Prebiračević: Kosovo i Metohija moraju ostati zauvek srpski

Piše: Vladimir Prebiračević

(Direktor Srpsko-Ruskog centra “Majak”)

Promena na poziciji predsednika SAD-a na koju od januara stupa Džo Bajden već počinje da daje znake promene politike svetskog policajca prema našem regionu. Naznake koje se uočavaju govore da će biti mnogo veći ali i ozbiljniji pritisci na našu zemlju kako bi mi priznali Kosovo kao nezavisnu državu.

Kosovo i Metohija su neotuđivi deo Republike Srbije i po našem ustavu koji je najviši pravni akt ali i po svemu ostalom ne manje važnom. Po tradiciji, nasleđu, pravoslavlju, identitetu, istoriji, zemljišnim knjigama i vlasničkim listama nepokretnosti itd.

Po svemu je Kosovo i Metohija srpska zemlja i tako će ostati i u buduće bez obzira na trenutnu okupaciju i bez obzira na, mogu reći, udruženi zločinački poduhvat kako bi se sveta srpska zemlja zauvek otela od Srbije ali i ti zločinci oličeni u razno raznim međunarodnim organizacijama, komisijama, evropskim parlamentima i koje kakvim senatima pa ipak shvataju da mi ako ne pristanemo da učestvujemo u njihovoj zamisli onda znači da ipak nisu uspeli da Kosovo bude nezavisno.

Dežurni lobisti ali neki od njih direktno ekonomski zainteresovani da zaštite svoje investicije na KiM koje ekonomski odlično eksploatišu u stilu pravih neokolonijalnih parazita.

Danijel Server i Madlen Olbrajt ulažu svaki napor i svaki atom snage kako bi izdejstvovali svoje zamisli i kreirali neke svoje realnosti bez obzira što se igraju sa velikim brojem ljudskih života sa ovog prostora. Ali to njima nije ni najmanje važno. Važan je samo kapital koji se može akumulirati na ovom prostoru ali u njihovim rukama ako ne direktno a ono njihovim nalogodavcima.

Ali da se ne varamo da su njima albanci na kosovu nešto bitni. Kad im ne budu trebali ostaviće ih kao i Kurde u Siriji na milost i nemilost bilo kome. Sto puta ću ponoviti onu Čerčilovu – da u politici nema prijateljstava nego samo interesa. I da nikakva ljubav njih ne vezuje nego čisti interes zapadnih zemalja a prvenstveno SAD i Nemačke da na ovom prostoru sprovedu svoju politiku i svoje zamisli, a Albanci su samo puko sredstvo za tu nečasnu rabotu.

Ništa njima nije sveto pa bi one koji su rušili spomenike svetske kulturne baštine ali sa prefiksom srpske, što će reći rušili su i palili srpske srednjevekovne manastire na KiM koji su svedoci i dokaz jake srpske države ali i dugovečnosti postojanja srpskog naroda na ovim prostorima.

Sada bi polupismeni albanski istoričari i ostali falsifikatori istorije da prikažu iste te srpske manastire kao svoje iako je veoma jasno poreklo svih onih koji su stvarali te verske objekte. Ali to je za njih sasvim normalno jer ako su im Austrougari napravili prvu državu a za istoriju i poreklo izabrali ličnosti i događaje iz srpske istorije, potpuno je smešno i raspravljati o njihovom poreklu. Setimo se samo Skenderbega ili preciznije Đurđa Kastriota.

Ništa to njih ne sprečava da i dalje uporno, pod patronatom onih koji im takve zadatke zadaju, falsifikuju i okreću sve što mogu da zamisle a sve sa pratećim elementima rušenja spomenika na grobljima kako bi i mrtve izbrisali sa lica zemlje i kako bi za dvadeset godina tvrdili da tu Srbi nikada nisu ni živeli.

U inat tome i u inat svima nikada ne treba ni pod kakvim okolnostima da priznamo za nezavisno ni jedan centimetar Kosova i Metohije nego da uporno tražimo da se trenutno važeći dokumenti kao što su Rezolucija 1244 Ujedinjenih Nacija sprovode u punom kapacitetu pa ako ne sad a onda kad se steknu povoljniji uslovi. Nikakav fiktivan ulazak u EU nije nagrada za, slobodno mogu reći, zločin prema sopstvenom narodu i prema svim pretcima ali i prema svim budućim potomcima. Nikakva obećanja i nikakva materijalna nadoknada ne mogu biti zamena za ovakav čin.