezem momentu,pa sad izmisljate bajke,pahulje i pahuljice,cinjenica je da je OTISAO.!!!!Tacno je da se narod Crnogorski digao iz pepela bez pobegulje kralja i sa svojom bracom izvojevao pobjedu kakvu svijet nije zapamtio.Ukradeni referendum ostaje otvorena knjiga a za Crkve i Manastire Nemanjica samo sanjaj.Tako da nikad pocivala,ja ovako ti onako,dakle vazda polovina.Jesi li siguran ????

  9. I posle silnih zagrljaja đedu zabraniš da se vrati kući.
    Liči na srpska posla.
    A nije. To je gola želja za vlašću.
    Kada pogledate istoriju s kraja na kraj svijeta najbliži srodnici su vadili oči zbog prestola.
    To je uvijek bilo važnije od svega drugog.
    A nama su uredno pričali o tome kako se žrtvuju za otažbinu. Bila to Srbija, Crna Gora, Turska, Engleska, Rusija…
    Matrica je apsolutno identična.
    Gurni narodu kosku priče o spasu nacije, naroda da glođe i oči vadi. Samo je važno da smo mi na prestolu.

    17
    5
    1. U početnom tekstu stoji: Dva srpska kralja.. Svako zna da je Nikola bio crnogorski, a nikako srpski kralj! Ovakve laži i nacionalistička podmetanja treba prezirati! Sramota!

      14
      29

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net