Премијер Ђукановић знао за шесторку

Премијер Мило Ђукановић знао је за иницијативу „Западнобалканска шесторка-Г6„, коју је предложио шеф дипломатије Игор Лукшић, и задужио је министарства да припреме презентацију тог пројекта на конференцији о Западном Балкану.

Како се наводи у закључку са сједнице 24. јула 2014. године, Влада је усвојила Лукшићев извјештај са састанка шефова дипломатија у Котору који је одржан 18. јула а на којем је разговарано о реализацији пројекта „Западнобалканска шесторка“.

„Задужују се сва министарства да, у сарадњи са кабинетом предсједника Владе и Министарством вањских послова и европских интеграција, до половине септембра 2014. године припреме предлоге за презентацију на конференцији о Западном Балкану„, наводи се у закључцима Владе.

“Дневне новине” недавно су објавиле да је „Западнобалканска шесторка“ пројекат бившег европског комесара за проширење Штефана Филеа, наводећи да је тај европски званичник пројекат представио као црногорски захваљујући Лукшићевом пристанку.

Како је тада наведено, пројекат је био прави шок за врх ДПС и Ђукановића док се о идеји балканске шесторке није расправљало на сједницама Владе, нити органима ДПС-а.

У Владином извјештају наводи се да је Лукшић са колегама из региона разговарао о сарадњи на основу нон папера који је раније одобрио Ђукановићев кабинет, а који је касније прослијеђен представницима Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Македоније и Србије, које је требало да чине Г6.

Наводи се и да је коначан предлог о формирању “шесторке” представљен на неформалном састанку шефова дипломати ја, Филеа и генералног секретара Савјета за регионалну сарадњу (РЦЦ) Горана Свилановића.

Осим сарадње на балансираном економском развоју и раду на заједничким пројектима, нон папером који је Лукшић у априлу 2013. доставио колегама из региона, било је предвиђено и формирање Регионалног центра за борбу против корупције и организованог криминала (БАЛПОЛ).

У том документу, у који су “Вијести” имале увид, наводи се и да би, ради брже европске интеграције региона, лидери чланица региона требало да се састану два пута годишње на нивоу премијера и шефова дипломатија, као и да се све одлуке доносе консензусом.

У коначној верзији нон папера која је објављена на сајту ЕК наводи се да државе региона треба да сарађују у борби против организованог криминала и корупције, заједнички одговарају на економске изазове, као и да одговоре на проблем имиграната.

У коначној верзији не помињу се заједничке институције, већ се указује да премијери и шефови дипломатија треба да се састају једном годишње, док би ЕК достављала извјештаје о раду шесторке чланицама ЕУ.

Групе за и притисак на стране центре

Првобитним предлогом било је предвиђено и да чланице шесторке промовишу иницијативе за енергетске и инфраструктуре путеве као и интегрисани приступ фондовима за финансирање пројеката од регионалног интереса.

Чланице би, како се наводи у документу, требало да дефинишу политике снажније мобилности ресурса и стварање јединствене зоне за промет људи и капитала.

„Земље Западног Балкана ће, у случајевима, када процијене да је то потребно и цјелисходно формирати групе за притисак које би на квалитетан, компетентан и ефикасан начин заступале интересе чланица на најважнијим политичким и другим адресама на којима се доносе кључне одлуке за европску интеграцију чланица“, наводи се у предлогу.

Медији боље да се фокусирају на резултате у области криминала

Портпаролка високе представнице ЕУ за спољну политику и безбједност, Маја Коцијанчић, негирала је да је бивши функционер ЕУ, Штефан Филе смијењен због мијешања у унутрашња питања држава Западног Балкана, наводећи да је он напустио ту позицију јер му је истекао мандат.

„Филе је био комесар за европску сусједску политику и проширење у претходној Комисији, чији је петогодишњи мандат истекао 31. октобра 2014. Филе је успјешно окончао свој мандат у пуном трајању„, казала је Коцијанчић агенцији Мина..

Иницијатива ЗБ-6, како је објаснила, представља форум Албаније, БиХ, Косова,
Македоније, Црне Горе и Србије и циљ је да подржи те земље на појединачном путу ка чланству у ЕУ, као и да пружи политички оквир за регионалну сарадњу. Она је подсјетила да Црна Гора напредује у преговорима за чланство у ЕУ.

„Очекујемо од Црне Горе и њене Владе да се фокусира на кључне приоритете у области владавине права, нарочито када је у питању остваривање опипљивих резултата у борби против корупције и организованог криминала, посебно у овом тренутку када Европска комисија ради на финализацији Извјештаја о напретку“, поручила је Коцијанчић.

Она је казала да је делегација ЕУ у Подгорици фокусирана на те напоре, уз пуну подршку Брисела.

„Ти напори би , такође требало да буду у фокусу медија„, оцијенила је коцијанчић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: