„Prazna kuća“ – film o Srbima otetim radi trgovine organima (VIDEO)
1 min read
Kadar iz filma
Ciklus svedočenja članova porodica kidnapovanih Srba, žrtava trgovine organima, portal KM Novine započinje povodom neljudskog festivala „Mirëdita, dobar dan” u Beogradu kojim se nastoji da Srbi budu okrivljeni za odbranu svojih imanja, porodica i KiM a zločini nad njima zaboravljeni pa čak i opravdani.
Pre, tokom i nakon rata Srbi na Kosovu i Metohiji su bili kidnapovani. Oteto je preko 1800 ljudi, iako broj zapravo nikada nije tačno utvrđen jer je bilo situacija kada su Albanci u logore vodili čitave porodice pa i sela, tako da niko nije ostao da ih traži. Prema tvrdnjama više različitih istražnih institucija i novinara kao u ovom slučaju, nedvosmisleno je dokazano da je najveći broj kidnapovanih završio kao žrtve tgovine organima u zloglasnoj „Žutoj kući“.
Srđan, mlađi brat kidnapovanog Dragana Ristića, svedoči o otmici do koje je došlo 22. juna 1999. godine na radnom mestu u fabrici baterija IBG u Gnjilanu, kada Dragan nije znao da tog dana niko od njegovih kolega Srba nije otišao na posao a šiptarski teroristi su već zauzeli fabriku. Sa Draganom kidnapovana su još trojica Roma od kojih je jedan kasnije detaljno opisao događaj Srđanu, što on opisuje u ovom filmu.
Prema njegovim saznanjima, do kojih je došao preko svojih izvora na albanskoj strani, njegov brat je iz jednog od logora odveden u Burel u Albaniju, gde se i nalazi Žuta kuća posle čega mu se gubi svaki trag.
Film „Prazna kuća“ je delo italijanskih novinara Nikole Sesa i Kristiana Elia. U nastavku serijala dokumentarca sledi film „Prazna kuća – jedna sestra dva brata“.
U drugom delu govori Olgica Božanić koja je sa svojom porodicom doživela napad terorističke OVK na Orahovac.
Po odbijanju napada i oslobađanju Orahovca od albanskih terorista, na putu njihovog povlačenja, svi Srbi iz sela Retimlje i Opteruša odvedeni su. Niko se više nije živ vratio a mnogima se zauvek gubi trag.
Izvor: KM Novine
i, opet…
…“srbija crna i gora“
….“Nemoguće je ne uvažavati ljude koji čuvaju svoju porodicu, pomažu jedni drugima, poklanjaju se Bogu u Duhu i istini, poštuju svog suseda i jedu pošteno zarađeni hleb. Ali je zato moguće gnušati se onih koji ništa od toga ne rade. I tada njihova zemlja polako i neprimetno prestaje da bude njihova….“, iz besede protojereja Andreja Tkačova
http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm
„Marko Marković, naš sunarodnik koji živi u „rasejanju”,
na “Zapadu”, u Evroamerici, 29. januara 1997. je,
u Petrovaradinu, rekao:
“Srpski narod je osuđen da kao nacija bude uništen:
osuđen je na smrt”.
Opstanak je moguć samo ako Srbi shvate tu opasnost, svoju osuđenost kao izazov, ali da pri tome shvate i to da je spas moguć samo pod uslovom Velikog duhovnog preobražaja.
Dakle, ili preobražaj, sa radikalno novim shvatanjem istorije (i zajednice) –ili nas više neće biti, a to nestajanje bi bar četrdeset do pedeset godišta naše dece doživelo kao ličnu patnju i nezaboravno poniženje od kojeg bi, kao ljudi, mogli da se „izleče” samo ako im uspe da tu patnju i poniženje, zajedno s nacijom srpskom, potisnu u mrak zaborava!…“, putokazuje blaženopočivši Žarko Vidović+
Vojnik,
https://www.youtube.com/watch?v=OZ7zjKmfmRE
Ivana Stevina, sestra naša, govori reči Dobrice Erića iz duša naših+
https://www.youtube.com/watch?v=osRSzPK6NNM
Ove zlikovce i ubice nasa patriotska vlast prizna za tkz drzavu.Posteno nema sta.