Postoji jedna zemlja…

Piše: Milan Ružić

Ne morate verovati u ono što ćete pročitati, ali imajte to na umu dok ne otvorite oči.

Postoji jedna zemlja koja nije ono što je! U toj zemlji se niko njen ni za šta ne pita! Ta zemlja živi od laži, a umire od istine! U toj zemlji glavnu reč vode oni koji dođu iz drugih zemalja! U njoj su stranci domaćini, a domaći su stranci! U toj zemlji glupost je proterala pamet! Ova zemlja ima narod, ima zastavu, ima ustave i zakone, ali narod je nebitan, zastava je zanemarena, ustav i zakoni su tu da se o njih ogluše! U toj zemlji ljudi žive ni od čega! U toj zemlji životinje žive od ljudi! U toj zemlji greh je odomaćen! To je zemlja u kojoj se Đavo ne izuva kad u nju ulazi!

Postoji zemlja u kojoj svi ćute! To je zemlja koju su krivili za sve! Tu su zemlju kidali, bogatili je osiromašenim uranijumom, živu sahranjivali, a opet su svi ćutali! U toj zemlji odlučuju oni koje niko ništa i ne pita! Narod te zemlje je stradao, a sada za njega pričaju da je on ubijao! U toj zemlji kriminalci su izašli iz zatvora i ćelije ustupili poštenima! U toj zemlji Bog ne znači ništa, pa Ga se niko i ne plaši! Tu zemlju vole samo oni koji su iz nje pobegli! Govorim vam o zemlji koja je privatizovana. Cela! Govorim o zemlji u kojoj se pravi više kladionica, nego škola! Pričam vam o zemlji u kojoj ima više automobila nego ljudi! Govorim o zemlji u kojoj od ljudi jedino manje ima hleba!

Tamo su odgajani pobednici! To je zemlja koja je odbranila svet! Zemlja koja je svoju milost kod Gospoda opravdala svim onim što je činila! U pitanju je zemlja koja je snevala, volela i pevala! Sada je ta zemlja ponižena! Danas ta zemlja plače! U njoj niko ništa ne sanja! Ne voli više ni sebe samu!
Postoji zemlja koju prekraja kako ko hoće! Postoji iako se za to ne može utvrditi da li je u pitanju postojanje ili imaginacija! Postoji zemlja u kojoj se sve gasi! U njoj sunce nikada ne zalazi, jer nije ni izlazilo!

Red u toj zemlji postoji! Tačnije, postoje redovi! Tamo su redovi ispred ambasada, ispred bolnica, na granicama! To su redovi iza ekrana, ispred vrata kuće velike braće, redovi u bankama za kredit, redovi ispred biroa za zapošljavanje, redovi ispred onoga što nije u redu! U toj zemlji nema reda tamo gde treba da ga bude!

Ta zemlja o kojoj pričam je umivena zločinom i okupana je krvlju, i to svojom! Ona je kićena grobovima svojih mučenika o kojima se niko ne brine! Ranjena je, ali se ponaša kao da je mrtva! U njoj je jedina svetlost ona sa televizora!

Postoji jedna zemlja u kojoj su svi slepi! U toj zemlji su svi gluvi! U njoj su, izgleda, i svi nemi! U takvoj zemlji se ne smeš isticati! U njoj se ne sme razmišljati! Tamo se ne sme tražiti ono što vam pripada, ali se sme oteti! Iz te zemlje svi odoše, a priča se da će biti bolje! Možda hoće, ali kome? Kome će biti bolje ako u toj zemlji ne bude nikoga?
Znam da mislite da preterujem. Mislite da se niko nikada nije srozao toliko! Uvereni ste da takva zemlja ne postoji i da sam ja lažov! Razmaknite zavese i pogledajte napolje! I dalje ste sigurni da ne postoji?