Поступање министра правде у случају екстрадиције крипто-тајкуна: Миловић упорно крије седам дана

Сједињене Америчке Државе затражиле су од Црне Горе изручење јужнокорејског држављанина До Квона 3. априла 2023. године а не готово седмицу раније како је то јуче поновило Министарство правде, након што су то први пут јавно саопштили у недавној полемици са бившим министром правде Марком Ковачем, закључује се из документације коју посједују “Вијести”.

Изручење До Квона, који је ухапшен у Црној Гори прошлог марта, траже САД и Јужна Кореја, због више кривичних дјела у вези са његовим пословањем са криптовалутама.

Поступак изручења тренутно је пред Апелационим судом по жалби До Квонових адвоката, након што је Виши суд одлучио прошлог мјесеца да га треба изручити Сједињеним Државама, а одбити захтјев Јужне Кореје. Претходно је Апелациони суд два пута укидао раније одлуке Вишег суда. Претпосљедни пут, Виши суд је одлучио да се До Квон може изручити у обје државе, а да о томе треба да одлучи министар правде.

Апелациони суд је након тога констатовао и да у овом случају коначну одлуку доноси суд а не министар, као и да Виши суд није утврдио која је од ове двије земље прва поднијела молбу за изручење краља крипто-валута, што је један од критеријума за одлучивање у случајевима када екстрадицију траже двије или више држава.

Министарство правде, којим тренутно руководи Андреј Миловић, доставило је јуче “Вијестима” копију дописа Министарства вањских послова од 27. марта 2023. године, којим оно обавјештава Директорат за међународну правосудну сарадњу Министарства правде да су им се САД обратиле дипломатском нотом од 25. марта “која се односи на захтјев за екстрадицију” До Квона, и да у прилогу достављају ту ноту, пишу Вијести.

У тој ноти, међутим, амбасада САД у Подгорици, не захтијева изручење До Квона, већ тражи његово “привремено хапшење у сврху изручења”, позивајући се на споразум о изручењу који су закључили САД и Србија 1901. године, који је и данас на снази у Црној Гори.

Истог дана, овај Директорат Министарства правде просљеђује копију дописа МИнистарства вањских послова и америчке ноте Вишем суду у Подгорици, али у свом допису не наводи да је ријеч о молби за изручење, већ о молби за “привремено притварање” До Квона, “ради изручења”, као што и пише у ноти.

Тек писмом од 3. априла, Министарство правде доставља Вишем суду копију новог дописа Министарства вањских послова и нове америчке ноте “са оригиналном документацијом и преводом, којом се моли за изручење” До Квона.

Након што су добили одлуку Вишег суда да се До Квон изручи Сједињеним Државама, његови адвокати Горан Родић и Марија Радуловић саопштили су 21. фебруара, да је она, као и претходне двије “незаконита”, пишу Вијести.

“Није нам познато да било гдје у свијету министар правде може подучавати суд како се примјењује Закон и какву одлуку треба да донесе, као што је то случај код нас у Црној Гори. Такође, приликом доношења овакве одлуке, суд није провјеравао тачност чињеница које му је доставио министар правде, иако у списима предмета има доказе да се ради о лажним подацима”, саопштили су Родић и Радуловић.

Није јасно јесу ли они у свом саопштењу мислили на дописе и ноте, који су предмет овог чланка, а који су достављени суду, али је то наговијестио дан касније бивши министар правде Марко Ковач.

“Без намјере да на било који начин утичем на одлуку суда у овом предмету, али свјестан значаја самог поступка, свих околности које га окружују, као и чињенице да је поступак доминантно трајао у току мог мандата, указујем да је Министарство правде Републике Кореје прво доставило молбу за изручење у поступку екстрадиције држављанина Републике Кореје До Квона”, рекао је Ковач.

Министарство је одговорило да им је 27. марта достављена америчка нота “којом је затражено изручење”, а да је јужнокорејска нота којом се тражи изручење стигла дан касније, оптужујући Ковача да износи неистините тврдње којима “обмањује јавност… и поткопава повјерење у правосудни систем и институције државе Црне Горе”.

Ковач је узвратио да ће се Миловић “тешко сакрити од кривичног поступка због фалсификовања службене исправе имајући у виду садржину дописа Министарства правде упућеног Вишем суду у Подгорици прошле седмице”, односно прије него што је Виши суд поступио по налогу Апелационог суда да утврди датуме достављања захтјева двију држава за изручење До Квона.

“У крајњем, остаје нам свима да се запитамо – да ли овакво реаговање има везе са најавом изручења окривљеног До Квона Сједињеним Америчким Државама, које су објавили поједини амерички медији крајем прошле године позивајући се на изворе из Министарства правде Црне Горе, на које нико до данас није реаговао, већ је напротив, управо министар правде имплицитно наговијестио ту опцију, и то и току трајања екстрадиционог поступка”, рекао је Ковач.

Миловић је на мрежи Икс, одговорио да разумије Ковачеву нервозу “јер нека обећања која су дата До Квону, сад на велику несрећу и нервозу појединих не могу да се испуне”. “Нервоза расте јер су обећали До Квону да неће бити изручен САД. Сада нијесу у позицији да одлучују и да испуне дато обећање па расте нервоза… Обећали су му да ће, ако у спорном писму повеже премијера Спајића и себе, добити заштиту, да неће бити изручен САД, а можда ни Кореји. Сад су на муци и схватамо због чега су усплахирени…”, написао је Миловић додавши да “Министарство правде не може да да нетачне податке, поготову када је све ишло преко Министарства вањских послова”.

Уочи прошлогодишњих парламентарних избора, тадашњи премијер Дритан Абазовић, објелоданио је да је До Квон из притвора у Спужу њему и тужилаштву послао писмо у којем наводи да се састајао са будућим премијером Милојком Спајићем, као и да му је Спајић тражио финансијску подршку за кампању. Спајић је потврдио да се са њим састајао у Београду, али је негирао да је добио било какву помоћ. До Квонов адвокат Родић саопштио је да је његов клијент тужилаштву рекао да није помагао кампању Покрета Европа сад.

Политички аналитичари сматрају да су Абазовићева УРА и Спајићев Покрет Европа сад од тада на “ратној нози”, као и да је афера са писмом До Квона утицала на изборни резултат обију странака.

До Квон и његов пословни партнер ухапшени су 23. марта прошле године на подгоричком аеродрому када су приликом пасошке контроле, на лету за Дубаи, употријебили фалсификоване пасоше Костарике.

Осуђени су на по четири мјесеца затвора због фалсификовања исправе, након чега је Основно државно тужилаштво у Подгорици изјавило жалбу на пресуду, инсистирајући да се построже казне.

Одлука суда је, међутим, потврђена. До Квонов сарадник је у међувремену изручен Јужној Кореји јер га САД нијесу тражиле.

До Квон тренутно издржава преосталих двадесетак дана од казне за фалсификовање исправе.

Њега САД и ЈУжна Кореја званично потражују због криминалног удруживања и више кривичних дјела преваре. У америчкој ноти пише да се сумњичи за превару од 40 милијарди долара, након краха тера и луна токена претпрошле године.

Министарство правде не одустаје

Министарство правде је у одговору на захтјев да коментаришу то што су САД затражиле изручење До Квона 3. априла 2023. године, а не 27. марта исте године, како су раније тврдили, преформулисало новинарско питање у “када су САД затражиле изручење именованог”, и саопштило сљедеће:

“Дана 27. марта 2023. године, дописом Министарства вањских послова, достављена нам је нота Амбасаде Сједињених Држава бр. 047-23 од 25. марта 2023. године, којом је затражено изручење и привремено притварање лица До Хyеон Кwона… Дана 28. марта 2023. године, дописом Министарства вањских послова од 28. марта 2023. године, достављена нам је нота Амбасаде Републике Кореје у Београду од 27. марта 2023. године, којом је затражено изручење До Хyеон Кwона…”.

У полемици са бившим министром правде Марком Ковачем, Министарство правде није помињало да су САД нотом од 25. марта тражиле привремено притварање, већ само изручење.

Тајминг оставке Јањевића случајан, или…

Генерални директор Директората за међународну правосудну сарадњу у Министарству правде Бранимир Јањевић поднио је оставку и разријешен је дужности 16. фебруара, неколико дана прије него што је Виши суд доставио странкама своју посљедњу пресуду.

Управо је он потписник дописа Министарства правде Вишем суду, из којих произилази да је Јужна Кореја прва доставила захтјев за изручење До Квона.

Јањевић у саопштењу достављеном медијима није желио да коментарише поступак изручења До Квона, јер би било “неетички с његове стране да се мијеша или коментарише судски поступак који је у току”.

“Посебно имајући у виду да су браниоци окривљеног најавили изјављивање жалбе против првостепеног рјешења, те да ће Апелациони суд Црне Горе очигледно наново одлучивати у овој правној ствари, и између осталог се изјашњавати и у односу на податке које одбрана проблематизује. Стога, мислим да је најбоље сачекати епилог екстрадиционог поступка, те се до тада уздржати од евентуалних коментара”.

Он је рекао да је “најпретежнији разлог” његове оставке даљи професионални ангажман. “У том циљу планирао (сам) прелазак у Врховно државно тузилаштво Црне Горе, а који прелазак би био реализован на основу споразума о преузимању сходно Закону… за чије закључење наредне недјеље је најавио потпис и сагласио се, поред врховног државног тужиоца господина Милорада Марковића, и министар правде, господин Андреј Миловић”, навео је Јањевић у саопштењу 23. фебруара.

Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: