Advokat Jovanović: Pravnički amaterizam Katnića i pokušaj obmane građana

Glavni Specijalni Tužilac Milivoje Katnić, koji je potpisnik optužnice u predmetu lažnog „Državnog udara“ uporno pokušava da slučaj odbrani putem odabranih medija, žestoko napadajući političke lidere DF-a, time brutalno kršeći pretpostavku nevinosti, koja, nadam se, još uvek važi kao princip u Crnoj Gori, to je naveo u otvorenom pismu advokat Miroje Jovanović, jedan od branilaca Andrije Mandića u lažnoj tužilačkoj aferi „Državni udar“.

Ostatak otvorenog pisma prenosimo u celosti:

Posledica ovog javnog istupanja M.K. je sasvim prirodna i legitimna reakcija nepravedno optuženih čelnika DF-a, koji su hirurški precizno i argumentovano dokumentima odgovorili i „režiseru“ Katniću i „scenaristi“ Popoviću, i „direktoru pozorišta“ Đukanoviću (koji javno preti Vrhovnom tužiocu Ivici Stankoviću).

Iako nerado, kao advokat, sa tužilaštvima polemišem putem medija, jer smatram da je mesto za polemiku Sud, a javnost koja prati postupak, treba da svoj stav donese na osnovu argumenata struke i kvaliteta argumenata, dužan sam da sa najširom javnosti regiona podelim par stručnih zapažanja, koja potpuno diskredituju Katnića kao navodnog pravnika.

Budući da je sam tužilac Katnić odlučio da sa braniocima i odbranom polemiše putem medija a ne službenim putem (meni lično u dva navrata opšte nije odgovorio po zahtevu za dostavu spisa), sada jeste dužan da istrpi i ovu pisanu pravničku kanonadu, koju pišem pitajući se gde je Milivoje Katnić i ako je uopšte polagao pravosudni ispit.

Pored činjenice da je sakrivao lične podatke Saše Sinđelića (koga poznaje od 2003. godine), te da je u tom smislu obmanuo Viši sud u Podgorici (i to upravo predsednika tog suda Savića) pa je tako status svedoka saradnika ponudio, i sudu predložio za Aleksandra Sinđelića, iako je u tom momentu imao njegova lična dokumenta, koja sudu nije prezentovao. Takođe, Sud nije obavestio (a znao je) da je taj „svedok“ Sinđelić osuđen pravosnažnom presudom Županijskog suda u Vukovaru br. K 46/2010, na 21 godinu zatvora zbog krivičnog dela „Teško ubistvo“ i više drugih krivičnih dela.

Viši sud u Podgorici je javno potvrdio (objavio RTCG i drugi mediji) da u momentu donošenja rešenja o davanju svedoka saradnika nije imao ni tačne lične podatke Saše Sinđelića (tužilaštvo je naprosto podnelo predlog za Aleksandra Sinđelića), niti je imao ikakva saznanja da se radi o licu sa „Crvene“ poternice Interpola, i potrazi za njim zbog izdržavanja gore navedene dvodecenijske kazne zatvora.

Tužilac Katnić je nedavno u jednom štampanom mediju izneo tvrdnju da odbrana želi da putem obelodanjivanja podataka o osuđivanosti Saše Sinđelića, i sudskim veštačenjima o njegovom psihičkom stanju (koja veštačenja je, major Katnić, čitao i analizirao još pre 14 godina), želi da pomogne Sinđeliću da u „ponovljenom postupku pred hrvatskim sudovima bude oslobođen optužbe, jer neuračunljive osobe ne mogu krivično da odgovaraju“.

Na ove, pravnički netačne, politikantske i u krajnjoj liniji potpuno amaterske tvrdnje odgovoriću pregledom hrvatskog zakonodavstva kada su u pitanju postupci prema neuračunnjivim osobama.

Naime, u Republici Hrvatskoj, suđenje i postupci prema neuračunljivim osobama, propisani su (u osnovi) u tri propisa i to: u Kaznenom zakonu ( „Narodne novine“, broj 125/11, 144/12, 56/15 i 61/15 – Ispravak), u Zakonu o zaštiti osoba s duševnim smetnjama NN 76/14 i Zakonu o kaznenom postupku NN 152/08, 76/09, 80/11, 121/11, 91/12, 143/12, 56/13, 145/13, 152/14 (na snazi od 30.12.2014. godine).

Dakle, kada (a uskoro nadam se) Saša Sinđelić bude iz Crne Gore izručen zbog pravosnažne osude, on može (eventualno) tražiti da se postupak ponovi. Ovo „eventualno“ stoga što je on uredno primio optužnicu u predmetu pred Vukovarskim sudom (uručena mu je u zatvoru u Nišu), i na istu dao prigovor koji je odbijen. To znači da je Saša Sinđelić nesumnjivo znao za postupak u Hrvatskoj i u istom učestvovao. Ako mu sud ipak uvaži zahtev, i suđenje se ponovi, on se može pozvati na sopstveno zdravstveno stanje, koje je verifikovano nalazima veštaka, ali – ne čeka ga sloboda – već, umesto pritvora – zdravstvena ustanova (po svoj prilici specijalizovana neuropsihijatrijska ustanova).

Tamo će se po nalogu suda veštačiti ponovo njegovo psihičko stanje kako bi se utvrdilo:

1. Da li je krivično delo izvršio u stanju uračunljivosti, odnosno da li je ista bila smanjena u vreme izvršenja krivičnog dela, ili je uopšte nije bilo i
2. Da li njegovo psihičko stanje dozvoljava da mu se sudi (tzv. raspravna sposobnost).

Od ishoda ovih veštačenja zavisi dalji tok postupka – ali po propisima u Republici Hrvatskoj (koji su slični sa propisima u R. Srbiji i R. Crnoj Gori) Sinđelića tamo čeka ili dugogodišnji zatvor ili dugogodišnje lečenje pod nadzorom i po odluci suda.

Kako god okrene, minimum dve decenije iza rešetaka (bolničkih ili zatvorskih – njemu će biti svejedno), od kojih ga neće spasiti ni Katnićevi vapaji, ni trenutna pasivnost hrvatskog pravosuđa.

Meni se čini da je upravo Katnić svoj odnos prema Sinđeliću i gradio na obećanjima da će ga u Hrvatskoj proglasiti neuračunljivim, te da će posle toga Saša biti slobodan čovek. Dakle, obećao mu je slobodu u hrvatskom sudskom postupku za ubistvo, za koji niko u Crnoj Gori do 10.04.2017. godine nije ni znao, osim gospodina majora tužioca i tajnih službi Crne Gore.

Kao što sam gore pokazao i dokazao, tako nešto nije moguće, pa ako je Katnić obećao slobodu Saši, sva je prilika da svoje predizborno obećanje (dato pred izbore 16. oktobra 2016) svedoku saradniku neće ispuniti.

I stoga je upravo sad pravo vreme da zajedno sa čitavom ovom aferom raskrinkamo i njenog glavnog glumca Sašu Sinđelića, novog „studenta Nastića“.

U željnom iščekivanju ročišta u ovom postupku, te novih medijskih bisera majora Katnića,

Miroje Jovanović, advokat, jedan od branilaca gospodina Andrije Mandića u lažnoj tužilačkoj aferi „Državni udar“