Представљено друго коло Критичког издања дјела Иве Андрића

Друго коло Критичког издања дјела Иве Андрића, у пет књига, које обухвата приповетке које писац није уврстио у збирке, оне које су настајале после 1960. године, када је објављена последња збирка, као и оне које су остале у рукопису, представљено је данас у Задужбини Иве Андрића.

Књигу 6 чине критички приређене приповетке настале од 1914. до 1941. године (приредио доц. др Милан Алексић), књигу 7 чине приповетке настале од 1946. до 1948. (приредила проф. др Зорица Несторовић), а књигу 8 (приредио мср Милан Потребић) и књигу 9 (приредиле др Ливија Екмечић, мср Марија Благојевић и проф. др Зорица Несторовић) приповетке настале од 1949. до 1960, док су у књизи 10 критички приређене приповетке настале од 1961. до 1975. (приредила мср Милица Ћуковић).

Руководилац пројекта и уредник, проф. др Зорица Несторовић, каже да је корпус одабран за Друго коло специфичан по томе што обухвата приповетке које су објављене само у периодици, затим приповетке које су објављене у периодици и изворима из пишчевих приповедака, потом приповетке објављене у периодици, изворима и сабраним дјелима и на крају оне које су остале у рукопису.

Претходно у оквиру Првог кола, објављеног 2017. године, нашле су се критички обрађене приповетке из збирки које је Андрић сам приредио и објавио.

Резултат та два кола, према ријечима Несторовићеве, вишеструк је, јер су први пут установљени основни текстови Андрићевих приповедака, први пут рашчитани рукописи Андрићевих приповедака и упоређени са основним текстом и све разлике пописане и објављене све, у овом тренутку, постојеће верзије приповедака.

Несторовићева је истакла да су први пут упоређени сви текстови једне приповетке, било у рукопису, било штампани, прегледане све Андрићеве биљежнице, пописане и у табеларном прегледу донијете све маргиналије са страница на којима се у Андрићевим личним примерцима налази текст приповедака које су критички приређене и у речник мање познатих или непознатих ријечи унета објашњења ријечи које је урадио сам Андрић.

Академик Миро Вуксановић, предсједник Уређивачког одбора и предсједник Управног одбора Задужбине Иве Андрића, рекао је да је циљ објављених кола да се испише целовита историја сваке Андрићеве приповетке, „књижевног жанра у који је српски нобеловац имао највише поверења“, и да се утврди канонски текст сваке од њих.

Вуксановић је констатовао да су критичка издања српских писаца раритетна појава и да је објављивање Критичког издања дјела Иве Андрића подухват од националног значаја, преноси Танјуг.

„Овакви послови су ретки зато што су тешки. Траже знање, пажњу над пажњама, стрпљивост, напор и пуну оданост. Све је то Андрић заслужио и све то су му приређивачи критичког издања његових приповедака несебично дали„, истакао је Вуксановић.

Чланица Уређивачког одбора и управница Задужбине Иве Андрића др Жанета Ђукић Перишић је истакла да је у Русији објављено 90 томова критички приређених цјелокупних дела Лава Толстоја, и примјетила да у Србији стручна и научна јавност, као ни државне институције, нису до сада имали много слуха за улагање у израду критичког издања дјела српских писаца, као ни текстологије, због чега је рад на тексту, критичко приређивање дјела, углавном препуштано појединцима ентузијастима, пише б92.

Она је рекла да критичко издање, као свеобухватно научно издање текста, за циљ има да представи текст у коначној форми и да истовремено прати историју настанка текста и дијахронијски биљежи и коментарише промјене текста, оцјенивши да је врло важно пружити историјат и еволуцију текста, мене и генезу ауторове замисли, уз пуно уважавање његове воље.

Треће коло, чија је припрема увелико у току, донеће критичко издање Андрићеве збирке приповедака „Кућа на осами“, коју је писац припремио за штампу, али је остала у рукопису услед његове смрти, и на томе ради мср Марија Благојевић (књиге 11 и 12).

Књигу 13 – „Лирика“, приређује мср Милан Потребић, књига 14 биће „Еx Понто“ (приређивач др Јана Алексић) и књига 15 – „Немири“ (приређивач доц. др Милан Алексић).

У 12 књига биће критички приређена 121 приповетка, које је Андрић за живота објавио и 15 приповедака које су остале у рукопису, од чега је 12 приповедака из „Куће на осами“, а три су недовршене.

То је 136 приповедака, што је укупан број Андрићевих приповедака. Наредна кола донеће критичко издање његових романа и есеја, све док не буде критички приређено његово стваралаштво у целини.

Др Драган Хамовић, посебни савјетник у Министарству културе и информисања, које финансијски помаже овај пројекат суфинансирањем штампања књига и кроз откуп за библиотеке, казао је да су свакој култури потребне постојане вриједности на којима се она држи и одржава, а њих оличавају ствараоци и њихова дјела и да за самосвјест српске културе фигура Иве Андрића делује љековито и спасоносно.

„Критичка издања класика можда не значе пуно такозваним обичним читаоцима, али немерљиво значе изучаваоцима и најпосле дигнитету, самопоштовању књижевности и културе, јер таквим издањима култура каже: До овога нам је стало„, рекао је Хамовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: