Preci i pendreci

Piše: Bećir Vuković

Matija kaže da je nemoguć urbani pjesnik iz Rovaca.

Nas interesuje nešto što je moguće: moguće čeljade bez svojstava iz Morače sa  nekoliko neuhvatljivih građanskih profila. Je li moguće da je moguće. Razumjeli bi i moračke građanske ideje, kad bi se saobraćaj Platijama  odvijao u jednom pravcu. Bez, kočnica…

Je li nagorela kruška sasvim izgubila bitku, iako pod stare dane rađa. Dosad je moglo kako ko hoće, pa i stara kruška divljakuša sto godina da čuva zidine, ali posad neće. Proteklo je i to vrijeme. Noću, po karamučini kad se prst pred nosem ne vidi, išao je za mirisom kruške, dok čelom ne udare u direk od vrata… Podraniće, napuniće džepove krušaka, pa u Kolašin da referiše…

Je li moguće da građanske ideje kipe preko vrhova Morače, i opet otiču sutokom Platija.

To je još jedan očigledan dokaz, samo ne znamo čega. Ma znamo i čega, samo ga je rano išćerati iz ladovine. I idejama treba umjeti odoljeti. Ali, noćašnjoj ideji se predajem: čoek sa građanskim profilom, najsličniji je nevjerniku u braku. Ovakva ideja je i zagonetna, i zastrašujuća.

Naime, zastrašujuće su takozvane fiks – ideje, koje su u teoriju uveli francuski psiholozi. Ne znam kakva je ovo ideja ako nije iz fiks oblasti: čoek iz naših oblasti sa građanskim profilom, liči na dezertera. A dezerter je isto što i preljubnik. U praksi, pak, to se sasvim slaže. Nijesu li, u stvari, i dezerteri i preljubnici – lažni.

Nekad su Brđanske đevojke bježale od dezertera, danas im trče u zagrljaj. I to se slaže.

Umjesto zemlje predaka – postali smo zemlja pendreka. Urbano, nema zbora, samo da se ne protumači pogrešno.

Poslije
Poetskih urvina
Urezano u Platije

Od Starca Milije
Do Vukovog Matije

Na biciklu, sa ruksagom, kacigom, u bermudama, obiđoh, ljetos, katunište. U kolipštini nabrah zelja. Otkuda dolaze trenuci takve sentimentalnosti, nikad nećemo znati. Koliko se najdalje može osjetiti prošlost. Eto, takav trenutak bez korijena preživi negdje na pustoj planini.

Zborila je jedna baba iz Krnje Jele. Kako smo bili srećni do uoči rata. A, onda, k’o da đavo banu među nas. Samo, baba, nije znala da poslije sreće, dolazi nesreća. Dalje i ja znam pametovati…

Ko izgubi živu vezu sa narodom, oblači gaćice i ljubičaste prslučiće građanštine. Ali kad je samo, najradije suknjom obriše nos.

Nađe se po vukojebini i takvih Srba –  separatista – koji bi da obezbijede još koju deceniju plaćene dokolice. Ne smijemo propustiti kopiju gledišta modernih Srba od Mioske pa do uvrh Treske.

Konačno, i Šavnik je upisan u turističku mapu kao urbano mjesto. Ali, uoči  promocije (a radi upisa u svetski univerzalni urbanizam), iz apoteka su izbacili raso, i surutku.

Pobaučke su dolazili u apoteku da kupe plastičnu bocu rasola, i surutke. Boca rasola 50 centi, bočica surutke 49 centi.

Omekšana pendrekom, neomekšana finom tradicijom, sirova pamet izobliči čeljade u strašilo.

Ovaj put nikuda ne vodi. Ne može biti put koji nikuda ne vodi. Ovaj je vodio samo niz  Mrtvicu. Vodio je i do groblja koje više niko ne koristi.

Tako mu i dođe: Srbin sa građanskim idejama, negdje je ispod svakog nivoa. Istim putem je i doš’o Srbin – separatista – slika i prilika građanina – dezertera – preljubnika. Drugom prilikom pomenućemo i – devstvenika.

Sa tog nivoa nema se kud ploviti, bez u prljave građanske vode.

Raspra pod kurškom divljakušom

– Vođe ćemo to naše pitanje, riješiti..!
– Ma, nemoj..?
– Da se ja nešto pitam, ne treba nam Srbija, to ćemo sami..!
– A, pošto se ništa ne pitaš, ne avetaj. Evo, dokle si, sam, doćerao..? Danas ruše crkve, sjutra će i grobove….

I, poslušaj, slušaj samo vladiku Rada..!