ИН4С

ИН4С портал

Преци и потомци: Може ли Црна Гора бити монархија?

1 min read
Тај облик владања је природан Србима и највише одговара њиховом темпараменту и карактеру
kruna-stefana-decanskog

Круна Стефана Дечанског којом је крунисан и краљ Никола

Пише: Иван Милошевић

Јучерашње парадирање челника ДПС-а и њихова намјера да врате посмртне остатке потомака династије Петровић у Црну Гору, ма колико био политички трик, негдје крије и питање – може ли и треба ли Црна Гора да буде монархија? То питање актуелним властодршцима вјроватно изгледа као врхунска небулоза, а са њима би се сложила вјероватно и двотрећинска већина актуелних интелектуалаца, а о обичном народу и да не говорим. Да се неким чудом врати краљ Никола на Цетиње, вјерујем да би га први испратили тамо одакле је дошао баш ови што су јуче бриге бринули о његовом потомству!

Да ли, дакле, Црна Гора може и треба ли да буде краљевина? Свака српска породица, барем она која још увијек није заборавила да се тако зове, воли да има домаћина. Не виртуелног који носи панталоне, него стварног чувара куће и рода. Његова улога је да симболично означи јединство својих укућана и да буде ослонац у најтежим ситуацијама. За њега нема безизлазних ситуација и увијек има рјешење за све недаће. Укућане око себе окупља не реда ради, него ауторитетом главе породице. Иако се чини да је везан разним обавезама, такав домаћин је слободан човјек и има моћ да пресуди тамо гдје треба да се суди, али и да увијек опрости. Није то оно што каже обичан народ да је „Бог и батина“, јер таквом домаћину батина није потребна. Умјесто ње ту улогу има права ријеч, очински савјет и љубав.

Некоме се може чинити да је патетика, али као што је неко домаћин, тако је и неко краљ у свом народу. У монархији има неке мистичне и есхатолошке поруке, односно свијести да овај свијет није коначан крај и да треба бринути и онима, што након прекида појединачног живота, настављају да живе. Монархија је духовни непрекидни ланац прожимања народне траиције, обичног народа и монарха. Иако ланац подсјећа на ропство и неслободу у овом случају тај ланац, који се успоставља између монарха и народа је ланац слободе, односно независне одлуке да се буде за нешто, а против нечега.

У том ланцу негдје се налази тајна српске монархије. И то је било одлично познато старим Црногорцима. Иако има доста пародија на рачун службе црногорском Господару, негдје иза свих тих  формализама, дише једна битна ствар која је суштина монархије, а то је комплетно животно јединство народа и монарха.

Уколико се монархија тако схвати, да ли је она могућа у Црној Гори? Мислим да јесте, али је нажалост она немогућа у садашњим условима. Јер како можете говорити о монархији у једној заједници која је подијељена по свим питањима, такорећи од избора управника зграде, па до предсједника државе. А још када се томе додају недоумице око идентитета, онда није тешко претпоставити да би  било који монарх у таквој ситуацији одавде побјегао главом без обзира. ДПС је толико оголио своју диктаторску власт да је у Црној Гори чак немогућа и људска расправа о монархији, а камоли њено васпостављање. Због тога остаје на младима да и ову тему уврсте на списак својих интересовања, па можда нека будућа генерација и буде у прилици да васпостави такав облик владања.

Да је било среће и повољних историјских околности, Србија и Црна Гора су увијек требало да буду монархије. Тај облик владања је природан Србима и највише одговара њиховом темпараменту и карактеру. Срби су овдје гдје су, баш и због тога што више нијесу монархије и што су у једној епохи прихватили да живе у републици. Посебно их је уништило социјалистичко и самоуправљачко схватање живота и власти, које им је наметнуло систем који је био потпуно супротан њиховом темељним опредјељењима. Нажалост посљедице поменутих система још увијек трају код Срба, па претпостављам да ће достина њих овај текст сматрати лупетањем једног доконог убијеђеног монархисте. Можда и јесте, али боље и то, него да пишем оде овим данашњим скоројевићима, ДПС „принчевима“ и њиховом „краљу“, као што то неки раде!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Преци и потомци: Може ли Црна Гора бити монархија?

  1. Intelektualcu-neandertalcu Djikanu. Monarhija nije društveno-politički sistem. Prvo nešto nauči pa onda pametuj. Knjigu u šake.

  2. Srbstvo srbstvo pa cg kraljevina
    Zar opet ispocetka
    Pa dokle majkovici
    Ako vec pises i razmisljas onako uvgrubo receno figurativno
    Gdjeje tu jedinstvena ujedinjena srbska kraljevina
    Srbija
    I kralj nikola u nezavisnoj cg uci svoje male srbcice da treba da ljubecjelokuonu svoju otadzbinu sve srbske zemlje
    A ti zapeo za rubce

  3. … To je kao zagovarati da se svuđe ide pješice, jer je zdravije i prirodnije svakom ( čovjeku) Srbinu!
    Zagovrnici monarhije i jesu neka vrsta posljednjih “ političkih romantičara“. Koji imaju iskrivljenu sliku o svakolikoj prednosti monarhije, koja komparativno nije pružila ni jedan dokaz svoje superiornosti i učinkovitosti u odnosu na druge društveno-političke sisteme. Konačno, definitivno je prošlo vrijeme kada su monarsi stvarno vladali, upravljali zemljama principom neupitne, apsolutne volje vladara.
    Danas, u ustavnim i parlamentnim monarhijama preostali kraljevi „kraljuju“ ali ne vladaju!
    Povratak na monarhiju se u principu smatra anahronim, a budućnost društvenog uređenja se traga u teorijskoj sintagmi “ korjenske demokratije “ koja će smeniti predstavničku.
    S druge strane, monarhija, recimo, većina ispitanika u jednoj anketi sprovedenoj na Novom Zelandu asocira na despotiju, samovlašće i tiraniju.
    I da zaključim, monarhija je moguća, ali ona svakako nije prirodna, kako to zagovara autor teksta koji komentarišemo.
    Čovjek je od kada zna za sebe politički organizovanog u stalnoj potrazi za “ zlatnim runom“ idealne Platonove države!

  4. Sve se busaju u Petrovice. Povjerovao bi covjek njihovim krokodilskim suzama. Pa ajde, zivog potomka dinastije imate,pa ga postavite za monarha.
    Da da…niste ni vi ludi i blesavi. Kukavice obicne.

  5. Сваки човјек има права на заблуде, поготову у политици, некад су нам чак и потребне, поготову оне романтичарске. Ипа, уважени ауторе, поприлично сте претјерали са својом заблудом…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *