Предсједник (не) вјерује премијеру

Предсједнику Црне Горе Јакову Милатовићу није било довољно 25 секунди да из два пута одговори на питање у разговору за „Вијести“ вјерује ли премијеру Милојку Спајићу, лидеру Покрета Европа сад, чији је страначки замјеник.

Истовремено, чини се да није увјерен да програм Европа сад 2 може бити остварен за годину дана, подсјећајући да је за приближан раст плата и пензија чланици ЕУ Хрватској требало шест година, иако оцјењује да то у Црној Гори може брже, „у мандату једне владе“, али без укидања доприноса за пензије.

„Милојко Спајић и Јаков Милатовић су ПЕС. И ПЕС не постоји ни без једног, ни без другог“, тврди Милатовић, док размишља о својој будућности у највећој владајућој странци.

И даље је оптимиста да се преговори са ЕУ могу завршити до 2026. а Црна Гора постати чланица до 2028., упркос томе што то најмање зависи од њега, а највише од других органа извршне, судске и законодавне власти, као и политичке воље Брисела и држава чланица. Тврди да је својом дипломатском активношћу промијенио перцепцију Црне Горе код својих значајних саговорника, и отворио пут за покретање европских интеграција са мртве тачке.

Каже да не прихвата „српски свет“, сматра да о томе треба да се јасно изјасне и други највиши државни функционери, нема личне односе са предсједником Србије Александром Вучићем, тврди да није био снисходљив кад је похвалио његово познавање вина, али сматра да су избори у Србији и наводи о крађи ствар грађана те државе, са којом Црна Гора треба да има најбоље односе.

То што је вјерник је његово лично осјећање, али тврди да никоме не вјерује слијепо, па ни свештеницима СПЦ којој припада, али каже да не познаје довољно „црквене прилике“ да би одговорио на питање треба ли да постоји црква Црне Горе, како је назвао бивши премијер Здравко Кривокапић.

И са шефом парламента, као са премијером, каже да гради „институционалан однос“, али се не осјећа одговорним за „кадровска рјешења“ у новој власти, због којих су негодовали међународни партнери, иако се залагао да и ЗБЦГ буде њен дио. Не сматра да Андрија Мандић може квалитетно доносити одлуке у Савјету за одбрану и безбједност, ако не жели да прима обавјештајне податке.

Зашто сте тако сигурни да ће Црна Гора затворити сва поглавља до 2026. а постати чланица ЕУ до 2028. с обзиром на стање и односе на политичкој сцени, у парламенту, судству, тужилаштву, с обзиром да то најмање зависи од Вас, а готово потпуно од осталих органа извршне, законодавне, судске власти, а онда и од политичке воље ЕУ?

Када сам прије седам мјесеци почео да говорим о тим роковима, многи су мислили да сам био превише оптимистичан. Чини ми се како је година пролазила да је тај оптимизам код многих прелазио у један основани реализам. Данас сам још сигурнији у то што сам тада рекао.

Имамо нови сазив Скупштине, нову Владу, први пут након више година комплетиран је судски савјет, Уставни суд, мислим да ћемо ускоро добити и новог врховног државног тужиоца, предсједника Врховног суда, добили смо и нову гувернерку Централне банке и то су све били прави и позитивни кораци на нашем путу европских интеграција. Без обзира на нека политичка превирања, показали смо да смо земља у коју је након дугог низа година стигла демократска зрелост, коју смо показали и на предсједничким изборима, кроз једну цивилизовану транзицију власти.

Са инаугурације на којој су били и сви државници из региона послата је изузетно добра порука, слика из Црне Горе. Мислим да смо ту слику послали и кроз миран процес парламентарних избора. Црна Гора је данас земља у којој избори више нису питање живота и смрти, него једна нормална демократска пракса гдје се награђују они који су добро радили, а они који нису не.

Чини ми се да су многе ствари биле и заокружене, управо побједом на предсједничким изборима. Замислите данас каква би Црна Гора била да ја нисам ушао у ону предсједничку трку након неправедне дисквалификације мога колеге. Мислим да о овим стварима о којима ме Ви сада питате, вјеројатно не бисмо ни разговарали. Кључан догађај у 2023. години који је био предуслов тих добрих ствари и на крају и предуслов ове динамике коју сада имамо, којом смо откључали процес европских интеграција, се управо десио кроз ту историјску побједу на предсједничким изборима.

Али ако су већ почеле трзавице у влади око безбједносног сектора између конституената, што је исто битан сегмент интеграција, ако видимо да је могуће уцјењивање европске агенде неким стварима, мислите ли да су сви на фону да треба да брзо идемо у ЕУ и да је то најважније?

Увијек у животу можете ствари да посматрате на начин да је чаша полупразна или полупуна. Ова чаша је тренутно полупуна и она треба сада неким нашим заједничким дјеловањем додатно да се напуни. Мислим да је наша европска агенда заједнички именитељ, ако га имамо на политичкој сцени онда је то пуноправно чланство Црне Горе у ЕУ.

У праву сте, постоје трзавице, ја нијесам дио тих трзавица али као и сваки грађанин их примјећујем, мислим да су такве трзавице дио свих демократских процеса и оно што је важно да се пронађе политички компромис и да се пронађу добра рјешења као резултат, не бих чак рекао трзавица, него неких политичких процеса. Што се тиче поглавља 23 и 24, знате да су она кључна, знате да би требало да испунимо одређене ствари како бисмо испунили привремена мјерила.

На чему заснивате оптимизам да ћемо доћи до неких пресуда за високу корупцију и организовани криминал, када имамо нереформирано судство, које је и даље у сјенци Весне Меденице. Моје питање је зашто мислите да то тако брзо може све да се деси до 2026?

Што се тиче госпође Меденице, често заборављамо да споменемо и ми овдје, а мислим и Брисел, да смо као друштво пуно урадили у претходном периоду, поготово након промјена 2020. године, у томе што дио нашег правосуђа више нијесу они људи због којих је можда наше правосуђе било перципирано као потпуно политички поткупљено. Знате, многи од тих људи који су требали да се боре у име грађана Црне Горе против криминала и корупције, су били саставни дио и, наводно, карика у ланцу криминала и корупције. Они више нису дио система.

Мислите да их тамо више нема?

Ових на највишим позицијама, сасвим сигурно пуно мање него што је то био случај прије. То је крупан корак напријед. Били смо лоши као друштво у претходном периоду у проналажењу политичког консензуса око именовања људи од интегритета који ће наставити истинску борбу против криминала и корупције, а сада се дешава управо то. Надам се искрено да ћемо на тај начин наставити у наредном периоду. Више пута сам истински подржао рад специјалног државног тужиоца.

Ако се сјетите шта је промјена само једног човјека успјела да уради у том систему, онда је логично закључити шта промјена више људи, под условом да смо довели праве људе на права мјеста, треба да у наредном периоду уради кад је у питању реформа правосуђа у Црној Гори. Мислим да је дистрибуција правде у претходном периоду била селективна. И то је оно што је највише неђе тиштало наше грађане. Искрено се надам да је прошло вријеме селективне правде.

Од ступања на дужност у мају имали сте живу дипломатску активност на високом билатералном и мултилатералном нивоу. Шта је на Вас оставило најупечатљивији утисак из тих сусрета, а шта сте најкорисније постигли за Црну Гору?

Промјена њихове перспективе у односу на Црну Гору је највећи успјех који сам постигао. Четири пута сам се билатерално састао са предсједником Макроном, а знате колико је Француска важна у контексту европског одлучивања. Први наш сусрет је био доста другачији у односу на овај сад у Паризу, гдје сам примљен у његовој резиденцији.

Управо континуитет и упорност мог презентовања суштинских промјена у Црној Гори, које су дошле као резултат политичких промјена, детаљно објашњавање шта се то заправо дешава је и код њих промијенило одређену визуру према Црној Гори. Нико ко је у претходном периоду представљао Црну Гору није имао тако интензивну активност на највишем свјетском нивоу.

Само у току једног мјесеца састао сам се са енглеским краљем, француским, италијанским и њемачким предсједником. И у разговору са свима њима, пуно смисленије, боље позиционирао сам државу Црну Гору и имао прилику да вратим онај углед, изгубљен у процесу различитих афера које је креирао бивши режим. На тај успјех сам посебно поносан, мислим да је све то и дало један вјетар у леђа Влади, да заједно са предсједником и осталим институцијама система у наредном периоду још боље позиционира Црну Гору, а да та наша међународна позиција додатно буде крунисана управо пуноправним чланством у ЕУ.

Црна Гора мора постати још кредибилнија НАТО чланица, а то може постати кроз реформу владавине права, кроз реформу у нашем безбједносном сектору, кроз људе на врху који немају афера иза себе, јер кредибилност значи и повјерење. Од првога дана сам инсистирао на истинским европским интеграцијама које предуго трају у Црној Гори.

Кад кажем предуго трају, то се врло лако може мјерити и у новцу. Сада добијате годишње неких 30-40 милиона евра средстава ЕУ. Да смо пуноправна чланица, та средства би била десетоструко виша, између 200-300 милона евра годишње. То вам је на нивоу друге дионице аутопута између Колашина и Андријевице.

Због тога је важно да заиста истински интензивирамо процес реформи како бисмо убрзали европске интеграције. Свака изгубљена година је изгубљени новац који је нама неопходан за финансирање наше инфраструктуре у циљу економског развоја.

Споменуо бих овдје сусрете и са гђом Фон дер Лајен, и са предсједником Европског савјета г. Мишелом, и са секретаром НАТО-а г. Столтенбергом, и са америчким државним секретаром господином Блинкеном. Све је то заиста допринило да се на најважнијим светским адресама другачије посматра Црна Гора.

Говорили сте јавно да нема пуно координације са Владом око тих дипломатских активности и представљања земље и вођења вањске политике. Ви имате своја уставна овлашћења, Влада има своја. Зашто нема консултација?

Координација рада генерално институција система недостаје у Црној Гори, како би се додатно систем оптимизовао и како би систем давао квалитетније и боље резултате. Инсистирам управо на институционалној сарадњи и кабинет предсједника је већ почетком новембра позвао Владу на консултације о координацији и генералном усаглашавању одређених важних тема у домену спољне политике.

Неопходна је и координација, тј. дискусија у односу на теме које се тичу одбране и безбједности, и консултација у односу на многе друге важне друштвене теме, и ја сам сигуран да ће она вјероватно почетком наредне године доћи до свог изражаја.

Мислим да је, поготово у ових претходних два мјесеца рада владе, Влади био фокус на заокруживању буџета за наредну годину и сасвим сигурно да очекујемо онако интензивнију сарадњу и интензивније састанке са Владом кад су у питању ове теме.

Али до тих консултација још није дошло и стиче се утисак да то није само због заузетости владе буџетом, него због, рецимо, односа владе према предсједнику. На примјер, Црна Гора има само неколико амбасадора. Из Владе кажу да ће они предложити амбасадоре, тражити агреман и кад га добију тек онда се консултовати са Вама и са Скупштином и објашњавати недоумице. Може ли се поновити лоша кохабитација у овој области као за вријеме Вашег претходника Ђукановића са другим владама која је и довела до ове ситуације са амбасадорима?

Па ја не бих прејудицирао шта се може десити, нити бих превише драматизовао. Мислим да су уставне надлежности ту врло јасне. На крају предсједник својим указом поставља амбасадоре. Пуно је природније да се консултације десе у почетној фази тог процеса него у крајњој. На мени је је да укажем на исправност одређених процедура, а на свима осталима је да то ураде или не ураде. Чињеница да смо од неких тридесетак и нешто, амбасадора или шефова мисија остали на пет или шест, и то је црвени аларм. Сасвим је сигурно да је то приоритет предсједника а мислим да је то приоритет и Владе и заиста бих волио да што прије дође до консултација.

Спекулише се да Ваш однос, а нарочито комуникација са премијером, нису добри. Моји извори тврде да о томе чак причају и високи страни званичници са којима вас двојица разговарате, да је то дошло и до тог нивоа. Наводно те међусобне комуникације уопште нема, ни службене, ни приватне, упркос неким покушајима са Ваше стране. Зашто је то тако? Је ли ријеч о личном сукобу двојице некадашњих најближих сарадника, „дијагностичара и хирурга“, како је г. Спајић то једном дефинисао? Шта је и кад пошло наопако?

Не мислим да су ствари сад пошле негдје толико наопако.

Мислим на Ваше односе, и личне и службене. Мање ме занимају лични, а више службени, јер од тога зависи како функционише држава.

Сматрам да је врло важно институционализовати односе, поготово из перспективе некога ко је предсједник државе или некога ко је предсједник владе. Мислим да сам свој однос показао и лично, и професионално, и државнички, у тренутку када сам преузео велику одговорност у септембру 2022. године и стао на чело изборне листе за изборе у Подгорици гдје смо побједом утемељили политичку снагу покрета.

Тада сте претпостављам комуницирали нормално?

Свој однос сам показао у тренутку, баш у тим данима када сам добио ћеркицу Ану, када сам преузео једну одговорност коју би мало ко преузео и након једне неправедне дисквалификације, а бога ми и направљене грешке и ушао у предсједничку трку.

Ваше или његове?

Наше, али највећим дијелом његове. Тада сам преузео одговорност и трасирао коначно пут побједи на предсједничким изборима, која је била одлучујући темељ свих осталих политичких збивања у земљи и чиме је негдје трасирана у коначници и ова садашња влада. Мислим да сам свој однос показао и након парламентарних избора, када сам први пут у Црној Гори показао на који начин се процес консултација о мандатару ради на један инклузиван и транспарентан начин, и за само десетак дана, мандат дао, заслужено, г. Спајићу.

А мислим да сам и свој однос показао управо овом вањско-политичком активношћу, у односу на коју сам откључао многе ствари и трасирао један лакши пут влади за њене ингеренције. А то су ти свакодневни резултати који су неопходни на нашем европском путу. Тако да у том смислу, вјерујте, ја сам од почетка био врло принципијелан и ја ћу наставити да будем принципијелан.

Какав је човјек Милојко Спајић?

Слојевит. Тренутно је човјек који има озбиљну енергију да изнесе одређене реформске подухвате у Црној Гори. Ја сам ту да подржим све оно што је добро и да наравно будем корективни фактор за ствари које сматрам да нијесу добре.

Вјерујете ли му?

(тишина девет секунди…) Ја мислим да није важно да ли му ја вјерујем колико је важно да му грађани вјерују.

Дио грађана је на изборима показао да му вјерује, да ли му Ви вјерујете?

(тишина 16 секунди…)

Ево да вам помогнем, да ли вјерујете да је могуће извести програм Европа сад 2 за годину дана? Да ли сте икад видјели како је могуће извести тај програм? Да ли знате одакле ће доћи новац за тај програм, који је био основа побједе на изборима ваше странке? Неки посматрачи су констатовали да га Ви нисте пуно користили у вашој предсједничкој кампањи. Да ли вјерујете да је то могуће?

Ја сам више пута образлагао како доћи до циља – повећања животног стандарда, у овом случају до просјечне зараде од 1000 еура. У новембру 2022. године, након локалних избора, изнио сам пет кључних тачака у правцу постизања тог циља – инвестициони циклус, поготово у саобраћајну инфраструктуру, унапређење кредитне активности у земљи, кроз трансформацију ИРФ-а у развојну банку и оснивање кредитно-гарантног фонда, суштински боље позиционирање грана наше привреде које дају велику додатну вриједност, прије свега пољопривреде и енергетике, пословни амбијент и одређена законска рјешења која су потребна земљи како би земља била привлачнија за стране инвеститоре, и реформе које би требало спровести како бисмо откључали европска средства. То је сада и дио овог плана раста за Западни Балкан. Рекао сам да је тај циљ тренутно остварен у сусједној Хрватској.

Али не за годину дана…

И исто тако сам тада исто рекао да до тога може доћи у оквиру мандата једне владе.

То су четири године.

Хрватској је требало шест година, да на одржив начин, без мијењања одређених системских ствари, овдје мислим прије свега на начин међугенерацијске пензионе солидарности… Ове године, Хрватска има просјечну зараду од 1100 еура. Њој је требало неких 6 година да дође до тога са неког износа од 700 и нешто еура, што је упоредиво са оним гдје смо ми сад.

И плус су имали тај новац из ЕУ који Црна Гора нема.

Говорим из искуства Хрватске, која је већа од Црне Горе? И онда је логично базирати, и мислим да је исправно рећи, да би Црна Гора као мањи систем могла брже. Ја заиста не желим да кажем, нити да лицитирам. Рекао сам да би у току мандата једне владе било реално то очекивати – без мијењања одређених системских ствари које тренутно постоје у Црној Гори, а прије свега мислим на начин на који се издваја у Фонд ПИО и начин на који се пензије финансирају. Ту сам био врло јасан.

Опет смо на питању повјерења. Рекли сте да вјерујете да Мандић дијели Ваш и премијеров став о европском и евроатлантском путу Црна Горе. Знам да су Вам Ваши високи европски и амерички саговорници постављали и тешка питања о учешћу ЗБЦГ у власти и прије него што је власт формирана, о г. Мандићу и његовим раније исказаним ставовима, који су супротни вашој декларисаној и политици Црне Горе, о агресији Русије на Украину, санкцијама, НАТО-у, Косову итд. Зашто толико вјерујете Мандићу? Ваши критичари Вас понекад оптужују да Ви у ствари дијелите те раније Мандићеве ставове, а да Ви нисте искрени у овим својим званичним изјавама. Што кажете на то?

Нисам сигуран да начин на који сте поставили питање рефлектује неке истините ставове.

Слободно ме исправите.

Да вас подсјетим да нијесам био судионик ниједног састанка на којем је преговарано о новој парламентарној већини или влади Црне Горе. Питање које сте мени поставили је прије свега за г. Спајића, предсједника владе, и г. Мандића, предсједника Скупштине. Моји ставови су од почетка врло јасни, прецизни и принципијелни, о неопходности Црне Горе да добије политички стабилну и инклузивну владу.

Али сте једном рекли да бисте вољели да видите ЗБЦГ и ГП УРА у власти…

То сам тада говорио због тога што је влада која има парламентарну већину, која је квалификована у Скупштини, управо она која ће бити успјешна у премошћавању одређених ствари које су важне за наш европски пут. И управо као што видите, квалификована већина која постоји у парламенту и која на тај начин подржава владу, је управо изњедрила именовања о којима смо раније говорили, која су важна како би се откључао наставак нашег европског пута.

Морам да примијетим да је и дио опозиције гласао за та именовања.

Дио странака које представљају мање бројне народе, такође УРА. Не заборавите да сам ја такође од почетка подржавао принципијалан став да би влада Црне Горе и парламентарна већина морала да има и партије које представљају мање бројне народе. То се на крају није десило. Тако да о кадровским решењима заиста не бих говорио, нити сам утицао на њих. Поштујем предсједника Владе, предсједника Скупштине, имам институционални однос са њима и то је то.

Управо се тај принцип инклузивности показао као исправан. Замислите како би изгледала Црна Гора, да је предсједник Ђукановић остао на челу државе, или да је, рецимо, влада формирана уз ону малу подршку од четрдесетак посланика у парламенту. Да ли бисмо данас откључали у потпуности наш европски пут? Остављам то грађанима да просуде и не бих заиста више коментарисао кадровска решења која су дошла апсолутно мимо мог мишљења или мог учешћа.

Ви сте и даље замјеник предсједника ПЕС-а, али тамо нисте активни својевољно или не, не учествујете у кључним одлукама странке, опет својевољно или не. Је ли то одржива ситуација са Вашег и са аспекта странке. Какви су ваши планови? Хоћете ли остати тамо? Шта ћете ако вас искључе из ПЕС-а, како неки спекулишу? Зашто нисте иступили из ПЕС-а ако не учествујете у раду страначких органа?

Тачно је да је мој статус замрзнут, да је моје дјеловање у органима партије де фацто замрзнуто. Било је важно да останем у ПЕС-у, након што сам постао предсједник, како бих негдје додатно допринио консолидацији политичке ситуације у Црној Гори. И мислим да је то сада из ове перспективе, поготово у ових претходних седам мјесеци, се показала као добра одлука.

Али како, ако нисте били активни, ако сте замрзили свој статус?

Мислим да је само моје присуство у ПЕС-у негдје додатно било гарант одређене стабилности, која је била врло важна, сада и на почетку. Од три велике политичке побједе које је ПЕС имао на изборима предводио сам двије. И са колегом Спајићем заиста урадио пуно да дође до политичких промјена у земљи. Мислим да је то била кључна улога коју је покрет Европа сад имао за демократски развој наше земље.

То је било до сад, шта даље?

Мислим да ћу се у односу на ту одлуку, као и у односу на сваку другу коју сам до сада донио, одредити врло одговорно у консултацијама са многим људима око себе, и у ПЕС-у, и сигурно донијети одлуку која је најбоља за интересе Црне Горе. Јер је и ова одлука коју сам донио, а која се тицала овог претходног периода, била прије свега донесена не чак ни у интересу ПЕС-а, колико у интересу Црне Горе.

Посматрам политику, а самим тим и партију, као инструмент који доноси одређене бољитке за Црну Гору. И управо на тај начин сам и доносио одлуке у претходном периоду. Често се прича о том нашем односу, стално се ставља фокус на неке лоше дијелове тог односа. Ниједан однос између два човјека није црно-бијел. Поред пуно условно речено, бијелих ствари, а оне се односе и на резултате у Подгорици, и на предсједничку трку, и на парламентарну трку, и на повећање плата, и на повећање пензија, и на меритократију, уз све ове остале лоше аспекте, стално се некако ставља неки фокус на ове црне ствари.

И на тај начин додатно и медији стварају једну искривљену слику одређених ствари. И онда улазимо у једно врзино коло из кога је тешко изаћи. Заиста покушавам да се увијек када доносим неку одлуку мало измакнем и покушавам да се ставим у ципеле и друге стране. И чини ми се да сам у претходном периоду углавном доносио неке добре одлуке. И сигуран сам да ће то тако бити у наредном периоду.

Је ли једна од опција у том Вашем размишљању шта ћете да радите, да оснујете своју странку или се придружите се неким људима који су већ у парламенту из ПЕС-а, рецимо ове двије посланице, или људима из бившег СНП-а? Да ли има неких конкретних размишљања око тога шта ћете у том правцу, ако би се десило да напустите ПЕС-и или да не будете више у ПЕС-у на било који начин?

Имам утисак да та нека моја политичка повезаност са одређеним појединцима или политичким групама можда чак и лажно представљана од стране одређених структура из ПЕС-а, које би можда биле видљивије у ПЕС-у да у ПЕС-у нема Јакова Милатовића. Милојко Спајић и Јаков Милатовић су ПЕС. И ПЕС не постоји ни без једног, ни без другог.

Сасвим сигурно не могу ни ја вам рећи шта је будућност, али знам да вам могу рећи да ћу се увијек одговорно однијети и сваку одлуку на тај начин донијети и кад је у питању ПЕС, а прије свега кад је у питању интерес Црне Горе. Али понављам, чини ми се да та прича о мојој повезаности са неким структурама изван ПЕС-а се стално некако лажно пласира, имам осјећај можда чак и од неких унутар самога ПЕС-а.

Ми смо већ постали политички велика партија различитих људи и сасвим сигурно да ни у нашу партију није ушао свако са истим добрим намјерама. Вријеме ће најбоље одвојити жито од кукоља. Чак можда ни ови процеси који се дешавају, који су на прву лопту, за црногорско друштво, нови, нијесу лоши. А вријеме је мајсторско решето за све.

Можете ли ми рећи која вам је политичка партија парламентарна најближа послије, претпостављам, ПЕС-а?

Мислим да се то може негдје и дјелима закључити. Знати и сами да сам прво након избора у Подгорици, за разлику од процеса формирања владе, у једном дану договорио нову градску власт. Тада са коалицијом ЗБЦГ, ГП УРА и Демократама.

Моје питање је више било идеолошком смислу, мислио сам на ваше политичке преференције. Та коалиција у Подгорици је била баш идеолошки разнородна, јер је и ту и више пута до сад било „хајде да се удружимо против ДПС-а“ умјесто „Црна Гора треба иде у овом или оном правцу“. Јер је то био неки предуслов да се ово све деси…

Ми смо тек сад ушли у фазу, када ће свака партија морати мало смисленије да промишља и презентује своје политике, своје политичко дјеловање. ПЕС је партија коју сам са господином Спајићем, креирао као партију центра. И на тај начин Вам и дајем одговор шта сам ја по неком свом увјерењу.

И да на тај начин припадам и то једној умјереној политичкој мисли. Наравно, сада постоје сегменти гдје можемо дискутовати. Да постоје одређене ствари гдје је човјек више лијевог центра, неке гдје је човјек више десног центра. Врло је важна родна равноправност. То сам истицао и док сам био министар економског развоја. Врло ми је важна зелена агенда и зелена транзиција, одрживост као концепт.

У дијелу вањске политике сам, и то је негдје дио и мог, хајде тако да кажем, личног обликовања, истински Европљанин. И заиста истински демократски оријентисан човјек. Сматрам да је држава резултат друштвеног договора који се пресудно одређује на изборима, који морају бити демократски. Еуроатлантски сам оријентисан, знате сами да сам живио и у Америци и у многим земљама Западне Европе, поготово у Великој Британији, која ме јесте пресудно академски и професионално обликовала. Тако да, ето оно што сам рекао за господина Спајића какав је он човјек, да је слојевит, сада могу и то и да кажем и за самога себе, да сам и ја сасвим сигурно један слојевит човјек.

Је ли и даље ваш став „никад са ДПС-ом“?

Мислим да мало ко осим мене, тренутно на политичкој сцени, може рећи да није кокетирао са ДПС-ом. Што видно, што невидљиво. И ту је тај континуитет мог принципијалног дјеловања, јер овдје се не ради о ДПС-у, него се ради о ономе што је ДПС представљала у нашем друштву, у перцепцији и чињенично. Мислим на злоупотребу нашег правосуђа, на селективну правду, на 25 одсто становништва на рубу сиромаштва, на 11 година преговарања са ЕУ, на дискриминацију по националној основи свих у претходних 30 година, прво Црногораца, па онда Бошњака, Албанаца и на крају Срба.

У свом политичком дјеловању никада нисам кокетирао са таквим политикама, а оне су све до сада биле сумиране у ономе што је представљала Демократска партија социјалиста. Ја мислим да ће бити важно и за наредни период да се та партија реформише и мислим да и овај начин предстојећих избора у самом ДПС-у јесте један добар показатељ неких исправних корака напријед.

Премијер Албаније рекао да је на неки начин готово са Отвореним Балканом. Је ли то готова прича с обзиром да је активиран Берлински процес, да су почели да се дешавају ствари, да се Европска Унија укључила са додатним новцем, да условљава тај новац том регионалном сарадњом, отварањем тржишта?

Црногорска економија, од свих економија Западног Балкана је највише оријентисана на економије Западног Балкана. Добросусједски односи и регионална сарадња је питање наше економије, а наша економија је питање бенефита и добробити наших грађана.

И свако ко то не разумије, директно ради на штету наших грађана. Имате сигурно десетак различитих регионалних економских иницијатива, од којих је негдје сигурно најважнија ова гдје сарађујемо као регион у оквиру нечега што је покренуто 2014. године, а што се данас зове Берлински процес. И то је оно што сам ја у свом инаугуралном говору рекао да јесте и треба да остане приоритет регионалне сарадње иза Црне Горе. Али не треба затварати врата кад су у питању остале регионалне економске иницијативе.

Дубоко вјерујем да Црна Гора ту мора да буде локомотива. Ми смо у позицији, зато што смо најмањи, зато што немамо проблема са другим земљама региона, зато што смо економски најнапреднији, зато што можда смо у институционалном смислу највише одмакли, да вучемо тај процес напријед и да је и зато Европској унији потребна успјешна прича о Црној Гори, коју и регион треба да прати.

И ја мислим да је наша улога у наредном периоду, и то сам и у свим разговорима рекао, управо та да је прича уласка Црне Горе у ЕУ прича која ће додатно погурати и остатак региона да можда убрзају своје реформске процесе како би и они постали дио заједничке породице. А дубоко вјерујем да трајна стабилност и просперитет западног Балкана је када све земље постану дио Еуропске уније.

Да ли мислите да та Црна Гора као локомотива одговара на примјер Александру Вучићу, за кога, на основу свега што ради, поједини аналитичари кажу да би брзо напредовање Црне Горе ка ЕУ био крај његове власти у Србији?

Ја мислим да су позитивна дешавања у Црној Гори добра за остатак региона. Исто као што су, рецимо, одређене позитивне економске ствари које су постојале у земљама региона, укључујући и Србију и Албанију, у претходном периоду, биле позитивне и добре за Црну Гору. То је мој приступ политици и на тај начин промовишем и заговарам и улогу Црне Горе. И то је то.

Колико сте Ви блиски са Вучићем?

Мислим да сте закључили из мојих досадашњих разговора да је сваки мој однос институционалан. И будите увјерени, као што сам рекао да сам један од малобројних политичара који у претходном периоду није кокетирао са г. Ђукановићем, исто тако сам и један од вјероватно малобројних политичара који се никада нису срели са господином Вучићем осим институционално. А Ви закључите онда остатак.

Шта мислите о Вучићу, посебно након ових посљедњих оптужби страних и домаћих посматрача у Србији и опозиције да су ови избори покрадени, посебно у Београду. Његови сарадници кажу да су у прошлости слали гласаче и у Црну Гору, на исти начин на који су сад тамо долазили. Многи га по ауторитарности изједначавају са Ђукановићем, кога сте поразили. Шта мислите о тим оптужбама да су избори покрадени? Већ сте рекли да је ДПС владао можда 30 година и на основу крађе на изборима.

Сјећате ли се мојих изјава када сам сматрао да се што се тиче избора у Црној Гори питају грађани Црне Горе, а не никако било ко из Београда, Брисела или Вашингтона? Исто тако ја заиста не бих тренутно коментарисао господина Вучића. Више пута сам рекао да је г Вучић предсједник Републике Србије и ми имамо институционални однос два предсједника која су на челу двије сусједне државе. Исти такав однос имам и према предсједнику Ердогану, који је предсједник такође једне нама важне земље.

За кога такође кажу да је ауторитаран лидер…

Исти такав однос имам и наравно са многим другим државницима, са предсједником Мацроном као предсједником Француске. Ја мислим да је важно да у Србији постоји политичка стабилност и просперитет, зато што је то важно нама као сусједној земљи.

Мислите ли да је Вучић тај који осигурава ту стабилност и просперитет или је ријеч о стабилократији која је била у Црној Гори?

Ја мислим да о томе најбоље треба да суде грађани Србије. Мислим да је предсједник владе Републике Хрватске, господин Пленковић, дао један добар одговор који је можда овдје добро да ја поновим, да су резултати избора у Србији политичка реалност која се десила у Србији.

Најближи Вучићеви сарадници, медији под његовом контролом, готово свакодневно отворено промовишу концепт „Српски свет“ и у томе рачунају и Црну Гору. Он себе сматра предсједником свих Срба, а не само Србије. Додик отворено заговара уједињење Србије, Републике Српске, и Црне Горе. Је ли мјесто Црној Гори у тој причи? При чему сте се Ви већ изјаснили о Додиковим тврдњама… Да ли треба то да кажу предсједник скупштине или премијер, рецимо?

Ја мислим да многи други у Црној Гори нису били довољно јасни по том питању. Свако ко има највишу функцију у земљи морао би да има јасне ставове. Ја их имам. А ја јесам да Црна Гора има најбоље могуће односе са Србијом. Али заиста нисам присталица никаквог другог света, осим овога нашег заједничког европског.

Ја мислим да у том смислу чини ми се имам саговорнике у свим другим земљама западног Балкана, укључујући и Србију. И та земља има јасан европски курс и мислим да управо требамо да заједнички радимо на томе да што прије и ми и они будемо дио Европске уније, али и сви остали. Што се тиче моје вањско-политичке оријентације, ја вјерујте мислим ако је ико био јасан, ја сам био јасан. Апсолутно кредибилно чланство у НАТО савезу и истинске европске интеграције. Али те европске интеграције укључују доношење одлука у земљи које су транспарентне и инклузивне.

Не можемо ми само да причамо о европским интеграцијама, а да дијелима показујемо супротно. Морамо и ријечима и дијелима да показујемо посвећеност вањско-политичким циљевима. И наравно оно што сам више пута рекао у току овог разговора, посвећеност добросусједским односима, за које сматрам да смо их поправили, укључујући са Србијом. И мислим да управо наши грађани имају тренутно бенефите од тога, али заиста ја нисам дио било каквог свијета осим овог демократског за који се снажно залажем.

Јесте ли позвани на обиљежавање неуставног дана Републике Српске 9. јануара? Ако јесте, хоћете ли се одазвати? И да ли је прихватљиво да и један државни званичник Црне Горе иде тамо и крши одлуке органа БиХ и тиме показује непоштовање према тој држави?

Позван сам. Нећу ићи. Знате мој став који се тиче цјеловитости БиХ, то је наша државна политика, то је и мој став. Имам јако добар однос са сва три члана предсједништва, и са г. Комшићем, и са г. Бећировићем, и са госпођом Цвијановић. Након посјете Београду, Загребу и Љубљани, моја наредна билатерална посјета у оквиру региона биће Сарајеву, и то је већ начелно договорено са г. Бећировићем, који преузима предсједавање предсједништвом БиХ, чини ми се негдје крајем марта, почетком априла.

Управо ћу и на тај начин показати свој однос према цјеловитости БиХ, уважавајући оба њена ентитета, и Републику Српску, и Федерацију БиХ, и оно што је тренутно дио њиховог заједничког договора. Што се тиче осталих државних званичника Црне Горе, свако ће својим дјеловањем показати одређене политичке ставове.

Медији и свјетовни и црквени званичници из Србије а и неки у Црној Гори активно су водили пописну кампања, као и представници Бошњака и Хрвата. Треба ли Црна Гора или да ли постоји нечији план да она постане држава конститутивних народа, као што је Босна и Херцеговина и Сјеверна Македонија, или да остане секуларна и грађанска држава?

Ако постоји било какав план, ја сам против тог плана. Аполутно сам посвећен Црној Гори као земљи која је утемељена на антифашизму. Више пута сам говорио и о жртви коју је моја породица дала у борби против фашизма и нацизма. Посвећен сам Црној Гори као секуларној држави, гдје је јасна раздвојеност државе и цркве, као грађанској држави, гдје је грађанин тај који је носилац суверенитета, без обзира је ли тај грађанин по националном опредељењу Црногорац, Србин, Бошњак, Муслиман, Хрват, Албанац или Ром.

Ту сам ја врло јасан. Постоји Устав, постоји оно што је мој вредносни став и ја се за такву Црну Гору залажем. Али исто тако, желим овдје да кажем да је у претходних поготово 20-так година пред промјене које су дошле у Црној Гори, да су многи људи због својих националних припадности, националних осјећања, језика којим говоре били дискриминирани и да им је био отежан приступ тржишту рада или рецимо запослење у оквиру органа државне управе.

Ја бих волио да је Црна Гора сада равноправно друштво, без обзира на националну, вјерску, сексуалну или било какву другу оријентацију или природност. И то је оно зашто се ја борим и то је оно што ја промовишем.

Много је оптужби, а и дијелом то се може видјети голим оком да Српска православна црква врши извјестан штетан утјецај на друштво и политику, нарочито након литија и смјене власти. 42. влада је наводно формирана под патронатом Амфилохија у Острогу. Свештеници чак јавно подржавају кандидате за управљачка мјеста у предузећима. У извјештајима ЕУ се говори да је СПЦ главни фактор утицаја Русије на Западном Балкану и у Црној Гори, а критичари њени да служи промовисању српског света. Ви сте вјерник, да ли свештеници СПЦ прекорачују границе своје законима и уставом дефинисане улоге у Црна Гора? Ако сматрате да су неке линије пређене, које су то?

Рекао сам да се снажно залажем и верујем у секуларну државу Црна Гора, гдје је јасно подијељена државна и црквена власт. То је мој став. То јесам ли ја вјерник или нијесам вјерник, је питање моје, то је моје лично осјећање.

Питао сам зато што то може код неких људи да дође у колизију са неким другим стварима и онда слијепо вјерују свему што свештеници причају.

Ја не вјерујем слијепо и мислим да су грађани стекли тај утисак да ја нијесам човјек који слијепо вјерује било коме. Крштен сам у Митрополији цногорско-приморској Српске православне цркве. Мислим да Митрополија као дио Српске православне цркве у Црној Гори ужива велико повјерење грађана и ја ту чињеницу поштујем.

Можете ли рећи зашто сте убјеђивали г. Кривокапића или зашто сте заједнички донијели одлуку да се не потпише уговор са СПЦ тада кад сте ишли на оно чувено путовање у Београд?

Тада сам сматрао да темељни уговор треба потписати у Црној Гори. И драго ми је што је он на крају и потписан у Црној Гори.

Је ли то био једини разлог?

Мислим да Црна Гора и историја цркве у Црној Гори заслужује и заслуживала је да управо се то потписивање и деси у Црној Гори. Ја сам политички поздравио то што је и господин Абазовић потписао темељни уговор и што смо коначно ставили то питање ад ацта и што је на тај начин негдје заокружен један правни однос између цркве и државе. Исто као што је тај правни однос заокружен са римокатоличком црквом, са исламском заједницом и јеврејској заједницом. Мислим, на крају крајева, да је то било и очекивање јавности, поготово након избора 2020. године, и то је то што имам да кажем у односу на ту тему.

Да ли дијелите став господина Кривокапића да централа СПЦ у Београду не би имала толики утицај овде, да је Амфилохије жив? Да ли мислите да треба да постоји Црква Црне Горе, како је он назвао?

Ја нисам познавалац црквених прилика, тако да не могу да вам одговорим на то питање и мислим да није ни смислено да одговарам на то питање, а уколико сам и сам рекао да заговарам секуларност, одвојеност државе и цркве, а то јесте питање црквеног устројства, и зна се ко на крају крајева одлучује о питању црквеног устројства. Ја имам према митрополиту црногорском господину Јоаникију и патријарху српском господину Порфирију став узајамног поштовања и то је то што ја имам да кажем.

Кад ЗБЦГ хоће да мијења Устав треба да кажу да је то врло тешко

Из ЗБЦГ већ отварају на основу претпостављених резултата пописа питање промјене Устава у вези са српским језиком као службеним, којим сте и Ви рекли да говорите. Да ли мислите да треба то радити или зашто? И са тим повезано идеја о двојном држављанству са Србијом. Како гледате на то што је Мандић навео да ће се у парламенту отворити дијалог о томе, о измјени закона, шта мислите о захтјеву ЗБЦГ за измјену државне химне. То су нека идентитетска питања која су дуго оптерећивала сцену и амбијент у Црној Гори. Изгледа да ћемо се тим морати бавити и у будућности.

Да, чуо сам. Устав ће вјероватно морати да буде промијењен у неким дијеловима који се прије свега тичу промјена Устава као неопходности придружења Црне Горе Европској Унији. Знате да ту постоје одређене обавезе о независности Централне банке, одређеним стварима која се тичу нашег правосуђа и мислим да су то суштински најважније ствари. Ја нијесам човјек који је до сада отварао те теме, нити ћу их отварати.

Подсјећам да је Устав врло тешко промијенити у тим аспектима о којима сте Ви говорили. Да поред квалификоване већине у парламенту морате имати референдум гдје би то питање потврдило три петине од укупно уписаних бирача.

То је негдје 300.000 људи треба да гласа за нешто, да би се то нешто промијенило. Мислим да је фер то рећи кад се тако нешто нуди. Ако је фер објаснити све кораке одређеног економског програма, тако мислим да је фер објаснити грађанима све кораке које је потребно имати да би се то десило.

Црној Гори је важно да се бави суштинским стварима које се тичу владавине права, одрживог економског развоја и земље једнаких шнси за све њене грађане.

То су те три теме које јесу европске интеграције. То је наш заједнички именитељ. Волио бих да се у наредном периоду додатно и политичка енергија и друштвена енергија највише усмјерава ка тим темама. Ја не могу да спријечим некога да отвори било коју тему. И сваку тему на крају у неком демократском друштву свако има право да отвори. Али о свакој теми увијек треба и говорити у пуном смислу те теме, а не рећи једно, а прећутати можда нешто друго.

Савјет за одбрану и безбједност у јануару

Савјет за одбрану безбједности се одавно није састао. Иако је шеф парламента рекао да је једном требало да се састане, па није. Значи, шеф парламента који не жели да прима тајне податке како га неко не би опотужио да их одаје, претпостављам, руским и српским службама. Зашто се није састао Савјет? Можда није било потребе? Или сте можда већ заказали сједницу?

Мислим да је договор да прва сједница Савјета буде у другој половини јануара. Мислим да ће се састанак управо десити тада. Ја сам у комуникацији са министром одбране, начелно договорио да то буде друга половина јануара.

Је ли је ријеч о именовањима у Војсци?

Тада ћемо и то дискутовати. Сигуран сам да ћемо у другој половини јануара имати један сет тачака о којима треба да дискутујемо. И на крају, да би било која од тих тачака била изгласана, мора да постоји консензус између три предсједника

Јесте ли сигурни да је увијек могуће доћи до тог консензуса? С обзиром и на ову чињеницу, да господин Мандић не жели да прима тајне податке, а како ће да одлучује на том савјету, ако нема исте податке које Ви имате. Посебно податке које долазе из других служби, из НАТО-а, за које му треба посебна дозвола…

Ја сам показао једну дозу одговорности и озбиљности функције коју ја покривам. Сматрам да је за свако добро одлучивање потребна и добра припрема. И сасвим сигурно да уколико је неко добро припремљен, уколико има податке, да је и одлука коју треба тај неко да донесе, сасвим сигурно боља у односу на ситуацију гдје немате податке, или гдје се са неким информацијама и подацима упознајете на лицу мјеста. То је нешто са чиме ће се свако сложити. Заиста не бих детаљније коментарисао учешће других чланова у Савјету, али ја вам кажем на који начин се ја односим према Савјету за одбрану и безбједност.

Нисам сагласан са многим ставовима цркве

Мислите ли да је све што та Митрополија и њени челници раде исправно, с обзиром на ову Вашу тежњу да Црна Гора буде секуларна држава?

Па ја сматрам да свако у друштву има своју одређену улогу. Као што католичка црква у односу на владу државне власти у многим земљама има конзервативније ставове када су многа важна друштвена питања, тема јавног дискурса, тако да вјероватно и црква у Црној Гори, без обзира је ли то римокатоличка или православна, има одређене конзервативније ставове. Да ли се ја са многима слажем?

Не. Али то не значи да ја њихов рад у другим дијеловима њиховог рада не поштујем. Не мора да значи да у свему треба да се сложимо. Управо такав однос постоји у демократским земљама Западне Европе и Америке, ја право да вам кажем, његујем један такав однос.

Знате и сами да поздравим оно што је добро, да умијем и да кажем када се не слажем са нечим, исто тако јавно. Мислим да с друге стране такође постоји уважавање и поштовање. Али будите сигурни да на моје ставове, ни једна вјерска организација нема апсолутан утицај.

Нисам само Вучића хвалио…

Неки Ваши критичари кажу да сте били снисходљиви према њему када сте изразили дивљење према његовом познавању вина пред камерама и новинарима, у тој некој полу-неформалној ситуацији.

Исто као што сам похвалио многе друге политичаре, и г. Раму, и г. Макрона, и гђу вон дер Лајен, тако и у том тренутку сам похвалио господина Вучића у дијелу његовог познавања вина. Апсолутно не мислим да сам урадио било шта погрешно када је у питању та моја реченица.

Мислим да су неке друге ствари које су постојале у претходном периоду пуно проблематичније за Црну Гору од те реченице коју сам јавно рекао у улози госта на једном врло добро организованом међународном догађају где је била снажно присутна и црногорска мала привреда, поготово наши мали произвођачи вина, наравно и Плантаже, гдје су они имали прилику да своје производе презентују великој међународној публици и да на тај начин додатно обезбиједе себи и одређене уговоре за будућност својих малих винарија.

Рођење кћерке и напад на Цетињу

Шта вам је био најпријатнији догађај ове године, а шта најнепријатнији?

Најпријатнији догађај је било рођење Ане 12. фебруара ове године. Постао сам отац по трећи пут. Након Саре, која сада има пет година, и Давида који има четири, добили смо и Ану. И заиста, то је посебан тренутак у животу сваког човјека, када добије дијете.

А најнепријатнији?

Па дефинитивно да је непријатан био догађај који се десио на Цетињу у оквиру предсједничке кампање, када сам доживио један физички напад, тада вјероватно још увијек од одређених структура које су биле вјероватно организоване од стране одређених људи против којих сам се политички борио.

То је било непријатно, али ето и након тог догађаја сам, што се каже, имао трибину на Цетињу и то вече опет још једну у Будви. Задржао присебност, задржао сталоженост и просто наставио да радим свој дио посла на унапређењу друштвене збиље у Црној Гори, која је суштински онда била сасвим сигурно заокружена и том историјском побједом на предсједничким изборима.

Нисте послије тога имали никакве проблеме на Цетињу?

Нисам.

 

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: