Представа Иване Жигон после премијере на крстарици Црноморске флоте, 12. јуна у Београду

Умјетник мора да буде ловац на истину, а умјетношћу се брани и душа Косова, каже глумица Ивана Жигон, која већ годинама поред глуме предано ради и на јачању руско-српских културних веза и помагању Србима на Космету.

Неће се Косово одбранити пјесмом, али и то је начин на који мора да се брани, јер ако живи у нашој души изборићемо се за њега. Ако га се пак одрекнемо немамо шансе да преживимо ни као људи, ни као народ, поручује Жигонова гостујући у емисији Спутњик интервју.

Глумица која је својевремено 2013. прва поново почела да обиљежава Дан побједе, дуго запостављан у Србији, ове године у склопу обиљежавања Дана Русије 12. јуна премијерно ће извести представу „Остајем са тобом, Русијо“, на сцени „Раша Плаовић“, а бесплатне улазнице могу се преузети на билетарници Народног позоришта.

С Жигоновом наступа руски бард Александар Цуркан који наставља традицију Владимира Висоцког и Булата Окуџаве. Како каже наша глумица, биће ту говорења стихова гдје се неће знати када престаје руски а почиње српски – „као доказ да смо једна породица“.

Представа је недавно имала необичну премијеру – на крстарици „Москва“ руске Црноморске флоте у Севастопољу, где јој је губернатор Севастопоља Дмитриј Овсјањиков уручио признање поводом 75. година ослобођења тог града хероја у Другом светском рату.

Жигонова додаје да се у представи, чији је аутор, бави Словенима, који славе слово – на руском, то је ријеч: „да ли су били само ловци у природи, или су били и ловци на свети улов, улов истине и знања који чува душу човјека“.

За признање које јој је уручено у Севастопољу на фестивалу Златни витез који се тамо одржава већ пету годину за редом каже да је за њу било изненађење али и част јер јој је уручено баш у граду који је „симбол победе духа славјанства“.

Говорећи о фестивалу „Златни витез“, на ком је током година добила пет награда у различитим категоријама, истиче да је то форум који не само да јача словенске везе, већ је и прерастао у покрет заштите умјетности пред ударом потрошачке цивилизације која је кренула на душу човјека.

„Ако се дух брани вјером, душа се брани умјетношћу“, увјерена је Жигонова.

Подсјећа и да је на овогодишњем Златном витезу главну награду добио филм „Балканска међа“, како каже, филм важан за оно што се дешава Србима на КиМ јер проноси глас истине о томе.

Важно поглавље у животу и раду Иване Жигон је и ансамбл „Косовски божури“ чији је умјетнички руководилац од 2005. године а чланови су дјеца из енклава Косова и Метохије.

„Кад је било забрањено поменути ријеч Косово и Метохија ми смо са Божурима пронели пјесму о Косову која је преко нас стигла и до монахиња у Сибиру. Тај ансамбл је јединствен као појава. Ми смо као породица“, каже Жигонова. Ансамбл је ансамбл за свој рад добио и медаље од руског председника Владимира Путина које им је уручио режисер Никита Михалков.

Истовремено, Ивана Жигон је од 2002. године предсједник Друштва српско-руског, а данас српско-руско-бјелоруског пријатељства.

Објашњавајући како су се испреплеле у њеном животу активност за већу сарадњу Србије и Русије и Косово, истиче да је косовску тему освестила у себи управо трудећи се да је представи Русима, који и сами имају своје Куликово поље и своја света поља.

„Руси су ме научили, Руси су у мени и за мене назвали Косово првом тврђавом православља. То и јесте љубав“, примјећује Ивана Жигон.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: