Предмет против Самарџића: Нововић чека доказе из Сплита

Специјално државно тужилаштво (СДТ) Црне Горе још води извиђај у кривичном предмету који је у љето прошле године, формиран против бившег начелника Генералштаба Војске Црне Горе, адмирала у пензији Драгана Самарџића, саопштено је “Вијестима” из те институције.

У том предмету истражује се евентуална одговорност Самарџића као тадашњег припадника Југословенске ратне морнарице (ЈРМ) и команданта једног од њених ратних бродова, за ратне злочине почињене 15. новембра 1991. у Сплиту.

“У кривичном предмету формираном поводом текста објављеног у медију ‘Вијести’, под насловом ‘Гранатирање Сплита и улога Драгана Самарџића’, ради утврђивања основа сумње да је учињено кривично дјело против човјечности и других добара заштићених међународним правом је у току извиђај и прикупљају се подаци, обавјештења и докази од Жупанијског државног одвјетништва у Сплиту, а у оквиру поступка међународне правне помоћи у кривичним стварима”, казао је “Вијестима” специјални тужилац, портпарол СДТ-а Вукас Радоњић.

Он, међутим, није прецизно одговорио на питање – које је мјере и радње до сада СДТ преузимао у овом извиђају и чиме је то конкретно резултирало, односно да ли је СДТ сакупио довољно доказа за евентуално подизање оптужнице против бившег првог човјека Војске Црне Горе.

“Вијести” су у августу прошле године објавиле текст о до тада мање познатој улози адмирала Самарџића као припадника ЈРМ у ратним дејствима у Далмацији у јесен 1991. године, посебно о његовом учешћу у нападу Тактичке групе “Каштела” ЈРМ на Сплит и околину 15. новембра 1991. године.

Бродови ЈРМ, међу којима је била и ракетна топовњача РТОП-406, којом је командовао тадашњи поручник фрегате Драган Самарџић, у рано јутро тог дана отворили су ватру и погодили бројне цивилне и културно-историјске објекте по Сплиту. Страдало је двоје цивила, пет је повријеђено, а један припадник хрватских оружаних снага је рањен.

Поред осталога, погођен је и трајект “Владимир Назор” који је био везан у сплитској трајектној луци и том приликом смртно су страдали управитељ строја тог цивилног брода Динко Марас и вођа строја Јуре Калпић, а рањен је кормилар Анте Видовић.

Хрватски форензичари каснијом анализом су утврдили да је “Владимир Назор” погођен гранатама калибра 57мм које искључиво користе ракетне топовњаче ЈРМ у својим брзометним топовима “бофорс” са којима су ти бродови наоружани.

Званична верзија хрватских истражитеља била је да је трајект погођен и чланови његове посаде – цивили усмрћени и рањени гранатама испаљеним са РТОП-405, а не њене близанкиње РТОП-406 са командантом Драганом Самарџићем која је тада такође дејствовала по цијевима у Сплиту.

Некадашњи начелник Генералштаба ВЦГ одбио је да одговори на питања “Вијести” тим поводом, да би у накнадном реаговању на текст нагласио да “никада нико из ТГ ‘Каштела’ није издао наређење да се гађа било који цивилни објекат, нити су они намјерно гађани”.

Истакао је и да са брода којим је командовао, наводно “није упућена ниједна граната на Сплит”. Због тог гранатирања које је третирано као “ратни злочин против цивилног становништва”, хрватски судови су процесуирали 31 припадника ЈРМ и то углавном у одсуству, јер су били недоступни хрватском правосуђу.

Они су 1993. године осуђени на високе затворске казне. Хрватске власти, по јавно доступним листама осумњичених за ратне злочине у тој држави, никада нијесу официјелно истраживале, нити процесуирале Драгана Самарџића.

Портпаролка Жупанијског државног одвјетништва Сплита Рене Лаура, “Вијестима” је у августу прошле године казала да је провјером кроз евиденцију Жупанијског државног одвјетништва у Сплиту утврдила да Драган Самарџић не пролази кроз ову евиденцију односно да “против именованог није поднесена казнена пријава због казненог дјела ратног злочина против цивилног становништва из чланка 120. ставак 1. Основног кривичног закона Републике Хрватске.”

Лаура је подсјетила да је Жупанијско државно одвјетништво у Сплиту “подигло оптужницу број КТ-5/92 од 7. српња 1992. против тридесет једног (31) окривљеника због казненог дјела ратног злочина против цивилног становништва из чланка 120 ставак 1 Основног кривичног закона Републике Хрватске”.

“Чињенични опис овог казненог дјела односи се на нападе борбених постројби окупаторске српско-црногорске војске тзв. ‘Југославенске народне армије’ на ширем подручју опћина Сплита, Трогира, Каштела, Солина, Брача и Плоча у времену од 14. рујна 1991. до 28. сијечња 1992”, појаснила је Лаура.

Оптужница и истрага

Хрватско тужилаштво против 31 припадника ЈРМ на челу са вицеадмиралом Милом Кандићем, 1992. године подигло је оптужницу којом је их је теретило за ратни злочин над цивилима на подручју Средње Далмације, спроведен од краја љета 1991. до јануара 1992. године. “Изравно заповиједајући, преносећи или извршавајући заповједи одговорни су за смрт петоро цивила и 22 рањених, те голему материјалну штету на цивилним, стамбеним и господарским објектима од 32 милиона марака”, писало је у тој оптужници на којој се већина оптужених нашла и због напада бродова ТГ “Каштела” на Сплит 15. новембра 1991. и гранатирања цивилних циљева у том граду и на оближњим острвима. Међу оптуженима, било је и неколико команданата ратних бродова што су учествовали у нападу на Сплит и оближња острва 14. и 15. новембра 1991: командант ВПБР-31, капетан фрегате Драган Јовин, командант ВПБР-34 капетан фрегате Илија Брчић, командант ТГ “Каштела” капетан фрегате Зоран Гилић, као и командант РТОП-404, поручник бојног брода Драгутин Хорват.

Иако су на списку оптужених од којих је 31 проглашен кривим и осуђен на високе затворске казне, била и неколицина подофицира који су службовали на копну и којима нису биле потчињење никакве борбено јаке јединице, па и командант једног малог и ненаоружаног помоћног брода ЈРМ – лучког реморкера, те чак и официр машинско-техничке стрке који је био управитељ строја на ВПБР-31 те као такав није уопште ни могао бити актер ватреног дејства тог брода по Сплиту, занимљиво је да се на списку оптужених које је гонило хрватско Тужилаштво није нашло име команданта РТОП-406, тадашњег поручника фрегате Драгана Самарџића, иако је његов брод 15. новембра 1991. дејствовао топовима калибра 57мм по циљевима у Сплиту.

Црногорско СДТ којим руководи главни специјални тужилац Владимир Нововић, ипак је 32 године касније, одлучио да одмах, након што су “Вијести” објавиле текст о учешћу Самарџића и РТОП 406 којом је он командовао у гранатирању Сплита, отвори истрагу и покуша утврдити да ли је бивши начелник Генералштаба ВЦГ тада учинио нешто што би га сада могло инкриминисати пред нашим правосуђем.

Из Министарства одбране којим је тада руководио у међувремену смијењени министар Рашко Коњевић (СДП) нису одговорили на тражење “Вијести” да та институција званично прокоментарише улогу Самарџича у ратним дешавањима у Сплиту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: