Povratak vojske na Kosovo i Metohiju: Srbija podseća da se ne odriče svoje teritorije

Srbija će ponovo zatražiti povratak svoje vojske na Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom 1244. Podrška ovom zahtevu juče je stigla od Ruske Federacije, što je potvrdio ruski predstavnik u UN Vasilij Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti UN.

„Smatramo da je opravdano što Beograd planira još jednom da zatraži povratak na Kosovo do 1.000 pripadnika srpske vojske i policije u skladu sa Rezolucijom 1244“, rekao je Nebenzja na sednici u Njujorku.

Ruski predstavnik se osvrnuo i na to što NATO još više naoružava Prištinu, kao i da se u roku od tri godine Priština očekuje da stavi u upotrebu preko 350 oklopnih vozila i nabavi sopstvenu flotu vojnih helikoptera.

„Ovo je flagrantno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja definiše međunarodni kontingent za Kosovo kao jedino vojno prisustvo koje treba prihvatiti u pokrajini“, upozorio je on.

Šta tačno piše u Rezoluciji 1244 o povratku srpske vojske i da li će zahtev Srbije biti prihvaćen?

Dvadeset godina se ćutalo o povratku srpske vojske

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 u tački 4 predviđa mogućnost vraćanja srpskih bezbednosnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.

„Savet bezbednosti UN potvrđuje da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2“, piše u tački 4.

U Aneksu 2, pod tačkom 6 piše:

„Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

– vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom;

– obeležavanje/čišćenje minskih polja;

– održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine;

– održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.“

Dakle, u skladu sa dokumentom koji su potpisale sve članice Saveta bezbednosti UN, srpska vojska bi mogla da obezbeđuje objekte srpske kulturne baštine koji su do sada ograđeni bodljikavom žicom i čuvaju ih vojnici KFOR-a.

Takođe, vojska bi bila na glavnim administrativnim prelazima na kojima Priština po svom nahođenju uvodi zabrane, što za prelazak pojedinaca, ali i za kamione sa robom.

Četiri godine nakon usvajanja Rezolucije 1244 Srbija je zatražila povratak svoje vojske, na teritoriju na kojoj su Albanci otimali imovinu Srba, proterivali žive, a mrtvima rušili grobove.

Tadašnji premijer Zoran Đinđić mesec dana pre ubistva poslao je pismo NATO komandantu Gregoriju Džonsonu u kojem je tražio da se rezolucija u ovom delu ispoštuje.

„Rezolucija Saveta bezbednosti (1244) predviđa ulogu Srbije i Jugoslavije u prelaznom periodu, time što nalaže međunarodnim organizacijama da stvore uslove za povratak kontigenta jugoslovenske vojske i policije. Stoga vas molim da, u skladu sa mandatom koji imate, obezbedite uslove za neodložno ispunjenje stava iz Rezolucije 1244 o povratku do hiljadu pripadnika bezbednosti matične države“, napisao je tada Đinđić.

Već sutradan stigao je odgovor. Portparol NATO-a Arijen Kontije odgovara odrično na ovaj zahtev.

„Bezbednosna situacija na Kosovu stalno se razmatra, a ona je sada takva da je, ipak, prerano govoriti o povratku vojske na Kosovo“, rekao je Kontije.

Skoro 20 godina se niko nije setio, ili nije hteo da se seti da pokrene pitanje povratka srpske vojske na Kosovo i Metohiju.

To je u decembru 2022. godine učinio predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je uputio zahtev KFOR-u za povratak srpske vojske.

Odgovor simbolično stiže na Badnje veče, u pisanoj formi na administrativnom prelazu Merdare uručen je predstavnicima Generalštaba Vojske Srbije, a potom prosleđen Vladi Srbije i predsedniku države.

„KFOR nam je odgovorio da nema potrebe za povratkom naših snaga na sever Kosova i Metohije, kao što smo i očekivali, iako po rezoluciji SB UN 1244 nemaju pravo da odbiju taj naš zahtev jer se oni za to ne pitaju“, rekao je Vučić saopštavajući kakav je odgovor dobio.

U istom danu kada je KFOR odgovorio da nema potrebe za srpskom vojskom na Kosovu i Metohiji, te da oni brinu o bezbednosti Srba, u Šrtpcu su ranjeni srpski dečaci koji su nosili Badnjak. Na njih je pucao Azem Kurtaj, pripadnik takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, koji se i danas nalazi na slobodi.

Uprkos tome što je zapadni deo međunarodne zajednice odbijanjem zahteva Srbije pokazao ruganje međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244 čiji su i oni potpisnici, Srbija ne odustaje od njenog poštovanja.

Beograd će opet uputiti zahtev za povratak do 1.000 pripadnika vojske i policije na Kosovo i Metohiju.

Iako je jasno da ovaj zahtev opet neće biti prihvaćen, njegov značaj je pre svega u simbolici – stalno podsećanje da Srbija ne odustaje od poštovanja Rezolucije 1244, kao i da se ne odriče Kosova i Metohije.

(RT Balkan)