"Poštovani kriterijumi Strazbura"
Predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević tvrdi da je taj sud prekoredno rešavao ustavne žalbe vlasnika kompanije Delta holding Miroslava Miškovića.
On navodi da je ranije to bi oslučaj i sa vlasnikom konsultantske kuće Ces Mekon Zvonimira Nikezića, jer su u trenutku podnošenja žalbe bili u pritvoru.
Slijepčević je, u izjavi Tanjugu rekao da su na taj način poštovani kriterijumi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
On je ukazao da veliki broj nerešenih ustavnih žalbi i ogroman tekući priliv predmeta nameću potrebu prekorednog rešavanja hitnih predmeta.
Prema njegovim rečima, Ustavni sud je još na početku rada po ustavnim žalbama ustanovio kriterijume za hitno postupanje i u red hitnih predmeta svrstane su ustavne žalbe pritvorenih lica, pa su tom osnovu uzete u rad i ustavne žalbe Miškovića i Nikezića, jer su, navodi, njihove ustavne žalbe izjavljene dok su se nalazili u pritvoru.
Postupajući na taj način, Ustavni sud je uvažio kriterijume prioritetnog rešavanja predmeta koje je ustanovio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i istovremeno očuvao status delotvornosti svojih odluka donetih povodom takvih ustavnih žalbi”, kaže Slijepčević.
U protivnom, kako je rekao, otvorila bi se mogućnost njihovim podnosiocima za direktno obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava i u tom slučaju i država Srbija i njen Ustavni sud izložili bi se sankcijama tog Suda zbog nedelotvornosti postupaka zaštite prava pritvorenih lica.
“Zato želim da naglasim da su jedino i samo to bili razlozi zbog kojih je Ustavni sud prekoredno rešavao ove predmete”, rekao je Slijepčević.
Za razliku od tih slučajeva, prema rečima predsednika Ustavnog suda, kriterijumi za hitno rešavanje ustavnih žalbi predmeta Gorana Kneževića i Blagoja Jakšića nisu bili ispunjeni, jer su njihove ustavne žalbe podnete Ustavnom sudu nakon što su oni izašli iz pritvora.
Slijepčević je napomenuo da je Mišković podneo Ustavnom sudu ukupno šest ustavnih žalbi i da je taj sud 18. jula doneo odluku po njegovoj prvoj ustavnoj žalbi, kao i ustavnoj žalbi (njegovog sina) Marka Miškovića, kojom su te ustavne žalbe odbijene kao neosnovane.
Nakon toga, doneta je druga odluka od 3. oktobra kojom je utvrđeno da je rešenjima Apelacionog suda u Beogradu iz marta 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčeno članom 31. Ustava, naveo je predsednik Ustavnog suda.
Ta odluka je doneta po drugoj po redu podnetoj ustavnoj žalbi. Na žalost, iako ta odluka još uvek nije objavljena – što znači da razlozi za njeno donošenje nisu poznati široj javnosti, ona je od strane predstavnika dveju političkih stranaka iskorišćena kao povod za njihovu međusobnu raspravu”, ocenio je Slijepčević.
Ističući da Ustavni sud ne želi da se na bilo koji način uključuje u tu vrstu polemike, on je rekao da želi da ukaže javnosti da taj sud nije cenio dokaze na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, i da li na osnovu tih dokaza proizlazi i osnovana sumnja da je krivično delo koje se podnosiocu ustavne žalbe stavlja na teret i stvarno izvršeno.
Ustavni sud je, uvažavajući sopstvenu sudsku praksu i naročito sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, samo konstatovao da je u pobijanim rešenjima izostala svestrana ocena činjenica i okolnosti, koje u konkretnom slučaju ukazuju na razumno opravdanje za produženje mere pritvora i s tim u vezi ograničenje lične slobode okrivljenog po osnovu opasnosti od bekstva”, istakao je Slijepčević.
On je dodao da je reč o nedovoljno obrazloženoj odluci Apelacionog suda kao razlogu za usvajanje ustavne žalbe, a ne o oceni Ustavnog suda da li je odluka o određivanju pritvora i njegovo produženje bilo pravno utemeljeno.
U petak je završeno pripremno ročište u procesu protiv njega, a početak suđenja je zakazan za 14. novembar.
