Повратак капеле на Ловћен

Пише: Српски гуслар Јован Лакићевић

Када се прије три године, у Стијени пиперској, надомак моштију Светог Стефана Пиперског,  спонтано повео разговор о повратку Његошеве капеле на Ловћен, Митрополит Амфилохије је рекао ову реченицу: „Биће то, ако Бог да, 2020 године!“ То је, ако се не варам, ова година у којој јесмо…

Тада сам се усудио да предложим нешто што као епски човјек годинама носим у себи: „Високопреосвећени, било би лијепо да се за ту прилику  сазове највећа моба од кад је Црне Горе,  у којој би се окупило бар десетак хиљада вјерних људи и распоредило од Иванових  корита до Језерског врха, да би се, по систему „ рука руци“,  обиљежени камени блокови, од којих је капела била саздана, вратили Ловћену… Тако је грађен својевремено и Манастир Морача од блокова сиге из Тушине…“

„Браћо и господо, – рећи ће Митрополит –  о томе сам, недавно, поред ћивота Светог Петра, и сам размишљао!“

Начин повратка Капеле њеном природном станишту, дакле, знамо. Митрополит је  означио и мјесто њеног васкрснућа, а да се не руши Мештровићев самар на светој планини. Без обзира што је и безбожничко рушење Његошеве завјетне капеле и  „поставка“ фараонског сатанског здања, без крста, наравно, било у функцији расрбљавања Црногораца, односно, како рекоше Броз и Мештровић (син)  у једном разговору – „за промоцију црногорског идентитета“!

Вријеме повратка Капеле – чекамо!

„А Капела, ко сирота љута,

поскрајнута украј друма пута,

у гомили бројева и слова,

на Корита чами Иванова,

полажући у будућност наду –

да је врате Ловћену и Раду!

То је света дужност покољења,

 пред олтаром части и поштења!“

Али, да се, за час, вратимо почетку:

„Ој, Ловћене, српски громобране,

можеш ли нам поднијети ране,

злосрећнога двадестог вијека,

или су ти ране без лијека?

Нек’ су просте ране од граната,

талијанских и швапских џелата,

али неће опростит’ светиња,

тешки злочин наших аветиња…

Томе јаду нико се не нада,

кад одлучи црногорска влада,

да Капелу са Ловћена миче,

тешко нама бесмртни пјесниче…“

Тако гласе епски стихови, који наговјештавају , не само ловћенску, него и црногорску трагедију. Јер, да још једном подсјетио, Његош је на умору  обавезао и изложио проклетству своје Црногорце, уколико га не сахране у капели на Ловћену, коју је за живота подигао у знак захвалности своме стрицу, Светом Петру, на Ловћену.

Митрополит Амфилохије, подсјећао је више пута да је црногорско беспуће започело рушењњем Његошеве  завјетне Капеле. И да Његошева клетва прати Црну Гору ево скоро 50 година. О томе, наравно, безбожници у врху актуелне црнорске власти и не размишљају.

Митрополит је годинама чекао да се милогорске власти смилују и дозволе повратак Његошеве Капеле на Ловћен, али је није дочекао!

Чекао је Митрополит годинама и дозволу за обнову цркве оца Његошевог, Тома, на Његушима, посвећену  Светом Ђорђу, од Завода за културу, или већ не знам кога… И не знам да ли је дочекао. Покојни пјесник Ранко Јововић и ја излазили смо , по неколико пута у току литургије (на нашу срамоту) очекујући да се Томова црквица сваки час може срушити! Та је црква је, упркос црногорским властима, ипак – обновљена…

Смијешно је, зиста и очекивати од оних који су у Подгорици подигли споменик Јосипу Брозу, да ће имати разумијевања  за повратак Његошеве капеле на Ловћену. Али, има нас, више стотина хиљада који смо на то приправни!

Рачунам на то и на прозорљивост нашег Митрополита који је управо ову годину означио као  годину повратка ловћенског тајновидца на своју и нашу планину – Ловћен..

Прочитајте ЈОШ:

Наша Црна Гора је дом новог препорођеног народа, који не реагује на ултиматуме и застрашивања

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: