Povodom 140 godina srpskog poslanstva u Moskvi: Veze Srbije i Rusije neraskidive

Diplomatski i politički odnosi između Srbije i Rusije sežu daleko i duboko u prošlost, još u srednji vek, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u Moskvi. Na obeležavanju 140. godišnjice otvaranja prvog srpskog poslanstva, odnosno ambasade u Rusiji, Dačić je istakao da se to dogodilo u godinama velikih sukoba i borbe za nezavisnost i međunarodno priznanje Srbije, prenosi „Politika“.

„Podsetiću i da je tada, u to vreme, jedan značajan deo Srbije bio pod turskom okupacijom i su da upravo poslanstva i konzulati carske Rusije bili mesto odakle se štitio srpski narod koji je živeo u tzv. Staroj Srbiji, Makedoniji pod turskom okupacijom, kao i na Kosovu i Metohiji”, rekao je Dačić, ističući da su mnoga značajna imena iz srpske umetnosti, kulture i politike bila ambasadori u Carskoj Rusiji, među kojima i Laza Kostić, Nikola Pašić, Simo Grujić i drugi.

Dačić je podsetio i na veliku solidarnost koju je Carska Rusija pokazala početkom 20. veka, kada je Austrougarska napala Srbiju i kada je počeo Prvi svetski rat.

„Carska Rusija je na čelu sa Nikolajem Romanovim ušla u Prvi svetski rat u znak solidarnosti sa Srbijom. Kada je srpska vojska posle ulaska Nemačke u rat morala da se povlači preko Albanije i kada je nekoliko stotina hiljada srpskih vojnika na čelu sa kraljem Petrom Karađorđevićem i regentom Aleksandrom stiglo do mora i kada su danima, nedeljama, mesecima, čekali na savezničku flotu da ih preveze dalje do Grčke i kada se postavilo pitanje ostanka tolikog broja ljudi u životu, ruski car Nikolaj Romanov je uputio pisma svojim partnerima, saveznicima – Francuskoj, Velikoj Britaniji – sa zahtevom da se odmah pomogne Srbiji i sa otvorenim zahtevima koji su išli do toga da će ukoliko se to ne desi, ruska carevina preuzimati samostalne akcije u vezi s jedinstvom savezničkog fronta”, rekao je Dačić u Moskvi.

Takođe je podsetio da je veliki broj ruskih izbeglica i emigranata potražio dom u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca nakon Oktobarske revolucije.

„To su istorijske veze koje niko ne može da prekine i uništi. Danas smo veoma zahvalni Ruskoj Federaciji, predsedniku Putinu i svima ostalima u ruskoj državi, koji otvoreno podržavaju Srbiju, srpski narod, teritorijalni integritet i suverenitet Srbije”, kazao je ministar.

Prema njegovim rečima, Srbija se danas ponaša odgovorno, a uprkos činjenici što je kandidat za članicu Evropske unije, nije uvela nikakve sankcije Rusiji poput drugih država i organizacija.

„Nismo se pridruživali, niti ćemo se pridruživati (sankcijama) – i zbog Srbije i zbog Rusije”, poručio je Dačić.

Naveo je da je spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u porastu, da trenutno iznosi 3,5 milijardi dolara, ali i da se nada da će ona porasti u narednom periodu.

„U svakom slučaju, prijateljstvo koje je započeto pre više vekova, gde je jedan od značajnih datuma i ovaj o kojem govorimo, pokazuju da je naše prijateljstvo neraskidivo i još jednom želim svima da zahvalim na ljubavi i poštovanju koje ukazujete Srbiji i srpskom narodu”, rekao je Dačić.

Ministar je dodao da ga je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, danas obavestio da će Rusija uložiti dodatnih 20 miliona dolara za uklanjanje neeksplodiranih NATO bombi sa teritorije Srbije, zaostalih od agresije na SRJ 1999. godine.

„Za razliku od nekih zemalja koje su nas bombardovale, Rusija učestvuje u uklanjanju neeksplodiranih bombi sa teritorije Srbije”, rekao je Dačić.

Takođe je rekao da će kompanija „Gasprom njeft” uložiti još šest miliona dolara za obnovu Hrama Svetog Save.

„To će biti najveći Hram u našem delu Evrope i veliko nam je zadovoljstvo što će to biti rezultat zajedničkog rada i gradnje Srbije i Rusije”, kazao je Dačić.

Podsetivši da se u narednim danima očekuje susret predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina u Kini, Dačić je poručio da je važno da se Beograd konsultuje sa Moskvom i zajedno nastupi po pitanju pritisaka koji su prisutni zbog situacije na Kosovu.