Povratak Rusije

Piše: Mišo Vujović

“Zlo činiti od zla braneći se tu zločinstva nema nikakoga”, Petar Petrović Njegoš
Ne odobravam ni jedan rat ma u ime kog cilja se ratovalo. Ni jedan metak ispaljen ni kao upozorenje, a kamo li u čoveka. Ne postoji toliko jak razlog da opravda masovna stradanja nedužnih ljudi, a to je neminovnost svakog oružanog sukoba.
Ali od kada čovek pamti vode se ratovi. Pljačkaški i odbrambeni. Pravedni i nepravedni. Viteški i prljavi….Možemo ih deliti na još sijaset kategorija, ali ćemo veoma teško uspeti da ih opravdamo. Istorija nas uči da je jači u pravu dokle ga ne poraze. U tom trenutku on postaje gubitnik obespravljen i ponižen. Carska Nemačka je u Prvom svetsko ratu kapitulirala u francuskim vagonu. Hitler je naterao Francuce 1940.godine da na istom mestu, u istom vagonu, donetom iz muzeja potpišu predaju pred Nemcima, vraćajući poniženje Francuzima.

Nije slučano odabrano Kumanovo za potpisivanje sporazuma o prekidu neprijateljstava između NATO-a i SRJ. U bitci nad bitkama, kako su nazvali Kumanovsku bitku, oslobođen je Kosmet i Stara Srbije, te je na istom mestu nakon nešto manje od sto godina ponovo okupiran. Privremeno, ma koliko to trajalo.
Takođe ne mogu da svarim selektivnu istinu i prećutkivanje svega onoga što je dovelo do rata. Montaža laži i poluistina postaje najače oružje masovne obmane. Sredstvo za omamljivanje građana i stvaranje masovne histerije. A to smo osetili na svojim plećima. Ne samo krv, znoj i suze, patnju i bol ljudi kojima su milosrdne bombe odnele najmilije. Već stigmu i laž koja nas još prati. Te laži se i danas provlače kao razlog za bombardovanje i razaranje jedne suverene evropske države.

NATO je na Kosmetu mimo međunarodnog prava po pravu jačega bombama štitio Albanske teroriste koje je koristio kao pešadiju. Na sličan način trenutno upotrebljava ukrajinsku vojsku i nacističke formacije u njenom sastavu.
Sve u ime demokratije i ljudskih prava.
Kada pravo jačega primeni Rusija to se poredi sa Hitlerovom okupacijom Čehoslovačke 1938. godine i obrazloženjem da je taj akt posledica ugroženosti nemačke populacije u toj zemlji.
U ruskim oblastima pobijeno je između 13 i 14 hiljada ljudi. Od čega ogroman broj civila, među njima 149.dece.
U sukobu Rusije i Ukrajine, upravo se prećutkuje nasilje, teror, zločini nad ruskom populacijom u Donbasu, Lugansku i Donjecku. U tim oblastima rat traje već osam godina. Svet je nem nad likvidacijama civila, stradanjem dece, ritualnim zločinima nacista nad pripadnicima odbrambenih snaga otcepljenih teritorija.
Formacije “Azov”, “Ajdar” i “ Desni sektor”, pod nacističkim oznakama seju strah i teror. Ne samo nad građanima ruske nacionalnosti.
Prećutkuje se spaljivanje živih ljudi u Odesi, ubijanje građana snajperskim hicima u centru Kijeva.
Puč kojim je svrgnut legalni predsednik, legalizovan teror, rehabilitovan nacizam u slavu Hitlerovog saveznika i ratnog zločinca Stjepana Bandere, početak je haosa podržanog od centara moći, kao strategija destabilizacije i uvlačenja u rat Rusije. Što je na kraju rezultiralo intervencijom okupacijom ili anaksijom. Epilog će po sve, osim huškača i inspiratora biti krvav i tragičan.
Svet je nem na pse rata koji godinama pripremaju ukrajinske naciste za etničko čišćenje stanovništva na teritorijama koje su se suprostavile pučistima zadojenim fašizmom. Kreatori mraka su, svesno žrtvovali Ukrajinu, znajući da će Rusija zaštititi građane u otcepljenim oblastima, da će preduprediti pogrom i već pripremljeno etničko čišćenje, kakvo smo videli u Hrvatskoj i širom sveta gde se nasiljem uvodi demokratija.
Hrvati, čiji su instruktori pripremali ukrajinske specijalce za “oluju” na otcepljrne teritorije, trebali bi se zapitati otkud da baš bespilotna letilica preleti dve države i zakuca se u širi centar Zagreba? Ako nije ruska svakako je Božja poruka.
Bilo je jasno da će Rusija, ulaskom u oružani sukob sa odmetnutom braćom biti primorana da proširi front svojih dejstava kako bi realizovala strateški cilj – i odvratila Ukrajinu od članstva u NATO alijansi.
Zapadni mediji su mesecima najavljivali agresiju Rusije nad Ukrajinom podržavajući zvanični Kijev da se obračuna sa separatistima.
Nije Putin nesvesno uleteo u NATO zamku, osmišljenu u Londonu i Vašingtonu, zdušno podržanu u Parizu i Berlinu. I to od kancelara Olafa Šolca čiji se deda general Fric Šolc, u vreme Drugog svetskog rata komandovao nacističkim snagama na istočnom frontu.

General Šolc je 1943. godine predvodio nordijsku armiju na Lenjingradskom frontu. Na suprotnoj strani u redovima Crvene armije nalazio se Vladimir Spiridonovič, otac današnjeg predsednika Ruske Federacije.
Drama ukrajinskog naroda kreće nakon puča i svrgavanja legalno izabranog predsednika Janukovića, kada u deo elitnih jedinica ukrajinske vojske uključuju i bataljon, sada brigadu “Azov” koju je finansirao ukrajinski tajkun Kolomajski. Ovaj milijarder se uz pomoć te formacije brutalno obračunavao sa protivnicima i konkurencijom. Njegovi bojovnici nisu imali milosti ni prema deci koja su u Donjecku masovno stradala od tih nacističkih formacija, sada kukavički zaklonjenih iza živog štita stanovnika Kijeva i ostalih gradova opkoljenih od strane armije Ruske Federacije.
Osim slabljenja i dezintegracije Rusije, cilj NATO-a i duboke države je da detronizuje Rusiju kao najzaslužniju za slamanje antifašizma, po istom scenariju kako su satanizovali Srbe devedesetih, prenebregavajući činjenicu o savezništvu u dva svetska rata.
“Nama trajnih ljubavi i mržnje, postoje samo trajni interesi”, moto je svetskih moćnika lišenih etičkih i humanističkih načela kojima pokrivaju svoju prljavštinu, zaklinjući se u demokratiju, humanost, ljudska prava, suverenitet i još sijaset izgovora kojima se maskira zločin pred javnim mnjenjem i biračkim telom.
U svim kampanjama najeksploatisanija reč je nacizam.
“Na šta vas podseća bodljikava žica?”, pitao se pred kamerama Roj Gatman, novinar koji će za jednu veliku laž o koncentracionim logorima u Bosni, dobiti Pulicerovu nagradu.
“Na Aušvic”, odgovarao bio samouvereno praveći paralelu između Karadžića i Hitlera, poistovećujući Srbe sa nacistima.
Po istom šablonu danas se vodi rat protiv Rusije i predsednika Putina koga takođe porede sa Hitlerom.
“Novi Hitler. Podržava li ga njegov narod”, stoji na naslovnoj strani francuskog nedeljnika.
Kampanja protiv Rusije u Francuskoj ne prestaje. Groteksno je poređenje sa Hitlerom i to od Francuza koji su firerovu bistu čuvali u Senatu 70 godina.
Iz veza Francuskinja sa nemačkim vojnicima rođeno je 400 000 dece, a Francuska je u vreme okupacije, prodala ogromnu količinu vina otpremljenu na istočni front, plaćenu rajsh markama u zlatu.
Dok su nemačku vojsku na istočnom frontu krepili francuskim vinom u borbama oko Lenjingrada poginula su dva Putinova strica dok je njegov otac Vladimir Spiridonovič teško ranjen. Baku po majci na kućnom pragu su streljali nemački vojnici, istovremeno mu u opkoljenom Lenjingradu, od diftetije umire stariji brat. Njegovu majku Mariju Ivanovnu umalo nije pokosila glad. Roj Medvedev u knjizi “Putin – povratak Rusije”, beleži da je Putinov otac svoj oskudni bolnički obrok čuvao za svoju, od gladi iscrpljenu, suprugu koja mu je svakodnevno dolazila u posetu.
Iz svega navedenog, nije teško izvesti zaključak : da su kreatori mraka nakon višedecenijskog izvoza demokratije i “borbe sa totalitarnim režimima” od Latinske Amerike, Azije, Afrike, bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, okupacije Iraka i Libije, godinama pripremali naciste i nacional šoviniste u Ukrajini za uvlačenje Rusije u Ukrajinsku, kao nekada SSSR-a u Avganistansku zamku.