Представљени визуелни идентитет и сајт Народне библиотеке Будве

ЈУ Народна библиотека Будве је у петак, 29.јуна представила визуелни идентитет и сајт Народне библиотеке Будве о чему су на конференцији за медије говорили предсједник савјета Библиотеке др Предраг Зеновић и библиотекарка Гордана Љубановић.
Др Предраг Зеновић: “С обзиром на интензивиран рад будванске библиотеке у протекле двије године, њену завидну издавачку дјелатност, образовне и креативне програме које организује, манифестације чији је покровитељ, њену сарадњу са општинским, националним и међународним установама, уочена је потреба за визуелним идентитетом и знаком препознатљивости, као неизоставним елементом дјеловања у савременом свијету, и у складу са тим, усвојена су два грба: велики и мали.
На великом грбу се налазе Кадмо и Хармонија који су, према предању Стефана Византинца (ВИ в.), митски оснивачи Будве. Хармонија је симбол мјере и слоге, а Кадмову везу са писменошћу, алфабетом и библиотеком открива једно друго предање. Према Херодотовој историји, наиме, Кадму су стари Грци приписивали заслуге за увођење првобитног писма, тзв. феничанских слова (пхоиникеиа граммата), који су Грци затим прилагодили свом језику и од њега направили грчки алфабет. Но симболичка моћ оваквог знака се ту не завршава. Кадмо на Запад креће у потрагу за сестром Европом, па тако грб на својеврстан начин симболише медитерански пут писмености наше цивилизације од Истока до Запада, од првог феничанског преко грчког алфабета, латинице, глагољице, ћирилице, а све преко нашег града Будве…

Први Буквар у Јужних Словена, написан у манастиру Градиште, а који је 1597. године штампан у Венецији, представља једну од најврједнијих књига са ових простора.за историју наше писмености и културе. Узети заједно, ови симболи грчко-хеленске и јудео-хришћанске цивилизације, у постмодерном колажу од мита до историје, представљају знак континуитета стваралачке писмене културе на овом простору али и културне и цивилизацијске разноликости која је неодвојиви дио тог стваралаштва. Хеленска шара са структуром свјетлости представља сазнање а круг који формира симболише универзалност, вјечност и савршеност те заокружује и графички и смисаоно велики грб библиотеке.
Мали грб, који се користи на форматима мањим од 30 мм, представља мало ћирилично слово Б из поменутог буквара, и представља прво слово у ријечима буквар, Будва и библиотека у чему је и његова препознатљивост, карактеристичност и једноставност.”
Библиотекарка Гордана Љубановић је представила сајт Народне библиотеке Будве: “Креирајући овај сајт три су главна захтјева била која смо поставили пред собом.Прво, као библиотека која је институција памћења, ми имамо професионалну обавезу да све што производимо радимо на солидан начин, због тога смо одлучили да сајт наше Библиотеке буде испрограмиран испочетка, нисмо се опредијелили ни за једно од комерцијалних рјешења… Други захтјев је био да информације и елементи сајта у највећој могућој мјери буду отворени за уређивање нама у библиотеци, да у што мањој мјери зависимо од програмера, односно од фирме која је креирала сајт. Сва рјешења и програмерска и дизајнерска су у власништву Библиотеке и сматрамо да је то важна ствар не само због текућег функционисања, одржавања и коришћења сајта, него и због будућности да оно у шта смо једном уложили и новчана средства и знање и рад буде власништво Библиотеке… Трећи захтјев који смо себи поставили је да сајт у највећој могућој мјери буде, не лак за коришћење, што је стандард који се подразумијева, него окренут ка корисницима Библиотеке, да садржаји који се на њему налазе и могућности које пружа што је више могуће користе посјетиоцима сајта и да им помогну да са Библиотеком успоставе комуникацију која је квалитетнија од оне пасивне…Због тога смо увели могућности и сервисе обраћања корисника Библиотеци , то је сервис “питајте библиотекара” који је у развијеном свијету већ стандард.
Наш сајт у садашњем облику је више од једног информативно-презентационог канала; он у једном свом сегменту врши и улогу дигиталне библиотеке и архива наших активности до тренутка кад будемо имали дигиталну библиотеку. То значи да смо ми на сајт поставили сва досадашња издања из покренуте издавачке дјелатности и ставили смо на сајт у једном, за стандарде дигиталних библиотека прилично једноставном и сировом нивоу, скениране примјерке свих бројева Приморских новина од првог до 491-ог колико их је укупно било за тих њихових тридесетак година излажења. Приморске новине су сад сортиране по бројевима и годиштима и оне су у облику непретраживог пдф-а; Библиотека је тренутно у процесу претварања тих скенова у претраживе пдф-ове што је прилично сложен посао. Када то буде готово, мислим да ће то бити први сегмент на нашој будућој дигиталној библиотеци, значи наше завичајне новине у облику претраживог пдф-а и са разним функцијама претраживања и преузимања.”
Љубановић је истакла да сајт будванске библиотеке има четири верзије: ћириличну, латиничну, верзију на енглеском и на руском језику. Народна библиотека Будве ће бити присутна и на најпопуларнијим друштвеним мрежама: на фејсбуку, твитеру, инстаграму и јутјубу. Са приступне странице може се отићи у каталоге будванске библиотеке, затим у национални каталог и цобисс.нет који омогућава претраживање 1253 библиотеке тренутно, у региону. Догађања садрже изложбе, културне програме и радионице. Издања Библиотеке се могу читати у три формата, стандардни пдф-формат и два формата за електронске књиге. За свако од издања постављено је и обавјештење о условима коришћења. Дакле, могу се користити у некомерцијалне сврхе и са навођењем извора. Сервис “питај библиотекара” је популаран јер даје поуздане информације. За разлику од гугл- претраживања, истиче Љубановић, гдје се, када укуцамо неки појам, добије миллион погодака и потребно је вријеме да се одабере што је релевантно а што није, док је одговор који упућује Библиотека чињенично поуздан.
У плану је и израда Билтена, мјесечног информативног гласила Библиотеке о догађањима, новостима и активностима.

Веб адреса Народне библиотеке Будве је www.nbbd.me.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: