Потписати након читања

Знате онај виц: Човјек је настао од мајмуна, а мајмун од човјека.

Е, па, овај и не баш тако дубокоумствени виц (заправо интерпретација интерпретације на идеју вјечног враћање истог), може нам послужити у бољем разумијевању цикличне природе катастрофе, према којој – садашњост ишчезава у будућности, као што се будућност урушава у некој од својих верзија будућих садашњости. Да ли то, дођавола, значи: једино се можемо са сигурношћу ослонити на прошлост, јер је она мртва?! Јер је будућност исто што и прошлост, и обратно?

Кад се погледа политичко стање у Црној Гори, онда једно бива више него јасно – нама је уназад тридесет година упражњавање будућности представљало, заправо, ништа друго до потврђивање прошлости. Па ко је ту, онда, мајмун а ко човјек, показаће будућност, ако икад сврати у ове брдовито-пјенушаве крајеве…

Међутим, неко ко с правом заступа права животиња, овдје би ладно могао уложити приговор, формулисан, нпр., овако: за разлику од човјека, животиња никад није неприродна! Ем што је истинито, ем што је и лијепо срочено. Па, ипак, Грци грме: Човјек је политичка животиња! У коликој је мјери политичка животиња, дакле, мајмун, магарац или пас (полицијски џукац), то, поштовани публикуме не могу поуздано тврдити, али једно је сасвим сигурно за утјеху: за разлику од човјека који је (и) животиња, животиња, богу фала, никад није (и) човјек… Што се, пак, политике тиче, у тај се курвопромет никад не упушта, изузев Орвелових свиња из Фарме, за други примјер не знамо. За сад.

Добро да је тако, будући да свега чега се и најмање дотакао у пролазу, човјек је успио унередити; док Природа постоји не лучећи за собом Историју, у уредним и прописним односима са животињом која зна шта је Закон, човјек наступа као вишак и, прије свега, дјелује као реметилачки фактор… Као, прецизније речено: провинцијални политичар и потрчко што у „својој“ фарми заводи ред онако како то од њега захтијевају силније свиње, разноразни швајнштајгери и усрани-сер-викторијанци… Грок!

Овдје ово малено писаније на себе ставља привремену тачку, сјећајући се шта је Хегел поручио: „Права је будала човек коме траже његово искрено мишљење, и он им га даје.“ Угледајте се, бре, на животиње које знају да од мишљења никад никакве вајде, свеједно да ли је политичко или човјекољубиво.

(Слобода за Чађа!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: