Предсједник
Када у ријетким тренуцима изађе на јавном мјесту, толико га чувају да то више личи на прву параду поноса у Црној Гори.
Пише: Горан Шћекић
Предсједник свих грађана мора бити слободан човјек.
Ако грађани Црне Горе немају слободу нема је ни предсједник.
Он нигдје не иде сам, он не вози бицикло, не иде на пијацу.
Када у ријетким тренуцима изађе на јавном мјесту, толико га чувају да то више личи на прву параду поноса у Црној Гори.
Наш предсједник изгубио је чуло укуса и чуло мириса.
Он никада није осјећао прољећну свјежину и љетњу жегу.
Не осјећа глад и јад свог свог народа.
Да ли ће осјетити надолазећи мирис јесени, сазнаћемо 30. августа.
„Јесен стиже дуњо моја“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ljudi, njemu sigurno nije dobro. Nije on namazani mangup koji može i poligraf da prevari. On je tipičan đilkoš koga je moć ponijela, i koji je izgubio vezu sa realnošću. Vidite li kako se znoji kada ga dohvati malo jači novinar? On je mislio da sve što je državno da je njegovo. I da će vladati dva vijeka. Upao u živo blato, i ne zna kako dalje. Sada je u panici. Kako li se osjeća kada čuje kako hiljade njegovih Nikšićana skandira Milo lopove? Muka je to. A glumi ravnodušnost. I stabilnost države. Kako nikada nije pomislio da je oteto-prokleto. Kako se ne sjeti onih koji su nasrtali na Cetinjski manastir kako su završili. Ona gnjida od Sveta je još i dobro prošla. A šta njega čeka-viđećemo. Nadam se uskoro.
Zrelo je vise da ta dunja padne, trula je odavno, crvi je jedu.
Scekic britko
i pismom i karikaturom.