Поводом одласка Кирка Дагласа: Икона већа од живота

Филмску планету муњевито је обишла вест да нас је у 104. години напустио Кирк Даглас. Једна од највећих и последња икона холивудске златне ере, легендарни глумац, редитељ и продуцент, али и политички активиста, добротвор и хуманитарац, породични човек, забавни приповедач и аутор књига, велики другар Младена Секуловића – Карла Малдена и Титов пријатељ.

Рођен је у децембру 1916. године у граду Амстердаму у америчкој држави Њујорк као Исур Данијелович Демски, у сиромашној и необразованој имигрантској породици руских Јевреја (са простора данашње Белорусије), био је учесник Другог светског рата као припадник америчке морнарице, сам је себи плаћао часове глуме док му Америчка академија драмских уметности није одобрила стипендију препознавши његов таленат за глуму, којом је активно почео да се бави 1942. године.

Тако је и постао Кирк Даглас, глумац који је заблистао у улози малодушног јавног тужиоца којим влада његова амбициозна супруга у филму „Чудновата љубав Марте Иверс” (1946), а врло брзо добио и ореол холивудске звезде захваљујући својој сугестивној интерпретацији бескрупулозног боксера у Робсоновом „Шампиону” (1949), улози која му је донела Златни глобус и прву од три освојене номинације за Оскара (јединог којег је на крају добио био је онај почасни Оскар за свеукупну каријеру 1996. године).

​Кирк Даглас је први пут боравио у Југославији 1972. године, на тада тек другом београдском Фесту чији је покровитељ био Јосип Броз Тито. Том приликом су се Кирк и Тито упознали и постали пријатељи.

Од тада, захваљујући великом таленту, али и својој сугестивној и енергичној појави, оштрим цртама лица и оној чувеној пркосној бради са јамицом, Кирк Даглас је са пуном уверљивошћу наставио да гради своје незаборавне филмске јунаке. Често амбициозне и жестоке, каткад и немилосрдне на путу постизања сопствених циљева. Био је новинар Чак Тејтум у Вајлдеровој „Сензацији” („Ас у рукаву”), детектив Меклод у „Детективској причи”, Винсент ван Гог у Минелијевој „Жудњи за животом”… У акционим и вестерн филмовима од којих је неке и сам продуцирао остао је незабораван и већи од живота као Док Холидеј у „Обрачуну код ОК корала”, иначе омиљеном Титовом филму, као пуковник Дакс у Кјубриковим „Стазама славе”, као ненадмашни Спартак у истоименом филму, такође у режији Стенлија Кјубрика. И у улогама у филмовима попут: „Младић с трубом”, „Лоши и лепи”, „Викинзи”, „20.000 миља под морем”, „Седам дана у мају”, „Жестоки момци”…

Кирк Даглас је први пут боравио у Југославији 1972. године, на тада тек другом београдском Фесту чији је покровитељ био Јосип Броз Тито. Том приликом су се Кирк и Тито упознали и постали пријатељи. У својој аутобиографији „Рагманов син” (нашла се на листи бестселера) Кирк Даглас је описао и анегдоту о једном од сусрета са Титом, који је по њега послао свој приватни авион како би заједно ручали и причали читава три сата, док је тадашњи британски амбасадор шест недеља узалудно чекао да га председник Југославије прими бар на десет минута како би му предао акредитив. На љутито питање како ли му је то пошло за руком Кирк је, записано је тако у аутобиографији, одговорио: „Господине амбасадоре, колико сте ви филмова снимили?”. Остало је забележено и да је за време зимске Олимпијаде у Сарајеву, где је такође боравио, био широке руке и за кафанским и за коцкарским столом и да је око себе ширио само позитивну енергију.

Даглас је остао упамћен и по пркошењу „лову на комунистичке вештице” из Мекартијеве ере, отворено ангажујући писца Далтона Трумба са тадашње црне листе за сценаристу свог „Спартака”, по ангажману да од писца романа „Лет изнад кукавичјег гнезда”, у чијој је позоришној верзији играо главну улогу још 1963. године, откупи права за филмску адаптацију што му је на крају и пошло за руком (његов син Мајкл освојио је Оскара као продуцент филма у којем је играо Џек Николсон), али и по романима „Плес са ватром” и „Тајна” који су се уз његову аутобиографију такође нашли међу бестселерима. И по ореолу „филмског заводника”, јер су му партнерке биле и Рита Хејворт, Лорин Бекол, Марлен Дитрих, Џоан Кратфорд…

Кирк Даглас је имао два брака. Први са Дијаном Дил (1943–1951) у којем су рођени његови синови Мајкл (глумац и продуцент) и Џоел (продуцент), а други са Ен Бајденс у којем је добио још два сина – Питера и Ерика (преминуо 2004), такође посвећена филмској индустрији. Говорећи једном приликом о браку са Ен дужем од шест деценија Кирк Даглас је рекао: „Ако желиш да сазнаш нешто о човеку, добро погледај жену коју је одабрао за супругу…”

Кирк Даглас, феномен и у животу и на филму, био је једна од последњих истински великих холивудских звезда. Сигурно и једна од најнезаборавнијих. Његова вечна звезда блиста сада на небу и чува и онај његов чврст став: „Не треба ми критичар који ће ми рећи да сам добар глумац. Идем својим путем. Нико ми није шеф и нико ми никада није био шеф…”

(Политика)

Прочитајте још:

До јуче сам покорно сагибо главу и љубио срам, нисам знао судбину своју праву – али је данас знам

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: