Предлог буџета Србије за 2021. годину направљен је у складу са постављеним циљевима, а то је опоравак привреде

Економисти сматрају да је циљ да привредни раст догодине буде шест одсто врло амбициозан и тешко остварив.

Предлог буџета за 2021. годину направљен је у складу са постављеним циљевима, а то је опоравак привреде. Али над плановима се надвија сенка короне као ризик да, због евентуалног погоршања пандемије, циљеви можда не буду достигнути, оцењују економисти.

Иван Николић са Економског института каже да је предлог државне касе срочен тако да одржава фискалну стабилност и смањује јавни дуг, што је постављено као циљ. Намера је да минус у државној каси не буде већи од три одсто БДП-а, што води смањењу јавног дуга.

– Изазов је то што је пројектовано да ће привредни раст бити шест одсто. То није мало и неће бити лако достићи га. Добро је што је предвиђен пораст капиталних инвестиција јер на тај начин држава подржава динамичан раст привредне активности – каже наш саговорник.

Упитан да ли у предлогу буџета види простор за нову помоћ привреди, јер су ових дана привредници предложили нове мере, Николић каже да је у новој Фискалној стратегији остављен фискални простор, резерва, за мањи пакет помоћи привреди који би могла да добије зависно од евентуалног новог погоршања. Али не тако велик као овогодишњи.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је економски оквир буџета преамбициозан, јер је предвиђен привредни раст од шест одсто. По њему много је реалније да буде достигнуто три, четири одсто и то ће бити сасвим солидан резултат. Ризици због неизвесности трајања пандемије остају велики.

– Планирано је да укупне инвестиције, то значи и државне и приватне, буду повећане 13,3 одсто, што мислим да је прецењено. Држава можда може своје да реализује, али под знаком питања су стране директне инвестиције, као и приватне. Кад је производња мања због короне, тешко ће неко да се одлучи да инвестира. Претпоставка креатора економске политике је и да ће лична потрошња да расте догодине 5,4 одсто и мислим да је и то прецењено. Реално је да буде три-четири одсто. Тај пораст се заснива на расту плата у јавном сектору и пензија, док раста плата у привреди неће бити, а могућа су и отпуштања – сматра овај економиста.

Арсић додаје да су прецењени приходи чији је раст процењен на шест одсто у односу на последњи ребаланс. Подсећа да у наредној години долазе на наплату порези и доприноси за она предузећа која су искористила државну помоћ. Они ће се наћи у ситуацији да морају да плате и те заостале и редовне порезе, и то за време првог квартала, када ће пандемија очигледно и даље трајати. Зато ће бити предузећа која ће тражити репрограм, а резултат тога је пад пореских прихода. А све то води повећању минуса у каси.

Љубодраг Савић, такође професор на Економском факултету у Београду, каже да то да ли ће држава успети да остане у оквирима планираног дефицита од три одсто БДП-а, не зависи само од рада владе и привреде, већ од околности које диктира пандемија, а ту пре свега мисли на растуће трошкове здравства. Ти трошкови морају бити неприкосновени, јер је важнија глава на раменима од тога да будемо сиромашни наредних десет година.

Он није оптимиста да ће јавни дуг моћи да се смањи на 58,7 одсто БДП-а и каже да ту алхемију не види. Ризици су велики, почев од смањене активности предузећа, па до мањег прилива страних директних инвестиција. Јесте да су најављене јапанске инвестиције од 1,9 милијарди евра, али док се не реализују, рано је о томе говорити. Тако смо говорили и о улагању немачког „Тениса”, па ништа. И „Фолксваген” је на крају отишао у Кину због добре економије и великог тржишта. Од Нове године привреда ће морати да плаћа заостале порезе и доприносе, а већ се чују захтеви за нову помоћ.

У предлогу буџета за субвенције приватним предузећима намењено је укупно 14,9 милијарди динара. Средства су, између осталог, намењена за спровођење уговора о заједничком инвестиционом улагању између Републике Србије и „Фијата” и уговора о оснивању „Ер Србије”. За измирење преузетих обавеза по уговорима о додели средстава за директне инвестиције субвенције су намењене за „Џонсон електрик” Ниш, „Кромберг и Шуберт” Крушевац, „Есекс” Зрењанин, „ЗФ Србија” Панчево, МТУ Београд, „Хенкел Србија” Београд, „Линглонг” Зрењанин, „Планинку” Куршумлија, Хемијску индустрију „Невена Београд” и друге.

– Подржавам субвенције које се дају за привлачење директних инвестиција, али не оне за „Фијат” и „Ер Србију”. Субвенције су се показале као боља варијанта од директне помоћи предузећима. Код првих држава контролише да ли је инвеститор испунио обавезе, па му тек онда даје следећу траншу. Не даје на лепе очи. У случају поменуте две светске велике компаније, њих помаже мала сиромашна Србија само да не банкротирају. Дебелу гуску још мажемо машћу. Кад подвучемо црту колико за ових десет, 11 година држава субвенционише „Фијат”, види се да је то од посла века постао фијаско века. Питање је да ли уопште можемо да раскинемо уговор и којим пеналима су они заштићени – каже Савић.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: