„Potop“ na tržištima širom sveta zbog straha od inflacije i većih kamata: Milijarde na udaru

Novi podaci o inflaciji u Americi očigledno su više nego zabrinjavajući, ali i toliko važni da su na njihovu objavu investitori automatski odreagovali. Najveća kriptovaluta na svetu po tržišnoj kapitalizaciji pala je jutros za čak 8,9 odsto na 24.906 dolara, na najniži nivo od decembra 2020.

Pale su i druge kriptovalute, pa je praktično celo tržište u crvenom. Eter je jutros izgubio 10 odsto vrednosti, a ozbiljne minuse beleže i akcije mnogih tehnoloških kompanija. „Epl“ je izgubio četiri odsto vrednosti, „Tesla“ tri, „Majkrosoft“ pet …

U minusu je i zlato koje, inače, važi za sigurno utočište i meku za ulaganje kada inflacija divlja.

Ključni razlog su novi podaci o inflaciji u Americi koji ukazuju da nije bilo gore u poslednjih 40 godina. Ulje na vatru dodala je i informacija koja je stigla iz Evrope. Nakon redovne sednice, Evropska centralna banka je objavila da će u julu ugasiti subvencije privredi evrozone i prvi put od 2011. godine podići ključne kamatne stope kako bi zauzdala inflaciju. Poskupljenja se u evrozoni, inače, kreću na rekordnim nivoima od oko osam odsto u proseku.

Potrošačke cene u Americi su porasle za 8,6 odsto prošlog meseca u odnosu na 12 meseci ranije, brže od rasta u aprilu od 8,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je Ministarstvo rada.
Na mesečnom nivou, cene su skočile za 1 odsto od aprila do maja, i to je strmoglav rast sa povećanja od 0,3 odsto od marta do aprila. Za veći deo tog povećanja krive su mnogo veće cene gasa.

Visoka inflacija je takođe primorala Federalne rezerve na ono što će verovatno biti najbrža serija povećanja kamatnih stopa u poslednje tri decenije.

Velika američka inflacija nameće ozbiljne pritiske na porodice, primoravajući ih da plaćaju mnogo više za hranu, gas i kiriju i smanjujući njihovu mogućnost da priušte diskrecione stvari, od frizura do elektronike. Ljudi sa nižim prihodima posebno se bore jer, u proseku, veći deo njihovog prihoda ide na potrepštine, piše „Blic biznis“.

Evropska centralna banka saopštila je da će povećati kamatne stope prvi put od 2011. godine na sastanku sledećeg meseca. Saopšteno je i da će u julu ugasiti podsticaje za ekonomije evrozone.

Redovni krizni pandemijski program kupovine obveznica trebalo je da bude ugašen ove jeseni, ali raspored je poremetila ukrajinska kriza. Zato je ECB najavila da će program za podsticanje ekonomije evrozone koji je pokrenut nakon dužničke krize ugasiti 1. jula.

Banka je saopštila i da namerava da podigne stope za 25 baznih poena i da će okončati svoj program kupovine obveznica 1. jula .

ECB je takođe ostavila otvorena vrata za veće povećanje u septembru, jer pokušava da stavi pod kontrolu rastuću inflaciju.

„Gledajući dalje unapred, Upravni savet očekuje da će u septembru ponovo podići ključne kamatne stope ECB“, navodi se u saopštenju centralne banke.

„Visoka inflacija je veliki izazov za sve nas“, rekla je predsednica ECB Kristin Lagard. „Cene su, takođe, snažnije porasle zbog obnovljenih uskih grla u snabdevanju i zbog oporavka domaće tražnje, posebno u sektoru usluga, kako se naša privreda ponovo otvara“.