Postizborna muljaža u Crnoj Gori

Piše: Milijana Baletić

Bože dragi, šta sve ovi izbori u Crnoj Gori ne otkriše?! Šta tu sve ne ispliva?! Sad videsmo, kad se plašt skinu, i kako tutnji bratoubilački partizansko-četnički rat, evo 75 godina?! U kom, nesrećna Crna, pokolju grca?!

A, tek, kako se obelodaniše sve muljave stranih ambasada i politika i – ko je koliko puta i od kada i gde sve i koliko duboko – do grla ili do ušiju – u igri sa njima?! Ja sebi doć ne mogu!

Kao prekaljeni novinar, znala sam i otkrivala i kako političari i partije kupuju novinare i medijske kuće – ali me zateče čudo, od ovoga obrnutoga slučaja u Crnoj! Tamo novinari i medijske kuće – prave partije i političare, gurnu ih na izborno tržište, a onda – sve u ime „demokratije“ – „nezavisnim“ novinarstvom ih uteruju u mozak plebsu?!

Boljeg primera – o sudbini pobeda kroz istoriju – od ovoga ne postoji! Iznese je narod, a onda iz jazbina i mraka, iskoče samozvani heroji i dušebrižnici, koji pokupe sve medalje, i ponovo mu se stave na grbaču i čelo?!

Gospodo, ako su vam, već, puna usta priče o dovođenju države u red institucijama, pravilima jednakim za sve, borbom protiv diskriminacije i poštovanja demokratskih principa i izborne volje – čemu onda ove manipulacije i uslovljavanja?! Čemu izmišljanje „tople vode“ u ovoj čistoj računici, gde tri pobedničke koalicije – vrlo jednostavno treba da podele vlast – srazmerno parlamentarnoj snazi koju je svaka pojedinačno dobila od naroda?!

I – ko to sad izmišlja i zastupa tu tešku matematiku – za ovo vrlo jednostavno rešenje?! Ako se već toliko hvalite „poštenom igrom“ – manite se tih šupljih i providnih priča o dobroj nameri i brizi za državu!      

Sad vam zasmeta ikonografija, nakon što narod – hodajući za krstom i tamjanom – na tacnu donese pobedu?! Odjednom je to – bruka i smetnja?!

Prvo, ja ne čuh, da je i jednome od ovih kome pade udeo da izmučenu Crnu Goru povede u budućnost – a kojima sad smeta ta simbolika –zasmetao narod onda, kada je poveden ikonama, u kolonama, iz dana u dan hodajući, utirao put pobede! Sad, iznenada, zasmetaše obeležja?!

Neće više ni u isti prostor, ni sa političarima, ako je igde na pomolu mantija ili se tamjan oseti?! Neka što neće, nego se sad, pojedini, i diče kako su to upravo zbog toga bojkotovali?! Hvale se otklonom od svega toga – to im dođe, kao plus?!

Kome li se samo tom hvalom preporučujete, da mi je znat?!      

Što se naroda tiče, njemu se više „ne pravdate“?! A do juče ste mu se nametali učešćem u njegovom biblijskom hodu?! Utrkivali se podrškom i crtali ispred kamera i mikrofona?! Sad se ubiste smišljajući – kako da one koji su izvojevali pobedu – ponovo gurnete u zapećak, što dalje od mesta gde se u Crnoj Gori odlučuje?! Časno, nema šta?!

Što to ne rekoste, kad se narod podigao u hod do pobede? Što tada ne udariste u tu “principijelnost“ koje se sad tako snažno držite – pa da pošteno izmerite međusobne kolone naroda koji bi stao iza tih vaših politika?! Sad okrećete glavu i grozite se mesta gde se narod sastajao, odakle je kretao, čemu se vraćao, zašta se uhvatio i držao – crpeći iz toga snagu da ne posustane?!

Sad kad vam je narod izvojevao pobedu i predao štafetu da vi nastavite – vi se uvatili matematike!

Sad ste uzeli vagu?! Sad podvlačite crtu i izvodite računicu?! Sad se ubaciste u logiku dajući isti značaj i velikim i malim brojevima?! Od jednom ispade da su ovi manji, čak, i veći – a veći ispadoše manje vredni?!

Sad odjednom oni koji su se godinama borili da se neugasi taj plamičak nade, da se Crna Gora otrgne iz ropstva kriminala, laži, bratske podeljenosti i mržnje – sad oni ne valjaju?! Sad su oni ta strašna opasnost?! Sad je jedini cilj spasiti je da joj – niko od njih – ne dođu na vlast?! Sad oni ne mogu, jer su prepoznati sa svojom ikonografijom – koja smeta demokratiji?! Ma, nemojte?!

A da vi, ovako svi, saberete te vaše glasove i moć, koju ste imali – pre nego što se uguraste među podignuti narod – pa da vidimo tu vašu snagu i – koliko bi ko dobio poverenja! Šta kažete(?!) – ne bi to bilo loše!   

A, tek kako su se na izborne rezultate sjatili ovi mislioci-pomagači, preko savetnika, analitičara, do „nezavisnim“ novinara, koji su se mobilisali kroz Crnu Goru i širom regiona?! Pišu, drže mikrofone, sede pred televizijskim kamerama, u kućnom izdanju snimaju sami svoja „umovanja“ i šire po društvenim mrežama,… – živet se ne može od njihovih, providnih, mudrosanja!

Najbolji su mi ovi savetnici ispodmukla, koji su – političkim marifetlucima neveštog profesora Krivokapića – poučili – da, iz čista mira,  „isteruje“ pravdu u susednoj Srbiji?! I to, baš, sada kada su i u Crnoj Gori i u njenim međudržavnim odnosima – potrebne reči-melemi i pomirenje?! Ztvaranje, a ne otvaranje ratova!

Taj, koji mu je „otkrio“ te tajne (imalo ih ili nemalo) – ili je amater, ili ubačen! Mada, po podmuklosti, kojoj nema ravna – pre će biti da je ovo drugo!

Dobronamerni i visoki profesionalac na mestu savetnika za javnost i medije, što je u samom vrhu važnosti veštog upravljanja državom, zna – i savetuju – da se naivom i iskrenošću – ne ide u pobedu kroz žestoke političke bitke!

U toj borbi je mudrost za pohvalu, a ne iskrenost. Plemenita, topla duša svakom prija, ali to nije dovoljno za vođenje i zaštitu države i naroda! Iskrenost se ostavlja za porodicu, prijatelje, sebe. Iskrenost je intima za bliskog pojedinca. Narod je slojevit. Njega – u svim njegovim različitostima – može, samo mudrost, da okupi, povede i sačuva!

I, nije ovde kraj mešetarima izborne volje u Crnoj Gori! Tu su i – nezaobilazni – „nezavisni“ novinari, što pojedinačni, što čitave medijske kuće?!

Za sva ona vremena u koja su se po Crnoj Gori umrežavali klanovi kriminala i vlasti, šverca droge i cigareta, pljačke državne imovine, pretvaranje džemperaša u biznismene i bogataše, pravljenje elite kroz bogatstvo namaknuto od osiromašenoga plebsa, pretvorenoga u ućutkano i uplašeno roblje – ovih sadašnjih dušebrižnika za sudbinu Crne Gore –  ne bi, ni na pomolu?!

Ni dok su se, decenijama,  širile „istine“ o njenoj istoriji, jeziku, kulturi, imenu narada joj, veri, tradiciji… – nigde ne čuh da su se glasnuli sa svojim analizama, savetima i „istraživačkim“ novinarstvom, ovi današnji „pregaoci“ ustoličeni u medijskim koncernima – stvaranim po receptu i sredstvima Soroša, a, Boga mi – debelo prihodujući i od kriminala?!

Kad im čujem „savete“ koje daju – odmah vidim da su kroz dobre škole tvoraca „obojenih revolucija“ i mešetara, prošli! Nisu njihovi učitelji amateri! Njihove gazde, niti misle da se sa amaterizmom postiže cilj, niti pre obuke angažuju svoje poslušnike! To je svet koji je svoju pokvarenost doveo do savršenstva! U pitanju je visoki profesionalizam beščašća!

Odlično im poznajem razvojni put – od ’90-tih – do danas!

Prvo oružje koje potegnu protiv ljudi koji razotkrivaju njihove ogavne rabote, to je zalepljena etiketa – dršte lopova! Tamo gde su oni gasili istinu prekrivajući je svojom propagandom – narod je teško ispod tih laži više progledao!

Svaku razotkrivenu istinu o njihovom sramnom delu – začepili su, već, pripremljenom visoko profesionalnom diskvalifikacijom, kojoj je narod više verovao, nego istini koja mu je otkrivena! Od tog udara na mozak, teško se oporavlja!

A kada im se uđe i raskrinka jazbina, njih i gazda im, u kojoj pakuju svoje nečasne rabote – puknu iz svih raspoloživih mikrofona, kamera, portala, tekstova – kako bi, što pre, ubili glasnika?!

Dobro je meni poznat njihov rukopis! Sve metode etiketiranja od „simbola ratnog huškača“ do „mašinerije zla ’90-ih“ i mnogih drugih, dobila sam za uzvrat za svaku nečasnu i sramnu istinu o njima, koju sam obelodanila!

Posmatram ovu sadašnju hajku dušebrižnika oko Crne Gore i njihovu borbu oko toga, ko sme, a ko ne, da čini buduću vlast u toj državi! Čitavo „dobročiniteljsko“ okruženje, od Podgorice, pa u krug kroz region, od jednom iskoči, uveza se i stade u prve linije na „braniku“ demokratije, zapadnjaštva, prosperiteta, EUropejske budućnosti i – bežanije od „srboistočnjačkoga“ mraka!

Tu ti oni, samo njima znano – i uvežbano – odmah potegnuše Beograd i Srbiju – proverenu mantru koja im glat prolazi. Na njoj su radili još od Drezdenskog kongresa komunista iz 1928. – i doveli je do savršenstva – u ovom periodu, od ’90-tih pa na ovamo!

Njihova taktika je poznata. Prvo valja otkriti glavnog krivca, a to je – Beograd! Pošto je on sinonim za srpstvo, e, to su sad, već, rešene dve „nepoznate“! Sledeće je, da se „otkrije“ ko ima vezu sa „glavnim krivcem“ i „sinonimom“! E, taj, koji ima vezu sa ovim – u njihovim kuhinjama definisanim „zlom“ – on je već spakovan u etikete i ugušen?! A davitelji – kako i priliči borcima protiv definisanoga „zla“ – odnose pobedu ovenčani oredenom za demokratiju?!

Ma, da vam pravo kažem – dosta mi vas je! Kad se, za samo ove tri decenije, svih vas, vaših metoda i (ne)dela setim, imam – duboki osećaj – gađenja.

Ali, da je sreće – i pameti – i onoga nekadašnjega crnogorskoga čojstva, pa da – iz raznih kuhinja posvađana i mržnjom zaslepljena braća – progledaju! I u ime – istog majčinog mleka – pruže jedni drugima ruku pomirenja uz obostrani oprost, a one – koji istrajavaju na liniji mržnje i razdora, tim činom – postide! Pa onda bratski, u dogovoru zagrle svoju Crnu Goru i po svojoj volji je – oni, a ne drugi – uređuju!!!