Послије договора о Сирији, на реду је Црна Гора?

Према оцјенама водећих московских политичара, руско-амерички односи стреме ка прогресивном напретку. Државни секретар САД Џон Кери 16 децембра други пут се ове године обрео у званичној  посјети Москви. Сусрео се том приликом са својим руским колегом Сергејом Лавровим и био примљен од стране предсједника Владимиром Путином.

На конференцији Међународне групе подршке Сирији, одржане три дана након Керијеве посјете Москви 19. децембра, учестовавали су шефови дипломатије 18 земаља, укључујући Сергеја Лаврова и Џона Керија. Учешће су такође узели и генерални секретар УН Бан Ки Мун , специјални изасланик УН Стефан Мистура, представници Арапске лиге и Организације исламске сарадње. Преговори су резултурали усаглашавањем резолуције за Сирију, истог дана једногласно подржане у СБ УН. Резолуција предвиђа прекид ватре, доношење устава у наредних пола године, спровођење избора током наредних 18 мјесеци и формирање јединственог анти-терористичког фронта.

У овим новим контурама међународних односа, потреба грађана Црне Горе за спровођење референдума, које ужива активну подршку Москве, може постати у потпуности прихватљиво и за Вашингтон. У сваком случају личне амбиције Мила Ђукановића да допунски испровоцира антагонизме међу великим силама, имајући у виду новонасталу ситуацију у међународним односима, изгледа више ни теоретски неће бити могућа. 

<

p style=“text-align: left;“ align=“center“>

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: