Potpis na đavolju tapiju…

Olako i ćutke prolazi zastrašujuća istina da sve dublje tonemo u bezdan NATO pakla!

Za koji dan će satrape u ime Srbije staviti još jedan potpis na đavolju tapiju, pogani IPAP sporazum, tiho nas podajući toj kugi da na grobovima naših stradalnika razvijemo vašarske šatre a majke u crnini popnemo na sto da podvriskuju u neprebolu i jadu…

Otuda i ne treba da čudi što Aleksandru Vučiću za nastavak nekakvog dijaloga sa zverima ne smeta ništa do prištinskog nameta- krv je odavno oprostio đavoljem NATO nakotu Haradinaju i Tačiju!

Za izdaju je potrebno tako malo- tek da popuste i propuste keks iz Beograda, a Beograd će se znati da se oduži: Veliku Hoču za plazmu; Goraždevac za uloške; Orahovac za šampon protiv peruti; Prizren za smoki; Šaru za kondome s aromom tropskog voća…

Žeteoci iz Starog Gracka; anđeli kraj Bistrice, lelejski Paštrik i Košare, Radonjićko jezero, Klečka, glave oca Stefana i Haritona; preorana groblja; “preklana” Samodreža; Gazimestan ko Prometej raspet na kalemovima bodljikave žice; Dečani; Devič; Gračanica; Sokolica; Zočište; Budisavci…gratis!

Drob i povađene oči su mrtav kapital- nećemo se valjda nagoniti oko metra grobnih međa?

Ma, samo da Priština povuče takse pa ćemo ponovo za pregovarački sto da vidimo kako najbezbolnije razgraničiti ono na čemu nemamo ničega s onim gde nam je sve?!

Samo da svetom srpskom zemljom vaskrsne sveta srpska kisela voda pa će izdaja kliznuti niz ždrela ko trupla silovane majke i kćeri u vrtaču Juničkih planina…

Za izdaju je potrebno tako malo- naša ćutnja i njihov žig zveri na nekrologu Srbiji!

Dve stvari nikad i ni po koju cenu ne smemo dozvoliti- izdaju Kosova i Metohije i guranje

Srbije u reku NATO krvi, da kao davljenik među leševima svoje dece izigrava sidrište za skeledžije belosvetskih monstruma!

Za koji da, rekoh, izvođači đavoljih radova utabaće humke, sapnuće nebo ko govedo pred klanje, ustaviće reke da ih NATO fukara prekorači ko prag doma u koji dželati ulaze po oprost grehova svojih žrtava…

Za koji dan ćemo vašarske šatre podprti kostima postradalih za Srbiju kako bi NATO bagra imala gde da prekonači, spere krv nevinih, podvikne majkama u crnini da požure s posluženjem na tacnama od ikona i stolnjacima od pokrova dece.

Za koji dan postajemo zaštićeni svedoci u postupku protivu sebe samih, protivu Gospoda, protivu slave i časti, protivu blagoslova da u porti Pećke patrijaršije sačinimo odmorište za Boga, pretke i potomke!

Za koji dan stajemo pred streljački stroj u streljačkom stroju!

Za koji dan izdaja će nas definisati doveka!

Za koji dan bezbožnici će se nagoditi s đavolom da postanemo konjušnica jahača apokalipse!

Ne dozvoli Srbijo da ti kandila zamene ognjem!

Ne dozvoli da ti doveka liturgije postanu opela, a ispovesti besramna ćutnja grehova za koja ćeš imati “opravdanja”!

Goreće voštanice i dalje, ali ne da nebu osvetle gde da zastane već da vekovi vide gde da se ne nasuku na jalovište prokletih…