Позоришта се не могу палити ни гасити на дугме

Са товаром искуства и проблема од претходне године, планирали смо и најављивали овогодишњи фестивал игре веома опрезно. Ипак, уз много више оптимизма који је стигао са вакцинацијом. А онда одједном, мерама које су донете у уторак 16. марта и важе до недеље 21. марта, први пут су од септембра 2020. године, затворена сва позоришта. Прва представа је у уторак, 23. марта. Спремни смо. Не спавамо. Купљене су авио-карте. Утоварена је сценографија и камиони су кренули ка Србији, речи су којима Аја Јунг започиње овај разговор.

Тешка је ситуација на свим пољима. Како планирате да одржите фестивал?

Уметници стижу из Женеве, а затим следе компаније из Катаније, Тел Авива, Брисела, Атине, Барселоне, Хаване, Анконе… Све је можда могло да се одложи, али је потребно да имате одређено време за тај посао, односно прецизну инструкцију за дужи период. Позоришта се не могу ни гасити, а ни палити на дугме, баш као што се и Београдски фестивал игре не може креирати, организовати, па ни одложити у једном дану.

Ако се деси да Београдски фестивал игре (БФИ) добије дозволу да одржи свој програм, онда ће и други извођачи очекивати исти третман?

Верујем да позоришта, музеји и галерије треба да раде. У овом невремену, њихова је улога драгоцена. Са друге стране, нико у овом тренутку нема унапред потврђене, договорене и најављене међународне програме, осим Београдског фестивала игре. Зато и јесмо помало усамљени у овој борби. Када имате програм, онда имате и проблеме. Надамо се најбољем.

Какве мере предострожности преузима БФИ у време пандемије?

Позоришта су веома озбиљно и темељно спровела све антиепидемиолошке протоколе, и заиста нисмо чули ни за један случај заражавања. Захваљујући иницијативи града Београда и Министарства културе, приоритет у вакцинацији је дат управо запосленима у установама културе. Међу учесницима фестивала такође има ревакцинисаних, док смо за остале обезбедили тестирања, пре поласка, али и у Србији. Уосталом, током седамнаестог Београдског фестивала игре, који смо одржали прошле јесени, доказали смо сву озбиљност и одговорност у овом послу.

Какав је овогодишњи програм БФИ?

Фантастичан, храбар и зрео. Баш какав доликује фестивалском пунолетству. Поменућу само гостовање трупа Димитриса Папајоануа и Акрама Кана, бриселског састава Пепинг Том, Компаније Маги Марен, али и швајцарског Алијаса, нових продукција невероватних кореографа Роберта Запале, Адија Бутроса или Алесандара Шаронија… У Новом Саду и Београду већ су гостовали прваци и солисти Њујорк сити балета, и то 6. и 7. марта, а програм ће трајати све до половине октобра, и наступа трупа из Мајнца, са комадом чувене Шарон Ејал. Ипак, највећи део програма је планиран у фестивалском редовном, пролећном термину…

Други пут проживљавате неизвесност почетка?

Може звучати необично, али је данас теже. Прошле године је вирус зауставио цео свет. Био је то огроман шок. Проглашена је пандемија и готово истовремено, сви театри у свету су се затворили. Имали смо ситуацију у којој трупе не могу да дођу, ми не можемо да их примимо, а авио-компаније су отказивале хиљаде летова. До комплетног приземљења. Веровали смо тада да ће све проћи за који дан, недељу, највише месец… Нисмо губили време. Одложили смо програм. Данас имамо ситуацију у којој авиони лете, трупе могу да стигну, публика је купила улазнице, само остаје да наша позоришта буду отворена, као што је то било до пре само неколико дана… У односу на прошлу годину, можете приметити да смо нека извођења дуплирали, замолили трупе да уместо једне, одиграју по две представе како би публици изашли у сусрет, јер је капацитет сала још драстично смањен.

К. Р.

(Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: