Pravna priroda ugovora o kupovini glasa

Piše: Jovan Pješčić

U svijetlu katastrofalnih ekonomskih i društvenih posledica bezumne politike koju vodi DPS (u sadjestvu sa SD-om i SDP-om), izborni rezultat će kao i do sada u  manjoj mjeri zavisiti i od rezultata uspješnosti kupovine glasova od strane DPS-a.

Postoji puno modaliteta DPS kupovine glasova i svi oni spadaju u domen krivične i prekršajne odgovornosti, ali s obzirom na uzurpaciju institucija, zaludu je očekivati stvarnu reakciju nadležnih.

Varijanta sa isplatom novca

Kupovina glasa od strane DPS operativaca je po svojoj prirodi usmeni ugovor kojom se iz crnih fondova DPS-a daje novac određenom glasaču, a lice koje prodaje svoj glas se obavezuje na činidbu da će na dan izbora glasati za DPS ili predaje lični dokument operativcu DPS-a u momentu kupovine, kao dokaz da neće moći koristiti svoje biračko pravo.

Jedan od modaliteta jeste obavezivanje onog ko prodaje glas da će i njegovi ukućani/bližnji takođe glasati za DPS, odnosno predavanje njihovih ličnih karata kako oni ne bi mogli koristiti svoje biračko pravo na dan izbora.

Suštinski, ovdje prodavac glasa sam sebi plaća, s obzirom da novac iz crnog fonda DPS-a potiče od pljačke novca svih građana kroz razne znane i neznane koruptivne aranžmane (,,Limenka“, ,,Petlja“, ,,Budvanski kolektor“…)

Varijanta sa obećanjima i ucjenama

Modaliteti ove varijante su brojni i nekada imaju prirodu puke  krivičnopravne prisile/ucjene/prevare (ako lice ne glasa za DPS slijedi određena kazna – premještaj, otkaz, neproduženje ugovora o radu, nemogućnost napretka, šikaniranje, nemogućnost zaposlenja itd.), a nekada je riječ o usmenom ugovoru sa tim elementima u kom se prodavac glasa obavezuje da glasa za DPS (eventualno i njegovi bližnji), a operativac DPS-a se obavezuje da nakon izbora, ređe i ranije (kratkotrajna zaposlenja na određeno pred izbore u opštinama i javnim preduzećima) ,,vidi šta može i završi tu stvar“.

Za ovaj vid kupovine glasa je karakterističan dosta perfidan psihološki pristup DPS operativaca tipa ,,vidjećemo, riješićemo, al’ na tebi je prvo da prodaš glas“ uz prethodno pažljivo slušanje prodavca i ,,puno razumijevanje“  njegove situacije.

Što se grbo rodi ni vrijeme ga ne ispravi

Građanskopravno ugovor o kupovini glasa spada u apsolutno ništave ugovore. On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i ne može biti konvvalidiran. To je kao da se ugovorom obavežete nekom licu da ćete mu prodati lijevi bubreg ili mlađe dijete.

Prodavac glasa ne mora operativcu DPS-a da vraće pare koje je primio za to. Sve što DPS operativac može da radi jeste da telefonski uznemirava prodavca glasa optuživanjem da nije fer, da ga je prevario, da je prodavac glasa garantovao za njega a on tako, kako ga nije sramota itd.

Krivičnopravno posmatrano prodavac glasa čini krivično djelo, što važi i za kupca (čl. 186. Krivičnog zakonika Crne Gore) i data korist bi se u tom postupku oduzimala (nju bi prodavac morao dokazati, što je vrlo teško dokazivo). U praksi se ovaj krivični postupak skoro pa nikada neće povesti (izuzetak je bio slučaj ,,Mašane prelomi glavu“), jer DPS ne bi da se i pred sudom priča o nečem što je javna tajna i bezbroj puta dokumentovano i dokazano.

Šta je činiti običnom čovjeku

Glas ne treba prodavati, ali ne zbog neke virtuelne krivičnopravne odgovornosti. Svakim prodatim glasom DPS-u (SD i SDP-u) figurativno prikazano – onemogućavate jednu  mladu osobu da u DPS društvu dođe do zaposlenja i formiranja porodice i time je šaljete u emigraciju, sipate litar dizela u bager koji ruši pravoslavni manastir ili krstionicu i kradete od budućnosti svoje djece.

Ako i pored svega niste mogli da izbjegnete nesnosan pritisak DPS operativaca, znajte da NIKO NE MOŽE DA ZNA KAKO STE GLASALI AKO VI TO NE ŽELITE (npr. ne snimite glasački listić telefonom). Priča o tome da se tačno zna broj birača i da se može pronaći ko jeste, a ko nije glasao, je glupost koja je statistički nemoguća (osim ako glasačko mjesto nema 5 glasača). Ako je za vašu samoodbranu potrebno da nekom ko kupuje glasove kratko odbrusite da ste učinili ono na šta ste bili prisiljeni, učinite to. A glasajte za koga hoćete.

Šta je činiti opoziciji

Opozicija bi valjalo da se obrati  biračima i progovori o ovoj temi (gospodin Zdravko Krivokapić se toga dotakao u poslednjem intervju iskoristivši sintagmu ,,jedan na jedan“), ne defetističkim konstatacijama, nego činjenicama, savjetima a poželjno i konkretnim preporukama.

Pročitajte JOŠ:

Fideliti: Neka padne BDP, da osvježi