Pre 113. godina Tesla bio protiv veštačke hrane i znao kako da nahrani čovečanstvo!

“Hiljadu drugih zala možemo pomenuti, ali sva ona zajedno nisu ravna jednom jedinom: nedostatku hrane, koji donosi bedu, glad i osiromašenje”.

Ove reči Nikola Tesla napisao je u svom slavnom eseju “Problem povećanja ljudske energije”, koji je objavio u junu 1900.

Sto godina kasnije, 8. septembra 2000, Ujedinjene nacije usvojile su Milenijumsku deklaraciju i u njoj definisale osam razvojnih ciljeva koje treba ostvariti do 2015, pri čemu je kao prvi cilj definisano iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi.

Danas je u svetu oko 900 miliona gladnih ljudi.

Tesla pritom nije mislio na apsolutni nedostatak hrane, već samo na nedostatak zdrave hrane “dobre i obilne hrane”, kao i čiste pijaće vode, za koju je smatrao da se može dobiti pomoću usavršenih električnih uređaja koji bi jeftino proizvodili ozon “kao idealni dezinfektant”.

Zato je već 1900. digao glas protiv “proizvodnje veštačke hrane”, pošto ljudski rod predstavlja rezultat stalne vekovne adaptacije:

„Ne možemo se radikalno promeniti bez nepredvidljivih i verovatno katastrofalnih posledica, koje bi doneo nesiguran eksperiment s proizvodnjom veštačke hrane, zbog čega ga ne treba ni pokušavati.“

Zato se zalagao za povećavanje plodnosti obradivog zemljišta i čuvanje šuma, pošto “zemlja ne može beskrajno da daje život”, te je tražio način da joj se dodaju supstance koje od nje uzimaju biljke. Mislio je na jedinjenja azota, koja iz naše atmosfere treba da “oksidišemo i proizvedemo“.

Tesla je 23. juna 1938. registrovao i zaštitio robnu marku “ Factor auctus” (“Faktor rasta”). Učinio je to pošto je do detalja razradio sastav smeše za ishranu živine i golubova, prirodne hrane koju je dobio “revolucionarnim postupkom”, kako je to naveo u jednom tekstu.

Tesla nije komercijalizovao ovu originalnu recepturu, koja je trebalo da doprinese smanjenju “zla gladi”. Dokumentacija o “Faktoru rasta” čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.