Prelomna inicijativa iz Rusije: Ključni korak za stvaranje novog svetskog poretka

Postupci kolektivnog Zapada, uključujući ukrajinsku krizu koju je izazvao, urušili su ceo sistem bezbednosti u Evropi, a zapadnjaci su definitivno sahranili princip jednakosti i nedeljive bezbednosti. Upravo zbog toga je tema evroazijske bezbednosti, koju je ponovo pokrenuo ruski predsednik, sada dobila na aktuelnosti.

Ruski eksperti ističu da stvaranje pravog multipolarnog sveta naglašava potrebu stvaranja snažnog sistema bezbednosti na evroazijskom prostoru – to je najvažniji deo formiranja novog svetskog poretka.
„Ključna ideja u logici formiranja pravednog svetskog poretka je pravičan svetski poredak na evroazijskom kontinentu, najvećem kontinentu na svetu, gde se nalazi najveći broj država, stanovništva, ekonomija i oružanih snaga. S tim u vezi, ako postoji bezbednost u Evroaziji, onda će bezbednost biti obezbeđena i u celom svetu. Šta sada vidimo? Do određenog trenutka postojao je evropski sistem bezbednosti, koji je bio proizvod ere hladnog rata i, u stvari, jaltinskog i potsdamskog mira“, kaže ruski politikolog Vladimir Šapovalov.

Potreban novi bezbednosni model u Evroaziji

Sada je taj sistem, posleratni poredak faktički prestao da postoji, a uskoro će i pravno prestati da postoji, jer on ne odgovara realnostima savremenog sveta, u kome se mora priznati da evropski sistem bezbednosti ne može postojati odvojeno od Evroazije, dodaje Šapovalov.
„Evropa je samo malo poluostrvo Evroazije. Dakle, umesto evropskog sistema bezbednosti koji je potonuo, neophodna je bezbednost cele Evroazije, a ne samo nekog posebnog dela Evroazije“, dodao je on.
Stručnjaci objašnjavaju da se usled produbljivanja krize oko evroatlantskih struktura javila potreba za novim bezbednosnim modelom u Evroaziji, koji bi trebalo da podrazumeva ravnopravnost svih država, kao i isključenje blokovske konfrontacije i pretenzija na globalno liderstvo. Dakle, obezbeđivanje evroazijske bezbednosti u kontekstu povećane geopolitičke napetosti postaje hitan zadatak za sve ključne regionalne aktere i institucije.
„Potrebna nam je bezbednost cele Evroazije uz učešće svih evroazijskih zemalja, koje čine svetsku većinu. Istovremeno, logično se postavlja pitanje šta rade u Evroaziji Sjedinjene Države, koje Evropu vide kao svoje vojno uporište za ekspanziju na evroazijski prostor. Američko vojno prisustvo u Evropi, Južnoj Koreji, Japanu i nizu drugih evroazijskih zemalja je glavna pretnja evroazijskom sistemu bezbednosti. Stoga je u ovom slučaju, neophodno zameniti atlantsku bezbednost koju Sjedinjene Države grade kao svoju vojnu imperiju – a koja predstavlja pretnju svim ostalim državama – u bezbednosni sistem u kojem će sve evroazijske zemlje imati jednaka prava i mogućnosti, i garancije bezbednosti“, ističe Šapovalov.

Rusija gradi novi, lepši i bezbedniji svet

Na značaj stvaranja nove bezbednosne arhitekture u Evroaziji ruski predsednik Vladimir Putin skrenuo je pažnju u svom čuvenom minhenskom govoru 2007., kao i na nedavnom sastanku sa rukovodstvom Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi i sada na Samitu ŠOS u Astani.
„Šangajska organizacije za saradnju čini 60 odsto stanovništva Evroazije, što je u suštini osnova budućeg evroazijskog sistema bezbednosti, budući da je Šangajska organizacija za saradnju od svog nastanka poklanjala veliku pažnju bezbednosnim problemima zemalja koje su u njegovom sastavu, kao i rešavanju određenih sukoba i širenju zone mira u Evroaziji i u tom smislu mislim da će ideje koje je izneo naš predsednik biti u zemljama ŠOS prihvaćene tj. pozitivno primljene“, ocenjuje Šapovalov.
Eksperti ocenjuju da evroazijska bezbednost, za razliku od evropske, nije vojno-politički fenomen, ona je model za sveobuhvatan razvoj Evroazije i ostvarivanje njenog ogromnog potencijala.
Rusija se uvek zalagala za konsolidaciju međunarodne zajednice za suprotstavljanje velikim bezbednosnim izazovima. Dakle, u formiranju evroazijske bezbednosti, posebnu ulogu ima odnos Rusije i Kine, dve zemlje koje su zainteresovane za početak dijaloga o formiranju nove evroazijske bezbednosne arhitekture. Evroazijski kontinent postaje lokomotiva razvoja savremenog sveta, a stvaranje mira i stabilnosti u Evroaziji deo je formiranja novog svetskog poretka.
Eksperti napominju da su upravo nedavne posete ruskog predsednika Kini, Uzbekistanu, Severnoj Koreji, Vijetnamu i Kazahstanu, gde su se okupile sve članice ŠOS, korak ka formiranju multipolarnog svetskog poretka jačanjem odnosa sa zemljama Globalnog juga i nove arhitekture kolektivne bezbednosti u Evroaziji.
Formiranje takve bezbednosne arhitekture u Evroaziji je posebno aktuelno u pozadini stvaranja vojno-političkog saveza u Azijsko-pacifičkom regionu – AUKUS.
Stručnjaci smatraju da evroazijski sistem bezbednosti, za razliku od NATO-a, ne bi trebalo da se gradi na principima savezništva sa strogom disciplinom i strogim obavezama država članica, jer će tada biti narušen princip jednakosti i poštovanja suvereniteta država.
I za NATO članice su otvorena vrata
Putin smatra da evroazijski sistem bezbednosti treba da bude otvoren za sve, uključujući i zemlje NATO-a, a važan deo novog evroazijskog sistema bezbednosti trebalo bi da budu pitanja ekonomije, razvoja, društvenog blagostanja, integracije i međusobno korisne saradnje. Rešavanje zajedničkih problema kao što su prevazilaženje siromaštva i nejednakosti, klima, ekologija, razvoj mehanizama za odgovor na pretnju od pandemije i kriza u globalnoj ekonomiji. Ovde je reč i o formiranju efikasnih spoljnoekonomskih mehanizama usmerenih na proširenje plaćanja u nacionalnim valutama, stvaranje nezavisnih platnih sistema, razvoj transportnih koridora u Evroaziji itd.
Putin ističe da glavna pretnja Evropi nije Rusija, već kritična, gotovo potpuna zavisnost od Sjedinjenih Država u vojnoj, političkoj, tehnološkoj, ideološkoj i informacionoj sferi. Sve veće je nepoverenje sveta u finansijski sistem zasnovan na zapadnim rezervnim valutama. Sjedinjene Države vrše pritisak ne samo na konkurente, već „cede“ i svoje evropske satelite.
Eksperti smatraju da će zapadne zemlje pokušati da spreče uspostavljanje nove bezbednosne arhitekture u Evroaziji, koja se pominje u Astanskoj deklaraciji zemalja ŠOS, a proces njenog uspostavljanja će potrajati, pošto organizacija poštuje stavove svih strana i treba da se usaglase o svim detaljima u stavovima. Ipak, proces je započet i neminovno će biti završen.