Повратницима се не опрашта: Врховни суд одбацио свих 13 захтјева за ублажавање затворских казни

Врховни суд Црне Горе током прошле године одлучивао је о 13 захтјева за ванредно ублажавање изречених затворских казни које су донијели нижестепени виши и основни судови и све молбе су одбијене.

Карактеристика поднесених захтјева је да су они који су тражили да им се ублаже казне, осуђени углавном на казне од по неколико мјесеци затвора до највише године.

Изузетак је, пише на сајту судова, један случај у којем је за четири кривична дјела – разбојништво, окривљени осуђен на пет година затвора.

Наводи се, између осталог, молба Которанина Б. Л. који је правоснажном пресудом подгоричког Вишег суда осуђен на казну затвора у трајању од шездесет дана, због кривичног дјела насиље у породици или породичној заједници.

Рјешавајући о захтјеву осуђеног за ванредно ублажавање казне, Врховни суд је донио рјешење којим је одбио његов захтјев, упркос што је доставио суду изјаву оштећене у којом му опрашта инцидент због којег је кажњен…

Првобитно је пресудом Основног суда у Котору оглашен кривим за кривично дјело насиље у породици или породичној заједници, када му је изречена условна осуда са заштитним надзором, којом му је утврђена казна затвора у трајању од три мјесеца и истовремено одређено да се она неће извршити ако окривљени у року од двије године по правоснажности пресуде не учини ново кривично дјело.

Правоснажно осуђени на годину затвора због тешке крађе из Пљеваља, предложио је да му се ванредно ублажи изречена затворска казна. Његов пуномоћник је захтјеву за ванредно ублажавање казне, навео да су се, након правоснажности пресуде Основног суда у Пљевљима, појавиле околности којих није било када се изрицала пресуда, а што би очигледно довело до блаже осуде.

Указао је тада да је осуђени засновао ванбрачну заједницу, да су добили сина, као и да се уз то, стара се и о дјеци из њеног првог брака.

Након разматрања захтјева, Врховни суд констатовао је да је захтјев неоснован и то образложио:

“Према одредби члана 433 Законика о кривичном поступку, ублажавање правоснажно изречене казне која није извршена, односно издржана, дозвољено је кад се по правоснажности пресуде појаве околности којих није било кад се изрицала пресуда или суд за њих није знао иако су постојале, а оне би очигледно довеле до блаже осуде. По оцјени суда, наведене чињенице и да су поткријепљене релевантним доказима, нијесу таквог значаја да би очигледно довеле до блаже осуде. Како то произлази из правоснажне пресуде Основног суда у Пљевљима, приликом одмјеравања казне осуђеном, суд је цијенио све околности које имају утицаја како на врсту, тако и на висину казне. Између осталог, цијењена је као олакшавајућа околност и чињеница да је породичан човјек и отац двоје малољетне дјеце. Имајући у виду тежину учињеног кривичног дјела, степен кривице осуђеног и његову ранију осуђиваност, осуђени је правоснажном пресудом осуђен за кривично дјело тешка крађа, на казну затвора у трајању од једне године, која казна представља посебан минимум казне затвора прописане за то кривично дјело, а он је и раније осуђиван више пута. И то, између осталог, и два пута због кривичног дјела тешка крађа, што значи да се ради о специјалном повратнику”.

И Беранац што је пресудом Основног суда у Беранама, која је потврђена пресудом Вишег суда у Бијелом Пољу, осуђен на шездесет дана затвора, због кривичног дјела – насиље у породици или породичној заједници, поднио је захтјев за ванредно ублажавање казне.

Међутим, Врховни суд и тај је захтјев оцијенио неоснованим.

Правоснажно осуђеног на годину затвора пресудом Апелационог суда Црне Горе, због кривичног дјела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, Врховни суд је такође одбио предлог да се ублажи казна.

“Осуђен је за кривично дјело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, на казну затвора у трајању од једне године што значи да му је ублажена казна испод законом прописаног минимума. Осуђени је извршио кривично дјело из групе кривичних дјела против здравља људи, исти је медицински радник лабораторијски техничар. Дакле лице које је због природе свог занимања посебно позвано на бригу о здрављу људи, а предметну опојну дрогу продавао је у непосредној близини болнице у којој је иначе запослен”, наводи се у рјешењу Врховног суда.

