Повратак два вечна албума Јосипе Лисац и Индекса

Слика је нестварна. Сарајевска. Реч је о годинама најбоље поп и рок музике у Југославији. О годинама шездесетим и седамдесетим. Прошло је подне. Млађани, високи, витки и лепушкасти бубњар сарајевске групе „Кодекси”, Милић Мића Вукашиновић (сви би хтели  о, зар не, да буду „Индекси”, па су зато и изабрали ово „Кодекси”), зајапурен, и што би у Сарајеву рекли, „баш к’о без душе”, ужурбано корача Радићевом улицом у правцу кафане „Парк”.

Зна Милић Мића Вукашиновић, зна и те како добро да је у кафани „Парк” (која је из миља добила надимак „Паркуша”), у улици тадашњег југословенског председника и маршала, дакле у Титовој улици, и у непосредној близини редакције „Ослобођења”, што би подстанар у згради са колонадама босанско-херцеговачког дрвног гиганта „Шипада”, већ око ’дванаестке’ или у подне била на окупу сва Милићева музичка „раја” из најпознатијих сарајевских група.

Из оних лудих музичких година кад беше, како многи веле, најбоља поп и рок глазба свих времена, за столовима „Паркуше” сигурно су већ седели сви чланови „Индекса”, и наравно, Милићевих „Кодекса”, а у којима су свирали Едо Богељић, Горан Бреговић, Зоран Реџић, а са њима у групи би њихова лепушкаста певачица Исмета Дервоз, позната по хиту „Земљо моја”. Елем, за кафанским столом „Паркуше” недостајао је само он ‒ Милић Мића Вукашиновић.

Ту, у Сарајеву, припреман је тај чудесни албум „Индекса” под називом „Модра ријека”, а који ће оставити дубок траг у југословенској поп и рок музици. Прво издање овај култни албум доживео је 1978. године. Снимљен је у загребачкој дискографској кући „Југотон”. Исте године би проглашен албумом године. За његову поетску потку „Индекси” су одабрали збирке „Камени спавач” и „Модра ријека”, једног од највећих босанско-херцеговачких и југословенских песника, рођеног Сточанина који је живео и стварао у Сарајеву, песника Мака Диздара.

„Индекси” су „Модру ријеку” урадили у постави: Даворин Поповић, вокал, Слободан Ковачевић, соло-гитара, Фадил Реџић, бас-гитара, Ненад Јурин, на клавијатурама (рођени Сарајлија, који је, како каже, двадесет најлепших година провео у „Индексима”), те Ђорђе Кисић на бубњевима. Музику су компоновали чланови „Индекса” ненадмашни Слободан Бодо Ковачевић, соло-гитара, Фадил Реџић, бас-гитара и Ранко Рихтман. Гости на овом албуму били су Тихомир Поп Асановић на оргуљама и Ранко Рихтман на клавиру.

Специјални гост-рецитатор с којим почиње албум, био је загребачки глумац Фабијан Шоваговић. Више него успешан је и омот албума, којег је специјално за своје пријатеље „Индексе” урадио чувени сликар Мерсад Бербер који је имао атеље на последњем спрату једног од солитера на сарајевској Грбавици 1. Албум на чијем је омоту лик Берберове прелепе супруге. Естетски, албум је уобличио Драган С. Стефановић. Миксан је у минхенском студију „Барбароса”. Након слушања овог албума, који траје 43 минута и 26 секунди, остаје се дословно забезекнут његовим музичким квалитетом.

Уследило је затим и ново, друго издање албума „Модра ријека” групе која је музичким квалитетом, сопственим и својеврсним звуком, тих шездесетих година надмоћно доминирала југословенском поп рок сценом. Прошле, баш по свему јако злочесте године која је срећом за нама и што нам прође у знаку терора сулудог каубоја, званог корона, која нам је пореметила и загорчала животе, „Индекси” и њихов продуцент Никола Александер Борота (био је врло значајна фигура сарајевске поп сцене), реиздали су трећи пут албум „Модра ријека”. Направљен је у чувеном лондонском студију „Abbey Road”, а при чијој изради је употријебљена и специјална метода на „180 грамском винилу”.

Следи и прича о једном другом албуму изузетног квалитета „Дневник једне љубави” Јосипе Лисац. Овај албум је 1973. године изашао у издању загребачког „Југотона”. Поред Јосипе Лисац, певачице раскошног гласа, квалитету овог албума једнако су допринели и гости албума: Слободан Ковачевић, соло-гитариста „Индекса”, Мирослав Седак Бенчић, саксафониста, цела поставка групе „Тајм” (Дадо Топић, Тихомир Поп Асановић, Марио Маврин, Ведран Божић, Ратко Рале Дивјак, Бране Ламберт Живковић), док су пратеће вокале певале Зденка Ковачичек, Ксенија Еркер, Дубравка Зубовић, Адица Добрић.

Музику за албум „Дневник једне љубави” компоновао је животни сапутник и велика љубав Јосипе Лисац, рано преминули загребачки певач Карло Метикош, познат по својим хитовима „Знаћеш” и „Тамара”. Године 1961. Метикош се окушао у Паризу. У граду светлости наступао је под именом Matt Collins. Успео је већ наредне године накратко бити фронтмен тад најпопуларније француске рок групе „Црне чарапе” (Les chaussettes noires), замењујући привремено њеног сталног певача Едија Мичела. Текст за албум „Дневник једне љубави” написао је Ивица Крајач, иначе члан оног некад познатог загребачког квартета 4М. Кад је 2013. године овај албум славио четрдесетогодишњицу од своје прве појаве „Croatia Records” га је поново објавила, такође на винилу.

Албуми „Модра ријека” и „Дневник једне љубави”, вечни су, никад не бледе

За Политику пише Ђорђе Телебак

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: