Piše: Jovan Pješčić

Usled očajnih rezultata na privrednom planu, igranja ruskog ruleta sa turističkom sezonom i  narastanja zjapeće crne rupe u budžetu, bezumni gospodar radi jedino što umije – umnožava bezakonje i silu.

1) Sudija Đukanović i logika kristalne noći

Neposredno nakon novembarske ,,kristalne noći“ 1933. godine koja se odigrala u Trećem rajhu, jedna od paradoksalnih situacija bila je da su jevrejski vlasnici radnji koje su devastirane morali da plate Trećem rajhu čišćenje ulica i druge štete javnom radu i miru, nastale usled uništavanja njihovih radnji.

Izgleda da se istom logikom kao i službenici Trećeg rajha rukovodio budvanski sudija za prekršaje Marko Đukanović kada je 24-godišnjem Đorđiju Đurađešiću izrekao kaznu od 1000 evra zbog ,,omalovažavanja policijskog službenika“ Asmira Dervića. Sve bi to olako prošlo da ne postoje dva snimka koji pokazauju da inspektor Dervić ne vraća telefon i ličnu kartu oštećenom Đuraševiću (krivičnopravna kvalifikacija Dervićevog djela varira od dalje sudbine telefona), odbija da se identifikuje (što je njegova obaveza kao ,,službenog lica“), posprduje se sa Đuraševićem šaljući ga u centar bezbjednosti dok je kod njega telefon i lična karta oštećenog, nakon čega policajac Božidar Kokotović bez razloga napada i prebija Đuraševića.

Da zaključimo – prvo te pokradu, pa te prebiju, pa te takvog dovedu pred sudiju Marka Đukanovića koji te novčano kazni jer si „omalovažio“ onog ko te pokrao i prebio.

Stoga je uputno da svi stanovnici Budve koji su tog ili nekog drugog dana kažnjeni od strane sudije za prekršaje Marka Đukanovića ili nekog njemu sličnog, dostave rješenja o kažnjavanju portalu in4s.net, kako bi ostao trag bezakonja i nasilja.

2) Epidemija usmenih naređenja, a za prokazane parije je sve pod odmah

Pravo ne voli usmene odluke i naređenja. Njima ne treba obrazloženje, iza njih ne ostaje trag, nema odgovornosti jer se naknadno uvijek ispostavi da pretpostavljenog ,,nijesu dobro razumjeli“.  Takvu usmenu odluku ili naređenje, morala bi da prati naknadna izrada pisanih odluka ili naređenja, što vrhuška policije skoro uvijek zaboravi. Za razliku od prava, svaki državni funkcioner koji bi da naređuje nepočinstva i krši zakone, obožava usmena naređenja.

Tako i za rokove, sve što vrhuška policije i pojedinci iz tužilaštva, pozivaju i naređuju sveštenstvu i vjernicima Srpske pravoslavne crkve, opozicionarima i slobodno-mislećim ljudima je ,,za odmah“. Pozivi ,,za odmah“ služe da dezorijentišu ljude, ne daju im vremena da promisle o tome zašto ih zovu, da razmisle o angažovanju advokata i razgovoru sa njime prije odlaska u stanicu ili tužilaštvo, da se presaberu.

Primjera je bezbroj, a evo samo nekih:

1. Komandir CB Budva Slobodan Kovačević ima usmeno naređenje (nema papir ni do danas) da blokira Opštinu Budva, zabrani ulazak zakonitom rukovodstvu, odbornicima i građanima, a asistira članovima grupe građana sa Slovneske plaže u uvođenju kriminalaca iz ,,obezbjeđenja“. Na stranu što je to naređenje pravno nemoguće , nije njegovo da se time bavi, on ga ima u usmenoj formi od svoje „komandne funkcije koju mora slušati“.
2. U noći kada je uručen poziv episkopu budimljansko-nikšićkom Joanikiju da se javi u CB Nikšić, poziv je glasio za ,,odmah“ – u sitne sate (kao i 90% poziva vrhuške policije sveštenstvu u proteklom periodu), a policajac saopštava da vladika Joanikije sa sveštenstvom mora da sjedne u maricu (gdje bi mu vjerovatno stavili i lisice, a sve kako bi ih prevezli cijelih 100 metara do CB Nikišić) jer ima takvo naređenje.
3. Direktor uprave policije Veljović, daje usmeno naređenje da pripadnici protivterorističke i posebne jedinice policije „asistiraju“ prilikom rušenja manastirskog konaka pri manastriru Svetog Vasilija Ostroškog na Briskoj gori kraj Ulcinja, cijeneći valjda da su četiri monahinje i par sveštenika izuzetna opasnost za poredak u vasioni. Ovo naređenje ne samo da je prekoračenje zdravog razuma, već je i direktno protivno odredbama pravilnika koji uređuje tu materiju (svi ,,razlozi hitnosti“ moraju u pravu detaljno i logički da se obrazlože).

A kada Miga Pejovića treba saslušati i procesuirati za dokumentovanu korupciju, što je glavni parametar u mjerenju vladavine prava iz ugla Evropske unije (EU vrednuje okončane postupke i osuđene funkcionere za korupciju), onda se samo za saslušanje čeka u trajanju gestacijskog perioda jedne slonice.

Čini se da kao da pravna država čeka 31.08.2020. godine. Do tada je, kako stvari stoje, na aparatima za disanje.