Из сличних разлога одбијена је и сљедећа молба за ублажавање казне, јер је већ осуђен испод законског минимума.

“Приликом одмјеравања казне Виши суд у Бијелом Пољу је сада осуђеном Е. В. као олакшавајуће околности управо цијенио његове личне и породичне прилике, да се ради о лицу лошег имовног стања и оцу двоје малољетне дјеце. Осуђен је за кривично дјело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, на казну затвора у трајању од једне године, што значи да му је ублажена казна испод законом прописаног минимума, јер је за ово кривично дјело прописана казна затвора од три до 15 петнаест година. Осуђени је извршио кривично дјело из групе кривичних дјела против здравља људи на штету малољетног лица”, пише у рјешењу Врховног суда.

Одбијен је као неоснован и захтјев за ублажавање казне осуђеног И. М., због четири кривична дјела разбојништво у стицају са кривичним дјелом разбојништво, правоснажно осуђеног на пет година затвора, пресудом Основног суда у Подгорици.

Врховни суд је навео да је при својој одлуци имао у виду тежину учињених кривичних дјела, степен кривице осуђеног и његову ранију осуђиваност: “Јер је раније осуђиван више пута, због крађе, продаје дроге када је осуђен на казну затвора у трајању од двије године, због омогућавања уживања опојних дрога, пресудом Основног суда у Колашину због тешке крађе, те пресудом Вишег суда у Подгорици 2009. године, због продаје дроге, када је осуђен на трогодишњу затворску казну”, наводи се у судској одлуци.

Ко ће да дочекује госте на слави…

Пресудом Основног суда у Никшићу, В. П. осуђен је на четири мјесеца затвора због кривичног – дјела насиље у породици или породичној заједници, због чега је касније поднио захтјев за ванредно ублажавање казне.

Виши суд у Подгорици, међутим, преиначио казну и осудио га на годину и три мјесеца затвора. Изречена му је и мјера безбједности – забрана приближавања оштећеној на удаљености од 100 метара у трајању од двије године.

Такође, Врховни суд је одбио његов предлог за ублажавање казне…

Осуђени је у захтјеву навео да му је крсна слава у октобру, да има обавезу да дочекује госте који му сваке године долазе, да се не би прекидала слава.

Молио је суд да му ублажи казну за мјесец дана или изрекне неку блажу казну, на примјер “наногицу” или како суд одлучи.

“Околности које се истичу у захтјеву за ванредно ублажавање казне, а које се односе на прославу рођендана сина, и обиљежавање славе, не представљају околности које имају карактер олакшавјућих, па самим тим, не могу бити ни основ за ванредно ублажавање казне”, наводи се у рјешењу Врховног суда.

Шта предвиђа ЗКП

Ублажавање правоснажно изречене казне која није извршена, односно издржана, дозвољено је кад се по правоснажности пресуде појаве околности којих није било кад се изрицала пресуда или суд за њих није знао иако су постојале, а оне би очигледно довеле до блаже осуде, наводи се у Закону о кривичном поступку.

Објашњава се да молба за ванредно ублажавање казне не задржава извршење казне.

“Првостепени суд ће утврдити да ли постоје разлози за ублажавање и, по прибављеном мишљењу државног тужиоца, ако се поступак водио по његовој оптужби, списе са својим образложеним предлогом ће доставити суду надлежном за одлучивање о захтјеву за ванредно ублажавање казне.

Ако се ради о кривичном дјелу за које се поступак водио по оптужби државног тужиоца, суд који одлучује о захтјеву за ванредно ублажавање казне ће прије доношења рјешења списе доставити државном тужиоцу који поступа пред тим судом. Државни тужилац може поднијети писани предлог суду.

Суд ће рјешењем захтјев одбити, ако нађе да нијесу испуњени законски услови за ванредно ублажавање казне. Ако захтјев усвоји, суд ће пресудом преиначити правоснажну пресуду у дијелу одлуке о казни”, пише у Закону.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: